Dva smo sveta različita

Igrači su stajali u krugu, na centru terena i čekali početak treninga. Jedan od ljudi iz kluba je prišao da im saopšti vest. Par trenutaka čekanja i neizvesnosti prekinula je informacija koja je izazvala osmehe. A kod glavnog trenera usiljeni izraz iznenađenog lica. Da, proglašen je trener sezone u Evroligi.

Njegovi košarkaši napravili su potom špalir, kako to u modernom profesionalnom sportu običaj nalaže, pa ga izlupetali po glavi. Dosta je on njihov provlačio kroz toplog zeca čitave sezone. Došao je red na njih.

Jedini pravi problem sa tom scenom je što se zapravo dogodila u Istanbulu, a ne u Parizu. Jer trener sezone Evrolige je Šarunas Jasikevičijus, čija je ekipa “značajno“ prebacila očekivanja, zauzevši drugu poziciju, iako je pre početka sezone projektovana na treće mesto. Dok je, recimo, trener Pariza Tijago Spliter totalno podbacio, tako što mu je tim sa sedmog mesta ušao u plej-of, iako je po projekcijama predviđeno da bude pretposlednji na tabeli.

Postoje neke nelogičnosti u evropskoj košarci i njenom elitnom takmičenju na koje ne vredi trošiti vreme. Ali će vreme – ovo plej-of vreme – pokazati koliko su određene odluke bile dobre. Jer jedan četvrtfinalni par ovog plej-ofa donosi upravo duele Fenerbahčea i Pariza, preciznije: njihova dva stratega.

"Dva smo sveta različita", playing softly in the background, što bi rekli mladi.

U prazničnom intervjuu koji je Aleksandar Đorđević dao za Mozzart sport, govorili smo o utiscima sezone i Sale Nacionale je izdvojio Pariz kao pozitivno iznenađenje, uz vrlo zanimljivu argumentaciju.
"Vedrina i pozitivan stav koji su oni doneli, način na koji su uredili odnose u klubu, odnose u timu, sve se to vidi i na terenu, jer košarka nije samo trčanje i šutiranje. Njihova dinamika je sjajna", rekao je na početku svoje eksplikacije Đorđević i u nastavku intervjua pohvalio pristup i način rada Tijaga Splitera.

Jer je pozitivan, jer je afirmativan, jer igračima daje slobodu "u okviru zakona".

Košarkaški klub Pariz ima svoje jasne principe, ali ni igra, ni život igrača ne mogu biti i nisu njima podređeni. Pariz je tim koji igra brzo, jako su hitri u samom začetku napada, igraju u leđa rivalu i donose dobre odluke, tražeći slobodne igrače. To dolazi iz jako agresivne odbrane, "samo puno deflekšna, stalno su na lopti", kako je u tom intervjuu objasnio Đorđević. A onda, kada lopta stigne do slobodnog igrača on je – šutne.

Par nedelja posle tog prazničnog intervjua, objavljenog na pravoslavni Božić, pričalo se u evropskim košarkaškim krugovima da je Pariz "provaljen", pa je opet došao u situaciju da pobedom u plej-inu protiv Real Madrida obezbedi četvrtfinale.

Sa druge strane je potpuno drugačiji trener, drugačijeg majndseta.