Zvezda gubi vreme

Da je utakmica u lepom ambijentu Čika Dače završena pobedom domaćina od 2:1 sve bi bilo u redu. Nije ni normalno da jedan tim, ma koliko bio dominantan i bolji od rivala, 16 meseci ne zna za poraz u Mozzart Bet Superligi. Nije ni prirodno da igrači Vladana Milojevića imaju identičan motiv kao krajem avgusta kada su kao besni psi terali momke iz Bodo Glimta na početničke greške. Mada više to nije ni takva generacija. Titula je odavno u džepu, fokus je na rekordima, potencijalnom osvajanju duple krune i predstojećem odmoru.

Ali pobeda Radničkog od 4:1 imaće čak mesta u istorijskim almanasima srpskog fudbala. Prvi put od 2013. godine i zvaničnog debija Slaviše Stojanovića u Ivanjici Crvena zvezda je primila četiri gola u prvenstvu. Doživela je najubedljiviji poraz u dva mandata Vladana Milojevića, i čak četvrti put u prolećnoj polusezoni primila tri ili više gola na utakmici (Partizan, OFK Beograd, Vojvodina i sada Radnički).

Takve pojave, bar u normalnim okolnostima, kada je na klupi Vladan Milojević bile su ređe od Halajeve komete. Čisto podsećanje: crveno-beli su u prvom mandatu iskusnog stručnjaka samo jednom primili tri gola. Bilo je to na Banovom brdu u maja 2019. godine, što je ujedno i poslednji poraz crveno-belih u doigravanjima za titulu.

Dešavalo se ranije, upravo kod Milojevića, da pojedini porazi budu usputne stanice ka velikim pobedama. Tako je i sadašnji trener crveno-belih neuspeh u finalu Kupa protiv Partizana 2019. godine iskoristio da proluftira svlačionicu i vrati prepoznatljivu strast u igri Crvene zvezde. Ako ništa drugo, crveno-beli će poljuljanog ponosa imati bar malo motiva više da sezonu privedu kraja, jer su ovog jutra, čitajući komentare navijača, sigurno spoznali da je poslednji utisak najjači. Više se niko ni ne seća da je Zvezda pobedila u derbiju, da je i dalje blizu brojnih rekorda, da je u ovoj sezoni igrala Ligu šampiona i trijumfovala u Humskoj. Sve to može da se ispravi do 26. maja.

Imaju odgovorni sa Marakane problem druge vrste osim motivacije velikog broja igrača, nonšalatnog pristupa od koga bole oči. Čini se da Zvezda u ovim momentima, odnosno tokom prolećne polusezone gubi vreme... Odlučili su se ljudi iz sportskog sektora crveno-belih na tešku hirušku intervenciju tokom zimskog prelaznog roka. Neke ponude nisu smele i mogle da budu odbijene, poput one iz Engleske za Nasera Đigu. Slovenac Drkušić je morao da bude vraćen Zenitu, kapiten Uroš Spajić je zbog starih zasluga i poštenog odnosa prema obavezama dobio mogućnost da potpiše ugovor života u Pekingu i obezbedi naslednike. Čak je i Stefan Leković prosleđen Monci.

Drugi deo sezone, kada je bilo jasno da Zvezda neće igrati mečeve sa ogromnim takmičarskim ulogom, pretvorio se u audiciju i šestomesečni selektivni proces oko toga ko može, a ko ne može da ispuni kriterijume za evropske kvalifikacije. I ugrubo rečeno srpski šampion, odnosno Vladan Milojević, gotovo ništa nisu dobili.

Direktori Crvene zvezde su posle februarskog derbija dobili nagoveštaj, sada posle teške večeri u Kragujevcu samo potvrdu da je potrebna kompletna rekonstrukcija poslednje linije. To je ozbiljan proces i vrlo nezahvalan zadatak pred Vladanom Milojevićem i njegovim stručnim štabom. Onako, na prvu deluje da će u narednoj sezoni talentovani Veljko Milosavljević biti štoper u rotaciji, možda i Andrej Đurić. Ostalo će morati da se menja.

Iskusni stručnjak ne snosi za odgovornost za to što je morao da pakuje poslednju liniju sa manjkom iskustva, i što se tokom cele sezone suočava sa deficitom na toj poziciji. Ali jeste donekle kriv što Crvena zvezda u Kragujevcu nije izgledala kao takmičarski tim.

Kao klub iz Lige šampiona, crveno-beli su dočekali da mečeve u prvenstvu, igraju sa trojicom ili četvoricom igrača van pozicija. Prilično neozbiljno.  Tako su u Kragujevcu tandem centralnih bekova činili vezista Rade Krunić i bek Rodić. Bila je to muka i za njih i za stručni štab. Samo nagrada za Feđu Dudića. Na klupi je ostao mladi Kolumbijac Sandoval, koji očigledno nema ni gram poverenja Vladana Milojevića. I pitanje da li će i kada dobiti šansu, jer ako ga Milojević igroniše u mečevima lišenog bilo kakvog imeprativa, jasno je da u njemu ne vidi iole ozbiljnu opciju. Previše je tu nelogičnosti.

Milojević je meč počeo bez krila, kako bi ispoštovao sigurne minute Jovana Šljivića. Crvena zvezda je, zbog toga, imala igrača manje u polju. Još jedna gruba konstatacija, ali je prosto tako.

Do polufinala Kupa, i vrlo verovatno finala, Vladan Milojević ima vremena da podigne ekipu, i da bar u tim utakmicama igra sa ozbiljom postavom. Ostalo je na čelnicima kluba. Tu je Miloš Veljković, pred vratima je Vitrih. Čekaju se levi bek i golman... Mnogo posla čeka Milojevića na letnjim pripremama.