Sad je vreme da dižemo frku: Za finale, za medalju

Odjekuju reči Bogdana Bogdanovića i sada već toliko poznato "ne bih da dižem frku, u stvari hoću", koje su postale zaštitni znak četvrtfinalnog trijumfa nad Litvanijom u Manili. Posle dva dana zatišja pred buru, došao je trenutak da još više dižemo frku - Srbija igra za finale Mundobasketa i sigurnu medalju u rukama!

Dok cela planeta verovatno potajno iščekuje "NBA finale" između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država, na Srbiji je da već u prvom meču dana napravi totalnu pometnju, da pokvari sve planove i želje košarkaške javnosti sa američkog kontinenta.

Orlovi su oduševili celu naciju i košarkaški svet izdanjem protiv Litvanije. Malo ko je mogao da ostane ravnodušan na kliniku srpske reprezentacije, pa se i posle dva dana u Manili i dalje mogu čuti komentari: “Ono od Srbije nisam očekivao“.

Tempirao je veliki trenerski znalac Svetislav Pešić formu Orlova za prelomni meč na turniru, baš kao što je to učinio pre dvadeset i jednu godinu u Indijanapolisu! Tada smo posle nekoliko slabijih partija i poraza od Španije u grupi, te Portorika u drugoj fazi, uzleteli visoko i uzeli meru favorizovanim Amerikancima u njihovom dvorištu, da bismo na putu do zasad poslednjeg zlata dobili neugodni Novi Zeland i već tada moćnu Argentinu u finalu za pamćenje!

Utakmica kao stvorena za najkorisnijeg centra Mundobasketa

Thrilla in Manila 2023!

Srbija ne može da dočeka prvo sudijsko podbacivanje lopte, da vidi ponovo kako se plete najlepša i najbolja košarka u Manili, da zajedništvo opet pobedi, a enormna želja, motiv više i jedinstvo pobede ekipu sastavljenu od kvalitetnijih pojedinaca! Da li je i bolji tim, saznaćemo nešto posle podneva.

Srbija protiv Kanade treba da bude velika, hrabra, odvažna i jaka! Da se ne plaši izazova pred sobom i onog što nas čeka u nedelju. Poput četvrtfinala u kojem smo eksplodirali, svaki navijač Srbije biće najzadovoljniji ako vidi svoje heroje kako daju poslednji atom snage, kap znoja i sve što mogu za pobedu. Ako budemo zadržali isti žar, energiju, želju i pribranost, imamo čemu da se nadamo. Samo treba da verujemo da možemo i da nije unapred sve izgubljeno. Dok svet čeka da se kanadska bajka nastavi, favorit nije uvek na kraju i pobednik.

Dok se Kanađani pomalo i nadmeno odnose prema Srbiji, to može samo da im se obije o glavu. Kada nama proradi čuveni inat, možemo da nadigramo svakog na koga naletimo! Mi smo ponosan narod i ovaj tim, koji je sastavljen posle brojnih otkaza i kojem je malo ko davao šanse da dođe do polufinala, sada ima priliku da igra za najveći uspeh još od Rija.

Neka Kanađanima nezaustavljivi Ol star Šaj Gildžes Aleksander, neka im sedmorica NBA igrača i svi talenti, nadolazeći trener... Srbija ima Bogdana Bogdanovića, Nikolu Milutinova, Marka Gudurića, Aleksu Avramovića, Filipa Petruševa, Stefana Jovića, Dejana Davidovca, Ognjena Dobrića, Nikolu Jovića, Dušana Ristića, Vanju Marinkovića i Borišu Simanića, koji je iz bolničke postelje ujedinio Srbiju i naterao je da više nego ikada ranije veruje u uspeh. Zato smo već sada ponosni neizmerno na njih.

Protivnik verovatno najteži. Kanada je tim sa mnogo lica, ali nijedno nije toliko strašno da bi Srbiju trebalo da izbaci iz balansa. I te kako možemo da se nosimo sa Kanadom, iako je na papiru, vala i na delu ozbiljno jaka.

Srbija videla Kanadu: Šaja su čekali još od Stiva Neša, Bruks nije “Cigla” – lopta pod obruč i ne daj im da trče

Kako bi Pokuševski čuvao saigrača Šaja: Molio bih se u sebi

Mi na finale velikog takmičenja čekamo šest godina, devet ako gledamo samo svetske šampionate. U Kini pre četiri godine nam se nije dalo da odemo do kraja jer smo naleteli na Španiju i Argentinu, prošle godine u Nemačkoj nam se na putu rano isprečila Italija. Kanadi je sam ulazak među četiri najbolja tima na turniru podvig jer je ujedno i najbolji učinak u istoriji ove reprezentacije kada se pogledaju samo najveće planetarne smotre. Poput Srbije ići će na Olimpijske igre naredne godine, a na najznačajniji sportski turnir vraća se posle više od dve decenije čekanja, odnosno od Sidneja 2000.

Pamti Manila neponovljivi bokserski okršaj između Muhameda Alija i Džoa Frejzera iz 1975. godine, pamti dobro i šta je bilo tri godine kasnije, kada je Jugoslavija po drugi put u svojoj istoriji pokorila planetu i zagospodarila svetskom košarkom. Sada je vreme da to ponovimo, a za početak - da pošaljemo Kanadu u meč za treće mesto.