Uroš Sremčević: Jedva sam čekao da dođem u Lučane, još nije kasno za Zvezdu

(Od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)

“Daću sve od sebe da se predstavim u što boljem svetlu”, izgovorio je Uroš Sremčević početkom februara prošle godine na predstavljanju u Crvenoj zvezdi, kada je ozvaničen najveći posao ikada sklopljen između dva superligaška kluba. Međutim, na stadionu Rajko Mitić nije ni stigao da blesne. Mada ne svojom krivicom, jer u tinejdžerskom dobu nije ni mogao do uloge startera pored neprikosnovenog Šerifa Endijajea, a kako će pola godine kasnije stići i Bruno Duarte talentovani Kragujevčanin ubrzo se našao na margini tima. Šansu je dobijao na kašičicu, igrao na dvojnu registraciju, a nakon perioda stagnacije odlučio da se vrati tamo gde se fudbalskoj javnosti u Srbiji i predstavio – u Lučane.

Odlazak u manji klub možda ne zvuči glamurozno, ima i onih kojima je to možda ispod časti, ali za Sremčevića povratak u Lučane je najlogičnija moguća odluka. Jer klub koji ga je lansirao u vrh srpskog fudbala i prodao Zvezdi za dva miliona evra, dočekao ga je raširenih ruku ukazavši mu poverenje, a mladi napadač to vidi kao novu šansu da se potvrdi i kako kaže ‘vrati na velika vrata’.

Iako je za godinu i po dana tamo sakupio jedva dvocifren broj utakmica, Sremčević ne gleda na prethodni period proveden u Crvenoj zvezdi kao protraćen. Naprotiv, iskustvo se, kako kaže, sakuplja i kad ne igraš, a Sremčević ga ima više nego što broj nastupa govori. Na Marakani se učilo, posmatralo, upijalo i sada je vreme da se sve to pretoči u konkretan učinak. Povratak u Mladost ne doživljava kao korak unazad, već kao priliku da igra, napreduje i nadoknadi ono čega u dresu srpskog šampiona nije bilo, a što ga je njemu prodalo – golove.
“Uvek sanjaš najbolji mogući scenario, ali rekao bih da nisam izgubio tih godinu i po dana. Dosta sam naučio, trenirao sa odličnim igračima i sve to mi je samo iskustvo više u karijeri. Lepo je vratiti se na mesto gde sam počeo. Drago mi je što sam se vratio, što mi je ceo klub Mladost ukazao poverenje, što veruju u mene. Saigrači su tu, takođe, oni su me sjajno prihvatili, osećam se kao kod kuće. Očekivanja su velika, kao i uvek, i nadam se da ću ih opravdati i da ću se vratiti na velika vrata“, sa osmehom na licu priča nam Sremčević na početku razgovora za Mozzart Sport.

Razgovora tokom kojeg nijednog trenutka nije odavao utisak momka koji se kaje što je pre godinu i po dana odlučio da ode u najveći srpski klub.
“Ne, taman posla“, ubedljivo će Sremčević, dodavši kako ne smatra da je tokom prethodnog perioda gubio vreme.“Sigurno nisam gori igrač nego tad ha-ha-ha. Jesam manje igrao i u tom smislu stagnirao, ali sam naučio dosta više stvari. Ovih godinu dana će to pokazati“.

Šerif Endijaje i Uroš Sremčević (©Starsport)

Imao je od koga i da nauči – od dvojice najboljih strelaca Mozzart Bet Superlige za prošlu sezonu, Šerifa Endijajea i Bruna Duartea. Senegalsko-brazilski tandem možda jeste uticao da mu minutaža bude gotovo nepostojeća, ali ga je obogatio teorijskim znanjem koje će, nada se, tokom predstojeće sezone primeniti u praski.
“Kod njih sam video profesionalnost, video sam da koriste ono najbolje što imaju. Šerif, na primer, najbolje koristi svoju snagu, to mu je velika prednost, ušao je u seriju golova kao i Duarte. To su pre svega momci na mestu, nema zime za njih. Igrao sam sa preozbiljnim igračima, dosta sam naučio od njih samo gledajući. Kao što sam rekao, tek mi je 19 godina, oni su desetak godina stariji od mene. Sigurno ću i ja doći u tu poziciju da će neki mlađi igrači gledati i učiti od mene. Svakako za mene još ima vremena, prvo bih se fokusirao na Mladost pa ćemo videti za dalje“.

Nisu njegovi konkurenti jedini od kojih je upijao, trikove je sakupljao i od onih koji bi na terenu trebalo da ga čuvaju – Nasera Đige i Uroša Spajića.
“Tu je jedno vreme bio i Aleksandar Dragović, došli su i ovi mladi momci (Andrej Đurić i Veljko Milosavljević, prim.aut.), baš mi je značilo to. U prvih šest meseci dok su bili i Dragović i Spajić zajedno dobijao sam savete od njih, kako na treninzima tako i na utakmicama. Bili su to više taktički saveti, kako oni iz perspektive štopera gledaju na nas. Kako im je lakše da čuvaju štopera, da li su to neka kretanja ili nešto drugo“.

Ni u Lučanima situacija nije ništa drugačija, i tamo će i te kako imati ko da ga tutoriše. Suprotno imenu kluba, Mladost zbog velikog broja iskusnih igrača mnogi u šali nazivaju FK Starost, a u tome što će mu mnogi saigrači biti gotovo duplo stariji 19-godišnji napadač vidi samo pozitivne stvari.
“Mnogo je lakše igrati s iskusnijim igračima jer iz dana u dan učiš, kako na treninzima tako i na utakmicama. Stariji igrači te ‘nameštaju‘, mnogo su više prošli od nas i svakako da je uz njih mnogo lakše što se i potvrdilo. Mladost godinama izbacuje talente tako da tu nema greške“.

Uroš Sremčević (©MN Press)

Mladost ih izbacuje, a Zvezda sakuplja. Međutim, ne izbore se svi odmah za mesto u timu crveno-belih. Jedan od onih koji prolazi put sličan Sremčevićevom je i Uroš Kabić, koji se za minutažu borio na pozajmicama, a koji je u nedavnom razgovoru za Mozzart Sport izjavio kako na njih ne gleda kao na kaznu nego kao na usputnu stanicu u karijeri.
“Iskren da budem, jedva sam čekao da dođem ovde. Bitno mi je bilo da dođem negde gde ću igrati i izabrao sam Mladost, to je klub koji veruje u mene i verujem da je to u ovom trenutku najbolje za mene. Složio bih se sa Urošem. Ovo nije kazna već šansa da se pokažem u najboljem svetlu. U ovom trenutku nema mesta u Zvezdi, ali za godinu dana možda bude imalo“.

Iako nisi mnogo igrao, na tih deset utakmica u Crvenoj zvezdi navikao si da ‘kampuješ‘ pred protivničkim golom, slična je situacija bila i u Grafičaru. Sad već nećeš moći da visiš pred protivničkim golom. Koliko će ti to teško pasti?
“Drugačiji je skroz stil igre, ali nije da mi nije nepoznat. Pre godinu i po dana sam igrao baš tako i prijalo mi je, s tim stilom igre sam se prodao dalje i zato mi neće biti preveliki problem da se naviknem opet na to. Zvezda je veliko ime, kako u našem, tako i u evropskom fudbalu. To je viši nivo, ali mislim da još nije kasno za Zvezdu, tek mi je 19 godina. Najbitnije mi je da ovaj period u Mladosti provedem kako treba, da odigram dobro i da se vratim tamo, daće Bog“.

Uroš Sremčević (©MN Press)

Kad kažeš da odigraš dobro, na šta konkretno misliš? Kojim bi se brojem golova zadovoljio?
“Ne bih o brojkama, bitno mi je pre svega da pripreme prođu kako treba i da uđem sa ekipom u sezonu na pravi način. Voleo bih što više golova, naravno“.

Dakle, kad podvučeš crtu – ne žališ što si na kraju izabrao Zvezdu, jer setimo se, bilo je i glasina da te žele Mančester Siti, Olimpijakos.
“Ma ne, nemam žal. I sa 15 godina kada sam prelazio u Lučane iz Radničkog iz Kragujevca provlačile su se priče, ali nisam ni sekunde zažalio. Mislim da će ovo na kraju ispasti odličan potez, ostaje sve na meni“.

Možeš li da pojasniš - kakve priče su se provlačile?
“Ide u manju sredinu, biće mu teško, ide s 15 godina tamo. To su one klasične priče uvek kad neko mlađe dete ode, ali dokazao sam da nije tako, da mlad igrač može da se izbori u drugoj sredini. I sada želim da dokažem isto ha-ha-ha. Mlad sam igrač, uvek imaš uspone i padove u karijeri, tako da mi je ovo šansa da se izdignem i opet uđem na velika vrata u Zvezdu. Daće Bog da sve bude kako treba“, zaključio je Sremčević.