.jpg.webp)
N. StojkovićAlimpijević o adaptaciji rada: Otvoreni trening, sinhronizacija sistema i značaj brzine reakcije
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | ned. 06.07.25. | 10:51
“Na najvišem nivou, detalji se rade tako da momenat od jednog driblinga, do finte i dodavanje ne traje sekund, dve ili tri, nego manje od sekunde... Svaki delić sekunde, 0,1 ili 0,3 sekunde je mnogo važan na najvišem nivou košarke“
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Atine)
Poslednji dan trenerskog kongresa u Atini imaće u centru pažnje srpske stručnjake. Od 10 časova na parket OAKA Arene izašao je Dušan Alimpijević sa predavanjem na temu "Adaptacija treninga shodno potrebama košarke budućnosti", već u podne na programu je Saša Obradović sa temom "Tendencije odbrane u treningu", dok je poslednji čas rezervisan za nekadašnji tandem Panatinaikosa Željko Obradović - Dimitris Itudis sa "Napad i odbrana Panatinaikosa".
Izabrane vesti
Alimpijević je od samog početka govora tražio od demonstratora maksimalnu koncentraciju i intenzitet, kako bi se dobila jasnija slika onoga što mladi srpski stručnjak traži od svojih igrača u Bešiktašu. Uz Alimpijevića su sve vreme aktivno učestvovali njegovi pomoćnici iz Bešiktaša Bugra Bajazit i Dmitro Boldajev. Predavanje je podeljeno u tri dela, kroz koje je strateg iz Lazarevca želeo da pokaže nekoliko bitnih segmenata njegovog rada u klubu kroz situacije 'tri na nula', te 'četiri na nula' i 'pet na nula'.
Već na startu govora istakao je da je ovaj način rada na treninzima dao bitne rezultate i imao značajan uticaj na igru, procente šuta i generalno konekciju među igračima.
“Svaki trener u našem klubu, recimo iz mlađih kategorija, mora da dolazi na svaki trening prvog tima i učestvuje aktivno u radu. Tako radimo već dve godine, pokušavamo da sinhronizujemo naš rad i sistem. Uvek su dva mlada igrača na našim treninzima. Ne želimo da gubimo vreme u objašnjavanju našeg sistema, zato svaki put kada nam dođu na treninge, ne moramo ništa da objašnjavamo, jer delimo isti sistem i ideje“.
Kako se košarka menjala kroz godine, tako se i teži ka adaptaciji treninga, shodno opterećenju kojem su izloženi igrači.
“Dosta smo promenili sistematiku treninga u odnosu na period od pre pet godina, da ne pričam za dalje. Glavni razlog je, naravno, povećani broj utakmica. Moja ideja je da među trenerima postoji dobra hemija i atmosfera, jer kako da od igrača tražim tako nešto, ako među trenerima nema dobre hemije. Od ranog jutra smo zajedno, radimo zajedno, treniramo, razgovaramo o tome šta ćemo raditi tog dana, a onda odlazimo na parket i imamo ’otvoreni trening’ gde svi u klubu imaju svojih pola sata do sat sa svim trenerima, članovima stručnog štaba... Ovi treninzi nisu obavezni, ali su dobri i korisni za sve“, rekao je Alimpijević i zatim dodao:
“Kada čujem da je neko dva puta udario loptu o parket bez neke ideje, ostavljamo sve i jednostavno moramo da posvetimo vreme tom igraču, da mu pomognemo. Zato otvoreni trening i postoji, da bismo rešili razne probleme. Posle tog treninga idu sastanci, za koje se trudimo da budu što kraći, ne duži od 35 minuta. Naši sastanci su podeljeni na tri dela, ovo je prvi, zatim u sledećem delu govorimo o našem sledećem protivniku i važnim detaljima taktike. Treći deo sastanka je fokusiran na naše igrače, na važne detalje i teme kojim želimo da podignemo kvalitet naših igrača. Često radimo i auto-skauting, odnosno snimamo treninge i to mi neretko pokazuje mnogo više nego što bih video na 15-20 treninga bez snimaka. Tokom priprema sve ove stvari traju duže, mi smo servis igrača. Otvoreni trening je skroz drugačija stvar od onoga što mi radimo na glavnom delu treninga“.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Objasnio je i šta je tema današnjeg razgovora.
“Neke stvari koje radimo u ’dva na nula’ i ’tri na nula’ pokazale su se kao dobre i povećale su našu produktivnost na terenu. Zato će ovo predavanje biti podeljeno u tri dela. U prvom delu radimo individualnu tehniku u pik’n’rolu ’dva na nula’. Zatim prelazimo na napadačko-defanzivne sisteme u ’tri na nula’, a onda i delove naših napadačkih setova u ’tri na nula’. Drugi deo predavanja sastoji se iz tranzicije u igri ’četiri na nula’ i ’pet na nula’. Treći deo je fokusiran na spejsing u igri ’pet na nula’, na ofanzivnim skokovima i boljem izboru šuteva. Naša statistika kroz sezonu pokazala je da su ove stvari dosta pomogle u našoj igri“.
Otkrio je Alimpijević nekoliko detalja koji su mu jako važni u radu na treninzima.
“Na najvišem nivou, detalji se rade tako da momenat od jednog driblinga, do finte i dodavanje ne traje sekund, dve ili tri, nego manje od sekunde... Nema usporavanja, radi se maksimalnim tempom, dribling-finta-dodavanje za igrača na drugoj strani. Svaki delić sekunde, 0,1 ili 0,3 sekunde je mnogo važan na najvišem nivou košarke. U našoj igri je jako važno da imamo jasan cilj koji napadamo, da ne ’silujemo’ loptu previše, već da svi budu u liniji i spremni da izvrše kretnju ili završe akciju“.
Takođe...
“U našem sistemu, preko igrača na poziciji ’četiri’ stvaramo dosta toga u napadu. Nama je taj igrač mnogo važan, pogotovo kada je u pitanju atleta sa kojim imaš više opcija, naročito u pik’n’rol igri. Takođe, u našem sistemu jedan bitan detalj je kvalitetan kondicioni trener. Džaba sve, ako nemaš kvalitetnog kondicionog trenera, da pripremi igrače da trče maksimalno i da ih zaštiti od povreda kroz dobru pripremu“.
Kada je reč o kolektivnoj odbrani...
“U našem sistemu, jako je važno da smo svi povezani međusobno, jer samo tako može da se poveže odbrana kroz trening i rad. Bilo je situacija tokom sezone kada smo izgledali jako loše u odbrani, kada nismo poštovali naše ideje i sistem. Nevažno mi je da li na strani pomoći imamo jednog ili dvojicu ljudi, svako mora da koriguje svoju poziciju“.
O svom radu i koliko se toga promenilo u odnosu na ranije tendencije.
“Dosta vremena provodimo adaptaciji treninga. Verujte mi, ono što je bilo pre tri godine, danas više nije isto. Mi smo servis igrača, čak i na otvorenom treningu, trudimo se da promenimo sve što se tiče rada, svoje metode sam skroz promenio u odnosu na period od pre tri do pet godina. U budućnosti svaki tim, na svim nivoima, ne samo u Evroligi, mora da razmišlja o tome kako se košarka menja i da radi na adaptaciji igre. Igra visokog tempa dala nam je dosta toga“.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
