Milivojević: Svetlo nije ugašeno, ali je alarmantno
Vreme čitanja: 4min | pet. 04.10.24. | 21:10
Novi generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije govorio je o budućnosti srpskog rukometa
Nastavljaju se promene na Tošinom bunaru. Umesto Aleksandra Brkovića od srede je na mestu generalnog sekretara Rukometnog saveza Srbije Kragujevčanin Ivan Milivojević. On je u intervjuu za sajt Saveza govorio o turbulentom periodu u kome se nalazi nekada trofejni sport.
Izabrane vesti
„Kada sam dolazio ovde i kada sam odlučio da se prihvatim obaveza znao sam da me čeka težak zadatak. Iza nas je turbulentan period koji rukometu nije doneo ništa dobro. Želja mi je da budem faktor pomirenja koji će da se izdigne iznad ove situacije i da ujedini rukometnu Srbiju. Vreme je da konačno počnemo da se bavimo stvarima kojima treba da se bavimo, a to je da reprezentacija bude na nivou na kom treba, ali i da se sveobuhvatno podigne rukomet u Srbiji. Svetlo nije ugašeno, ali je alarmantno. Klubovi nam se gase iz godine u godinu i time pod hitno moramo strateški da se pozabavimo“, rekao je Milivojević.
Više od 50 klubova manje je ove godine prijavljeno za ligaška takmičenja u odnosu na 2020. godinu. Kako zaustaviti taj negativan trend?
”Prioritetni zadatak mi je da oformim tim ljudi koji će biti prisutan na terenu, koji će svakog dana raditi na razvoju rukometa jer želimo da unapredimo naš sport u narednom periodu. Da jedan Priboj bude rukometni centar, da vratimo Crvenku tamo gde joj je i mesto, da Kać ponovo bude epicentar rukometa, da novooformljeni klub u Nišu ispuni svoj potencijal jer kada zaživi Priboj živeće i Prijepolje, Nova Varoš i okolni gradovi. Uz Crvenku i Kać unaprediće se Kikinda. Niš će pozitivno uticati na rukomet na jugu Srbije. Svi ti centri treba pozitivno da utiču na svoje okruženje. Rekacija saveza je izostala prilikom problema u kojem se našao ”Spartak” iz Subotice koji je nekada igrao SEHA ligu. Nedopustivo je da takav klub nastupa u Bajmoku i da izgubi termine u svom gradu”.
Zadatak nije ni malo lak i zahtevaće period adaptacije i primarno detaljne analize.
”Prevashodno želim da se upoznam sa stanjem u RSS, ja jesam čovek iz rukometa sa iskustvom od preko dve decenije, ali sada mogu da vidim stanje sa ove druge strane. Svojim znanjem i podrškom koju imam od članova UO RSS ću dati sve od sebe da vratimo rukomet tamo gde mu je i mesto. Ipak, kao pojedinac malo toga mogu da uradim, ali sa timom ljudi koji deli isti cilj i misiju je to i te kako moguće”.
Pozitivna reakcija rukometne Srbije - dodatna obaveza.
”Tokom svoje karijere krenuo sam od samog ”betona” sa Radničkim koji sam doveo do SEHA lige, zatim lopte za titulu. To me je preporučilo za poziciju direktora Super B lige koju sam obavljao punih osam godina. Odnos koji sam razvio sa svojim saradnicima je bio prvo prijateljski, pa tek onda poslovni i zato smo i imali reazultate. Sve to verujem da je učinilo da čestitke stižu sa svih strana, čak i od ljudi sa kojima sam možda izgubio kontakt, ali koji nisu zaboravili na zajednički rad tokom godina. Za mene je to najveći kompliment, ali i obaveza”.
Omasovljenje rukometa, jedan od strateških ciljeva. Kako da sve više dece primarno izabere naš sport?
”Mislim da je jedna od boljih stvari koja se desila u poslednjih nekoliko godina što je oformljen Sportski sektor RSS. LJudi koji su deo ovog tima svoj posao rade izuzetno dobro. Međutim, tek očekujem da se rezultati njihovog rada vide. Upravo sa njima želim da okupim širi broj ljudi koji čine eminentni stručaci, predstavnici strukovnih organizacija i bivših sportista i sportiskinja i da krenemo od vrtića preko škola da radimo na razvoju rukometa. Baza nam je sve manja i to mora da se menja jer se direktno odražava na seniorski rukomet. Jedno bez drugog ne može”.
Kakvi su planovi na polju rukometne diplomatije, da li ćemo ponovo videti neko rukometno međunarodno prvenstvo u našoj zemlji?
”Uz ljude kao što je Božidar Đurković koji je predsednik Takmičarske komisije EHF i član IHF i uz veliki broj sportskih radnika priznatih na međunarodnoj sceni Srbija nije gubila svoj položaj u krovnim rukometnim institucijama, ali je sigurno da se i na tome mora dodatno raditi. Već u ponedeljak krećemo sa prikupljanjem dokumentacije za aplikaciju za žensko Evropsko prvenstvo 2030. godine. Ukoliko se ukaže prilika da se negde pozicioniramo i ranije, sigurno ćemo to iskoristiti. Osim što će to unaprediti položaj RSS, to je i prihod kako za naš rukomet, tako i državu Srbiju. Prisetimo se samo da su sadašnje prostorije RSS kupljene od novca zarađenim organizacijom prvenstava 2012. i 2013. godine. Nisu ostale samo medalje iza tog uspešnog perioda”.
Kako novi generalni sekretar želi da Rukometni savez izgleda posle njegove ere?
”Da li ovde bio mesec dana, šest meseci ili pet godina želja mi je da stanje bude bolje nego što sam ga ja sada zatekao. Ovo što me je sačekalo nije dobro. Zatekao sam RSS koji ne zna gde je pehar sa OI 1984. godine, gde je jedna od najlepših trofejnih sala u Evropi pretvorena u magacin. Želim da normativno ostavim Savez da bude uređeniji nego što jeste, da radna zajednica bude bolja nego što jeste i da svi zaposleni počevši od mene rade u interesu klubova, a ne klubovi u interesu nas“, zaključio je novi generalni sekretar Saveza.