Igrači su stajali u krugu, na centru terena i čekali početak treninga. Jedan od ljudi iz kluba je prišao da im saopšti vest. Par trenutaka čekanja i neizvesnosti prekinula je informacija koja je izazvala osmehe. A kod glavnog trenera usiljeni izraz iznenađenog lica. Da, proglašen je trener sezone u Evroligi.

Njegovi košarkaši napravili su potom špalir, kako to u modernom profesionalnom sportu običaj nalaže, pa ga izlupetali po glavi. Dosta je on njihov provlačio kroz toplog zeca čitave sezone. Došao je red na njih.

Jedini pravi problem sa tom scenom je što se zapravo dogodila u Istanbulu, a ne u Parizu. Jer trener sezone Evrolige je Šarunas Jasikevičijus, čija je ekipa “značajno“ prebacila očekivanja, zauzevši drugu poziciju, iako je pre početka sezone projektovana na treće mesto. Dok je, recimo, trener Pariza Tijago Spliter totalno podbacio, tako što mu je tim sa sedmog mesta ušao u plej-of, iako je po projekcijama predviđeno da bude pretposlednji na tabeli.

Postoje neke nelogičnosti u evropskoj košarci i njenom elitnom takmičenju na koje ne vredi trošiti vreme. Ali će vreme – ovo plej-of vreme – pokazati koliko su određene odluke bile dobre. Jer jedan četvrtfinalni par ovog plej-ofa donosi upravo duele Fenerbahčea i Pariza, preciznije: njihova dva stratega.

"Dva smo sveta različita", playing softly in the background, što bi rekli mladi.

U prazničnom intervjuu koji je Aleksandar Đorđević dao za Mozzart sport, govorili smo o utiscima sezone i Sale Nacionale je izdvojio Pariz kao pozitivno iznenađenje, uz vrlo zanimljivu argumentaciju.
"Vedrina i pozitivan stav koji su oni doneli, način na koji su uredili odnose u klubu, odnose u timu, sve se to vidi i na terenu, jer košarka nije samo trčanje i šutiranje. Njihova dinamika je sjajna", rekao je na početku svoje eksplikacije Đorđević i u nastavku intervjua pohvalio pristup i način rada Tijaga Splitera.

Jer je pozitivan, jer je afirmativan, jer igračima daje slobodu "u okviru zakona".

Košarkaški klub Pariz ima svoje jasne principe, ali ni igra, ni život igrača ne mogu biti i nisu njima podređeni. Pariz je tim koji igra brzo, jako su hitri u samom začetku napada, igraju u leđa rivalu i donose dobre odluke, tražeći slobodne igrače. To dolazi iz jako agresivne odbrane, "samo puno deflekšna, stalno su na lopti", kako je u tom intervjuu objasnio Đorđević. A onda, kada lopta stigne do slobodnog igrača on je – šutne.

Par nedelja posle tog prazničnog intervjua, objavljenog na pravoslavni Božić, pričalo se u evropskim košarkaškim krugovima da je Pariz "provaljen", pa je opet došao u situaciju da pobedom u plej-inu protiv Real Madrida obezbedi četvrtfinale.

Sa druge strane je potpuno drugačiji trener, drugačijeg majndseta.

Šarunas Jasikevičijus od kad se prvi put pojavio na košarkaškim terenima kao bubuljičavi tinejdžer, drži ovu igru u malom prstu. Doslovno. On je uvek bio jedan od onih igrača koji gledaju stvari unapred, mnogo dalje od drugih i kada je postao trener, delovalo je da ga nervira to što njegovi izabranici nisu u stanju da stvari izvedu na takav način. Kasnije, izgledalo je da bespotrebno kopira svoje trenerske uzore – kada zapeni na tajm-autu, na koga vam prvo zaliči?

Problem u svemu tome bio je što Jasikevičijus uvek izgleda kao da sve to preglumljuje. I na konferencijama za štampu kada je super cool i kada pobesni na tajm-autu i kada uđe u teren da objasni igraču šta je pogrešio.

Sve dok nismo prihvatili da je to njegov način. Rigidan. Da je, iako bi možda voleo da bude poput Željka Obradovića, sličniji Pepu Gvardioli, samo mu za tako nešto fale trofeji.

A onda je u Fenerbahčeu kliknuo. Realno, Istanbul je bolji habitat za čvrstu ruku od Barselone u kojoj vole flow i živost igre, pa kada tim postigne trojku iz dotrčavanja, a Šarunas doživi dva vezana moždana kod aut linije, svi se pitaju šta mu je. U Feneru je naučio da malo popusti, a tim je naučio kako sa njim.

Tako u četvrtfinalu imamo susret rigidnosti i slobode, uz sve vrline i sve mane oba pristupa i koncepta. I dva trenera koja na totalno različite načine izvlače maksimum iz svojih ekipa.

U prvoj utakmici nismo videli previše stilskih prilagođavanja, svako je igrao ono što je njegov forte a to je dovelo do toga da Pariz bude sjajan od protivničkim košem, a Fenerbahče iznad protivničkog obruča. Tim Tijaga Splitera je imao fantastičnu realizaciju u šutu za dva, pre svega zbog realizacije oko obruča, gde su pogodili 16 od 22 šuta. S druge strane, Fenerbahče je uhvatio brutalnih 19 ofanzivnih skokova što je na kraju dovelo do 11 šuteva više od Pariza iako je Spliterov tim čitavu sezonu obeležio ogromnim brojem poseda.

Poslednja četiri minuta neizvesnog duela, rizična su za epileptičare - veliki broj poseda, veliki broj promašaja u toj atmosferi i nepopuštanje principa, obeležili su završnicu na koju je tačku stavio Boldvin dugom dvojkom, koja je usledila nakon što je Hifi centrirao sa desnog krila jedan air ball.

Da vam je neko ponudio ovaj četvrtfinalni par pre početka sezone, rekli biste – sigurna metla. Kada nam se sam ponudio po završetku regularne sezone – izdvojili smo Fenerbahče kao jasnog favorita zbog dubine kadra. Ali kada se sudare dva sveta, a u onom drugom su Ti Džej Šorts i Nadir Hifi – ko to zna, ko to zna.

EVROLIGA, četvrtfinale

Četvrtak

19.45: (1,45) Fenerbahče (15,0) Pariz (3,05)
20.30: (1,55) Panatinaikos (14,5) Efes (2,70)

Petak

19.00: (1,55) Monako (14,5) Barselona (2,70)
20.30: (1,45) Olimpijakos (15,0) Real Madrid (3,05)

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Dva smo sveta različita

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

eFudbal

Bejzbol

Stoni tenis

LOL

Counter-Strike

Najava mečeva