Srpski vod u moskovskoj Armiji: Od Prlinčevića do Davidovca
Vreme čitanja: 2min | pon. 27.06.22. | 08:00
Doskorašnji košarkaš Crvene zvezde samo poslednji u nizu igrača iz Srbije koji su bili deo slavnog kluba
Potpisom Dejana Davidovca nastavljena je srpska igračka loza u CSKA začeta još početkom 90-ih, a ne kako se često pogrešno navodi sa dolaskom Dragana Tarlaća 2003. godine. Daleko pre nego što je Moskovska armija (ponovo) postala košarkaška kontinentalna sila, u vreme dok se još čuo eho padanja Berlinskog zida, uprava i stručni štab na čelu sa legnedarnim kvartetom ruske košarke, Valerijem Miloserdovim, Jurijom Jurkom, Ivanom Jedeškom i Stanislavom Jerjominom (kojih se stariji ljubitelji košarke sećaju iz antologijskih duela Jugoslavije sa SSSR-om tokom 70-ih godina) imala je hrabrosti da krene u nešto nepoznato.
Angažovala je prvog stranca u istoriji ne samo ruske košarke, već ruskog sporta uopšte - Predraga Prlinčevića. Iako je imao blistavih momenata, žutica zbog koje je bio van terena pola godine, nažalost je uticala na to da se izdanak Partizanove košarke, te nekadašnji kapiten kadateske i juniorske reprezentacije SFRJ, posle nepune dve sezone vrati u Srbiju...Tek deceniju kasnije, prvi srpski trener na klupi CSKA, Dušan Ivković, krenuo je u postavljanje temelja moskovske imperije sa pomenutim Tarlaćem koji se u glavnom gradu Rusije zadržao jednu sezonu.
Izabrane vesti
Ivan Radenović je četiri meseca krajem 2009. godine pomogao CSKA da što lakše preboli period u kojem je klub ličio na pokretnu bolnicu, da bi u leto 2010. godine s dolaskom Duška Vujoševića u Moskvu stigao i Boban Marjanović.Iako je prvobitno bilo planirano da Bobi ostane bar tri godine, sa odlaskom Vujoševića on je upao u "nemilost" njegovog nasledinika, pa je krajem decembra 2010. pozajmljen Žalgirisu, a po okončanju sezone raskinut je ugovor.Ipak CSKA nije bio dugo bez Srba jer su u leto 2011. stigla dva ogromna pojačanja - Nenad Krstić i Miloš Teodosić.
Samo godinu dana kasnije još dva - Zoran Erceg i Vladmir Micov. Nije se Armiji posrećilo da sa kvartetom osvoji Evropu. Prvi je digao sidro Erceg 2013, zatim se 2014. Krstić preselio u Anadolu Efes, a Micov u Galatasaraj, da bi se Teodosić zadržao do 2017, ali je ipak upisao srpsko ime uz CSKA na Evroliginom peharu (2016).
Nije se potom CSKA tri sezone odlučivao za srpsku pamet, ali ih je igrama u dresu Olimpijakosa u kome se nametnuo kao jedan od najboljih centara na Starom kontinentu, Nikola Milutinov "prinudio" da ga angažuju 2020, kao jednog od najplaćenijih u Evroligi...