Srbija videla Kanadu: Šaja su čekali još od Stiva Neša, Bruks nije “Cigla” – lopta pod obruč i ne daj im da trče
Vreme čitanja: 10min | čet. 07.09.23. | 08:20
Prednost Srbije trebalo bi da bude i prisustvo Nikole Milutinova u reketu, za koga naš sledeći protivnik nema adekvatnog čuvara...
(Od izveštača Mozzart Sporta iz Manile)
Spuštena je zavesa na četvrtfinale Mundobasketa, Srbija će u meču za sigurnu medalju igrati protiv Kanade koja je u drugom poluvremenu odigrala vrlo dobro protiv Slovenije i slavila sa 100:89.
Izabrane vesti
Kanađani su ovim trijumfom obezbedili prvo učešće na Olimpijskima igrama posle 23 godine i ujedno ostvarili najbolji rezultat svih vremena na svetskim prvenstvima. To svakako nije nešto što preterano zadovoljava apetite ovog tima, jer je lestvica postavljena na najvišu tačku. Kanada želi da se potuče za zlato, ma ko bio na drugoj strani terena. Mnogi sa one strane Atlantika zamišljaju veliko finale između suseda.
Dolazak do polufinala je bio sasvim očekivan. Slovenija se držala sve dok je Luka Dončić mogao da kontroliše emocije i bude koristan za ekipu. Čim je ušao u kontraritam, ekipa Aleksandra Sekulića je izgubila korak i posle je bilo mnogo teško da se napravi podvig jer je Kanada naterala Sloveniju da igra još brže i to se nije dobro završilo.
Selektor Đordi Fernandez u Manili ima na raspolaganju sedmoricu NBA košarkaša – Šaja Gildžes Aleksandera, Ar Džej Bereta, Dilona Bruksa, Kelija Olinika, Dvajta Pauela, Nikeila Aleksander Vokera i Lugenca Dorta. To ipak nije sve što ova selekcija ima da ponudi iz najjače lige na svetu. Nedostaje im još nekoliko ozbiljnih imena, pre svih Džamal Mari i Endrju Vigins, te Kris Bušer, Benedikt Maderin, Šejdon Šarp... Kanada ima ozbiljan kvalitet i ovo su godine kada košarka u toj zemlji zaista cveta.
Fernandez poznaje srpsku košarku, priznao je i sam da je pratio Svetislava Pešića još kao 20-godišnjak u Barseloni. Bio je član stručnog štaba Majkla Melouna u Denveru i odlično zna koliko Nikola Jokić može na terenu. NBA šampiona nema u Manili, ali je Fernandez svestan da Srbija sada igra potpuno drugačiju košarku od onoga što nam je tradicija. Gde god da je radio u NBA, od Klivlenda, preko Denvera do Sakramenta, svuda je maksimalno poštovan zbog svog košarkaškog znanja. Ipak, ovo mu je prvi ozbiljni samostalni trenerski angažman pošto je u junu zamenio Nika Nursa, pa treba videti kako će se snaći u ovoj fazi takmičenja.
Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović ispratio je utakmicu između Kanade i Slovenije sa lica mesta, struka je detaljnu analizu odradila iz centrale, a ono što je moglo da se vidi u “Mall of Asia“ daje razloge za optimizam, ali i mozganje...
Pogodi oba meča Mundobasketa za deo nagradnog fonda od 200.000 dinara
S obzirom na veliki broj NBA zvezda, očekivano je da od Kanade gledamo košarku iz tranzicije, što je jasno njen zaštitni znak. Kao neko ko je rođen i odrastao gledajući špansku košarku i zatim se školovao u SAD, Đordi Fernandez je stvari malo začinio tako što je NBA postavu oblikovao da igra tvrdu odbranu, konstantno na ivici faula. Prisustvo Dilona Bruksa i Lugenca Dorta značajno mu je olakšalo da poseje to seme i od Kanade napravi tim koji svoje protivnike melje stalnim pritiskom na loptu.
Videli smo protiv Slovenije kako se Bruks, inače neprijatelj filipinske publike koja većinski navija za Los Anđeles Lejkerse, odnosio prema Dončiću što je izludelo sve na klupi Slovenije i navijače koji su ispunili tribine gotovo do poslednjeg mesta kako bi videli asa Dalasa. Sudijski kriterijum dozvolio je Bruksu da često ide preko granice, da udara, čupa i grebe Dončića bez nekih značajnijih posledica. Bar ne dok utakmica praktično nije bila rešena. Na kraju su obojica isključeni, Luka jer nije mogao da istrpi nepravdu, Bruks zato što je ekscentrik željan pažnje.
Mada ima čudan karakter, Bruks je jedan od najzačajnijih pojedinaca u kanadskom sastavu. Zbog robusne građe i pokretljivosti sposoban je da sačuva igrače na pozicijama od “jedan“ do “četiri“, pogotovo krila iz nižih petorki. Dosadan je, što bi narod rekao, kao stenica i ne pušta te da dišeš. Dort i on su se redovno rotirali ne samo na Dončiću već i na ostalim igračima spoljne linije Slovenije, pa su Luka, Prepelič i Nikolić imali osam od deset izgubljenih lopti.
Dort i Bruks su viđeni u redu kvalitetnijih defanzivaca u NBA ligi. Dončić je još tokom klupske sezone imao reči hvale za Dortov učinak u tom polju i njih dvojica su glavne pretnje srpskim bekovima. Pritom, obojica su i solidni napadači, pogotovo to važi za Bruksa iako se mnogi šale na njegov račun nazivajući ga “Dillon Bricks (Dilon Cigla)“.
Protiv Španije se najbolje videlo koliko Bruks znači ovoj postavi i na drugom kraju terena, iako ne preteruje sa uzetim šutevima i zna da ispred njega ima nekoliko boljih napadača. Susret sa Crvenom furijom završio je sa 22 poena (8/12 iz igre i 3/3 za tri), pet skokova, tri izgubljene, dve podeljenje i jednom ukradenom loptom. Sloveniji je ubacio 14 poena, uz 5/7 za igre i 3/5 sa distance. U ta dva okršaja za tri je šutirao čak 75 odsto (6/8). Kada odluči da krene na koš, uglavnom su to dobre odluke, uprkos glasu koji ga bije. Bar je to bio slučaj na ovom turniru. Njegova trojka u ranoj fazi treće četvrtine odvela je Kanadu do komotnije prednosti, što je dalo prostor da se ubrzo razlika dodatno uveća. Selektor Fernandez ipak ga je pecnuo nakon pobede nad Slovenijom, ističući da je ekipi potreban neko ko neće zarad pažnje da gubi koncentraciju.
Dort je svoje najbolje izdanje imao protiv Brazila, kada je za 25 minuta imao 17 poena (6/11 iz igre, 3/7 za tri) i pet skokova. Taj duel je Kanada izgubila, zbog čega je morala da vadi kestenje iz vatre protiv Španije. Dva meča je propustio i vidi se da je to malo uticalo na njega, ali kada vidite Bruksa i njega zajedno na parketu, ne bude vam dobro jer su u pitanju dvojica spoljnih igrača koji više izgledaju kao izbacivači u noćnim klubovima. Opet, njihova efektnost u odbrani je nešto što je Kanadi za pravo dalo da kaže da joj je odbrana možda i najjače oružje.
Šaj Gildžes Aleksander je klasa za sebe. Čak i da ne fali ovoliko zvezda na Mundobasketu, bio bi u samom vrhu. Protiv Slovenije se najbolje pokazalo da za njega suštinski nema adekvatnog čuvara i da u igri jedan na jedan nema sreće za odbrambenog igrača, već da sve mahom zavisi od prve zvezde Oklahome i člana idealne petorke NBA lige. Na terenu provodi više od 30 minuta po utakmici, a u susretima sa Španijom i Slovenijom naterao je sebe da smanji broj ispaljenih lopti što je pozitivno uticalo na ostale. Deluje smireno i koncentrisano u svakom trenutku, a kada se ustremi ka košu uglavnom su to poeni ili faul za dva slobodna bacannja. Na četiri uzastopna meča Svetskog kupa postigao je bar 23 poena, a u susretima Španijom i Slovenijom imao je 30 i 31 poen.
Kanada nije imala lidera poput SGA još od Stiva Neša u vreme kada je poslednji put učestvovala na Olimpijskim igrama. Samo što Gildžes Aleksander ima taj luksuz da ne mora sve da radi sam, jer oko njega uz Dorta i Bruksa ima još Ar Džej Bereta, Kelija Olinika i Nikeila Aleksander Vokera. Svako od njih može da povuče ekipu u bilo kom trenutku. Aleksander Voker je to učinio sa brzih deset poena Sloveniji, Beret je samo u trećoj deonici skupio 13 poena, do kraja 24 uz skok do dabl-dabla, dok je Olinik imao nešto skromniji učinak i dosta se mučio na oba kraja terena.
Beret može da bude jako bitan za Kanadu, ali koliko je sposoban da joj donese, toliko ume i da odnese. Na turnir je stigao sa nekoliko kilograma viška i to se vidi, ispucava se kako uzme loptu, a nije naročito precizan jer iz igre ima tek nešto više od 42 odsto. Protiv Slovenije je šutirao 9/22, a samo za tri 1/6. U porazu od Brazila je bio na 1/8 ukupno, protiv Francuske 1/10... Najstabilniji je bio protiv Letonije kada je ubacio 22 poena (9/14 iz igre, 4/6 za tri) i Španije sa 16 poena (6/12 iz igre, 2/6 za tri). Kada ga hoće lopta, onda se dese pomenutih 13 poena iz treće deonice juče, zbog čega ni u jednom trenutku njegov čuvar ne sme da se opusti. Zanimljivo, njegov otac Rouan nastupao je za Kanadu na Igrama 2000. godine i bio deo tima koji je pobedio Jugoslaviju, a više od dve decenije kasnije, njegov naslednik imaće šansu da se takmiči na Igrama u Parizu.
Keli Olinik i Dvajt Pauel su nominalno dvojica unutrašnjih igrača, jer Kanada najčešće igra sa njima kao “četvorkom“ i “peticom“. Olinik se već nekoliko poslednjih utakmica muči i sve su to bili dueli sa rivalima koji imaju dobre centre i pre svega unutrašnju igru. Mnogo se potroši u odbrani i onda nema dovoljno smirenosti u napadu. Pauel sve manje uzima šuteve jer, realno, malo šta ostane za njega kad se namire svi ostali. Pokazao se kao solidan igrač uloge i donese na sto svojih pet do devet poena uz tri do šest uhvaćenih lopti. Protiv Slovenije, na primer, nije ni pogledao koš.
Ostali igrači se nisu posebno naigrali i Fernandezova rotacija koncentrisana je na sedam, maksimalno osam igrača. Melvina Edžama pamtimo iz ABA lige, on je igrač uloge u Kanadi, Trej Bel Hejns je posle dobre sezone u Budućnosti dobio poziv za reprezentaciju i uglavnom popunjava minute kada je nekom od startnih bekova potreban odmor, kao i Fil Skrab.
Iako su čvrsta odbrana i brz napad uz mnogo ispaljenih trojki – posle Letonije i Slovenije, treća na prvenstvu po broju uzetih šuteva van linije 6,75 metara sa 31,5 – Kanada ima i svojih mana. Svako ko želi da pobedi Crvene mora da ispuni tri ozbiljna preduslova – da gura loptu pod koš, da zaustavi njihovu tranziciju i natera ih na teške šuteve. Španija i pogotovo Brazil su ispunili te zahteve, pa smo videli jednu tesnu utakmicu i neočekivanu pobedu južnoameričkog sastava.
Brazil je odbranom spustio Kanadu na 33 odsto iz igre (21/63) i manje od 27 odsto za tri (8/30), dok je iz reketa ubacio čak 38 poena! I pored toga Brazilci su jedva izvukli pobedu na kraju. Španci su uradili nešto drugačije – naterali su Kanađane na veliki broj izgubljenih lopti (15), mada iz njih nisu mnogo profitirali jer su izvukli tek osam poena, ali su zato ubacili 36 poena iz neposredne blizine koša. Na kraju su ipak poraženi u završnici na jedan posed. Protiv oba rivala Kanada je imala slab učinak iz kontri i tranzicione igre – devet poena Brazilu i šest Španiji. U meču sa Slovenijom 23.
Srbija je protiv Litvanije samo za poluvreme izvukla 34 poena u reketu, do kraja čak 48! Blistali su Orlovi kroz pik’n’rol igru i utrčavanja, a na površinu je isplivala i individualna klasa Bogdana Bogdanovića koji je vrteo Litvance kako je hteo i iz driblinga dolazio do lakih poena. Za njega je meč sa Italijom bio veliko iskustvo i tada je shvatio da mora pametnije da donosi odluke u napadu, svestan da je uz Milutinova jedini klasni napadač u timu.
Dvojac Olinik – Pauel najslabija je karika odbrane i to treba da bude velika šansa Srbije. Kanađani su se dokazano mučili protiv ekipa sa visokim centrima, orijentisanim ka unutrašnjoj igri. Sloveniji su delimično uskratili igru iz pika Dončića i Tobija, sada će igru dva na dva da vrte Stefan Jović ili Bogdanović sa Milutinovim. Srbija je najprecizniji tim u šutu iz igre sa 55 odsto, Kanada je u top 10 sa okruglo 50 procenata, a što je za ovaj deo priče najvažnije – Orlovi su najbolji i u šutu za dva poena sa gotovo 68 odsto preciznosti, odnosno 24,3 pogotka na 35,8 izbačenih lopti.
Velika je stvar za Srbiju što se Filip Petrušev razigrao protiv Litvanije, možda bude prostora i za Dušana Ristića da odigra koji minut više, a važna bi trebalo da bude uloga i Dejana Davidovca. Visoke košarkaške inteligencije i atipične građe, ima obilno iskustvo u defanzivnim angažmanima na više pozicija, pa čak i kao “petica“ u nižim petorkama.
Za kraj, tranzicija Kanade. Ako je nešto Svetislav Pešić isticao tokom ovog turnira i praktično otkako je na klupi Srbije onda je to upravo odbrana od brzih napada. Nekada smo bili bolji, nekada lošiji poput duela sa Italijom. Sada, odbrana Srbije treba da bude minimum na nivou kao protiv Litvanije, pa još za oktavu više, ako želi u finale.
Struka će reći da li za Šaja imamo pravog čoveka u odbrane, ili će veći fokus biti na tome da se zaustave druge karike u kanadskom lancu, poput Bereta, Bruksa i Olinika. Nije Kanada toliki bauk, ali jeste ekipa za respekt. Mi posle onakvog izdanja u četvrtfinalu ne bi trebalo da podižemo nogu sa papučice za gas, već ako bude moguće – da ponovimo isto protiv Kanade koja je samo na ovom prventvu nanizala četiri pobede protiv evropskih selekcija (Francuska, Letonija, Španija, Slovenija).
Dobra okolnost za Srbiju je što će prvi put od početka turnira imati dva puna dana za odmor, da se skupi energija i oporavi telo. Biće nam i te kako potrebno da budemo na maksimumu ili blizu “plafona“.
MUNDOBASKET, POLUFINALA
10.45: (3,00) Srbija (16,0) Kanada (1,50)
14.40: (1,20) SAD (19,0) Nemačka (5,50)