Rimska operacija „Povratak Ljajića“: Ja tamo dolazim, a... Igraćeš svaku!

Aktuelni trener Javora odmah stavlja do znanja da meč u kome je naš tim slavio pobedu golovima u nadoknadi vremena nikad nije analizirao.
„Obično pogledam svaku utakimcu koju sam vodio, ali tu – nikad! U redu najzanimljivije detalje kad iskoče na Jutjubu, ali da stručno analiziram – ne. Ne znam zbog čega. Toliko sam bio iscrpljen mečom i svime što ga je pratilo, da mi se više nije gledao“.

PONIŠTEN NAM GOL POSLE MAJSTORIJE TADIĆA

Orlovi u Elbasanu (Star sport)

Možemo misliti kako je bilo tadašnjem selektoru, kad smo svi bili razočarani ishodom kvalifikacija. Praktično od početka nismo imali šansu zato što je UEFA, posle incidenata, u Humskoj, dodelila Albancima tri boda, a nas „oterala“ u minus, što se ispostavilo nenadoknadivim.
„Baš je veliki pritisak bio. Više nacionalni naboj, stvar prestiža, nego rezultatski značaj. Dobro sam upamtio golove Aleksandra Kolarova i Adema Ljajića, pa i Ademovu asistenciju, kad je gurnuo loptu u „rupu“, sve to sam posmatrao pokraj terena. Sećam se poništenog gola posle majstorije Tadića, kad je okrenuo Lorika Canu, a Ljajić dao gol, ali je zbog kontakta Tošića i golmana pogodak poništen. Ostale detalje sam – zaboravio“.

Utakmica takve specifilne težine uvek predstavlja izazov za glavnokomandujućeg, kakav tim da odabere, kojim postulatima da se vodi, da li da bira mentalno čvrste momke ili one koji su u najboljoj formi, mada Ćurčić uverava da dileme oko prvih 11 nije imao.

„Bilo je i toga da gledamo ko najbolje podnosi pritisak. Mada, tim je bio formiran pre mog dolaska. Imali smo dva problema na tom okupljanu, jer su Nemanja Matić i Bane Ivanović došli povređeni, nisu trenirali, veliko je pitanje bilo da li će igrati. Jesu, s tim da su obojica izašli tokom drugog poluvremena. Znalo se da je Mitrović neprikosnoven u špicu; Matić i Luka Milivojević uveliko tandem zadnjih veznih; Ljajić u centrali, bar u mojim očima je bio nosilac igre te generacije; Tadić je levo, a desno krenuo Zoran Tošić. Uvek je bila dilema da li Bambi ili Lazar Marković, s tim da Markec tad nije redovno igrao u klubu. Pozadi se isto znalo: Stojke na golu, Kolarov levo, Tomović je dobio prednost pre Baste na desnom beku, a štoperi bili Bane i Stefan Mitrović“.

PREVIRANJA, MEDIJSKI NAPADI NA TOLETA, IZMIŠLJENA IZJAVA STOJKETA...

Slavlje naših reprezentativaca (Star sport)

Upravo je poslednje navedenih skinuo zastavu Velike Albanije na meču kad je Srbija bila domaćin, a koji nikad nije završen. Još u selektorskom mandatu Dika Advokata koga je ubrzo zamenio baš Radovan Ćurčić. Detalji sa tog duela su podizali tenziju i pred revanš, s tim da srpska delegacija nije osetila strah za živote, kako često umeju da predstave senzacionalistički mediji.
„Nismo imali taj osećaj. Više se napravio pritisak na igračima da se dobije utakmica, jer je celokupna javnost tad bila protiv FSS. Previranja, Zvezda protiv Saveza, medijski udari na Toleta Karadžića... Na sve to, nismo se kvalifikovali za EP i samo je falilo da na sve to izgubimo od Albanije. Sa te strane jeste pritisak, a što se tiče organizacije utakmice, sve je bilo perfektno. Sećam se puta do stadiona, jer smo spavali u Tirani, a igralo se u Elbasanu, dok smo autobusom prelazili tu rutu saboraćaj je bio zatvoren, kako bismo neometano mogli da prođemo. Jeste pala kamenica na autobus tek kad smo sleteli u Tiranu, ali smo kasnije bili izolovani u hotelu. Možda je delovalo neprijatno, iako mi nije izgledalo da bi moglo da bude problema“.

Doduše, ni domaći mediji se nisu potrudili da spuste tenzije. Naprotiv.
„Pokušali su da nas provociraju. Izmislili su izjavu Vladimira Stojkovića, kao da je rekao kako ćemo ih u Elbasanu demolirati. Znam da je zbog toga reagovao Aleksandar Bošković, tadašnji portparol FSS. Jedino tako su pokušali da naprave priču...“

Srbija je pričala na terenu. Bila je bolja, postavila se autoritativno i slavila 2:0. Doduše, morala je da čeka završnicu kad je u junaka izrastao Adem Ljajić, pošto je najpre namestio gol Kolarovu, a onda i sam pogodio posle kontre. Zanimljivo, baš je Ćurčić pružio sadašnjem kapitenu Novog Pazara ruku pomirenja posle perioda kad kod Dika Advokata najpre nije ni igrao, a onda se neko vreme nije ni nalazio na spiskovima.
„Fudbal sam video tako da mi se oko Ljaje u reprezentaciji vrtelo sve. Smatrao sam da je igrač koga rivali ne mogu da čuvaju. Kad trener ima igrača takvih karakteristika kakve su Ljajićeve, onda ne mora mnogo da se bavi igrom. Adem je sve osmišljavao. Cilj je bio da kroz izgradnju napada iz poslednje linije lopta dođe do Ljaje i posle... To što on ume da napravi ne može niko. Genijalac“.

ŠTA SU SAVO I RADOVAN REKLI ADEMU I VRATILI GA U SELEKCIJU...

Zato je razumljiva misija tadašnjeg selektora, kao i direktora Saveza, Sava Miloševića, da ubede Adema da se vrati pod zastavu. Nimalo jednostavno, zbog više detalja.
„Bila je frka što nije pevao himnu, pa ga Advokat sklonio, ko zna šta je sve još bilo. Rešili smo Savo i ja da odemo u Rim, gledali smo meč Roma – Milan, sećam se da je još Toti igrao. Posle utakmice smo se našli sa Ljajićem u restoranu blizu stadiona, u kome su Rimljani slavili pobedu 1:0, sve krcato fudbalerima Rome. Još na početku razgovora nam je rekao: „Ja stalno tamo dolazim, a...“. Na to sam mu uzvratio: „Igraćeš“.  Uz dodatak: „Jedino ako ne budeš pravio gluposti“. Posle me je pitao: „Stvarno mislite da ću igrati?“. Odgovor je bio samo jedan: „Igraćeš sve“!

Ni Ljajić nije bio uvek cvećka, kao što je sam priznao Mozzart Sportu, ali je uvek bio majstor fudbala, što je potvrđeno izborom za najboljeg igrača naše lige. A takvi se moraju negovati.
„Sećam se da nam je rekao kako ne mora da bude starter, već samo da se obrati pažnja na njega. Njegove stav je bio: „Ako mislite da dolazim radi reda, bolje da ne dolazim“. Rekao sam mu:  „Igraćeš svaku“. Kad je meni bilo najteže, Adem mi je doneo tu pobedu u Albaniji, kad se sve lomilo. Pre toga je sam omogućio i trijumf nad Jermenijom u Novom Sadu, bez publike, kad smo bili rastureni, a preko puta nikad bolja Jermenija sa Mhitarijanom. Ljajić nas je sam držao. Igrao je i u Portugalu kad je Matić makazicama dao gol, a nesrećno smo izgubili. Bio je starter i u Kopenhagenu protiv Danske, gde je demolirao Dance, a ni tu nismo imali sreće, pošto je Mitrović uzdrmao prečku, Šmajhel odbranio zicer...“ podseća Radovan Ćurčić za Mozart Sport.

Adem Ljajić i dalje ima jasno izraženu želju da zaigra za selekciju Srbije. Čak se i Draganu Stojkoviću dopada što je bio tako otvoren, a da li će se vratiti, kao što se vratio kod Ćurčića, to je već tema za dane buduće.

U subotu neka budu, rezultatski, dani prošli.

BRAŠANAC MI SE SVIDEO NA 100 METARA UDALJENOSTI

Pre uloge glavnokomandujućeg državnog tima, bio je Radovan Ćurčić i selektor mlade reprezentacije Srbije. S ponosom ističe da se dve utakmice kojih se uvek seća pomenuta sa Albanijom na klupi A tima i revanš sa Špancima u Kadisu, vredan plasmana na Prvenstvo Evrope za igrače do 21 godine.

Na tom putu važnog činioca, iako zbog povrede nije igrao protiv Crvene furije, predstavljao je Darko Brašanac, koga je upravo Ćurčić lansirao na veliku scenu.

„Sećam se da smo moj pomoćnik Nenad Cvetković i ja u Turskoj posmatrali kandidate za državni tim, otišli smo da gledamo Aleksandra Kovačevića, Uroša Spajića, Aleksandra Pantića i Luku Milunovića iz Crvene zvezde, a posle neke pripremne utakmice odlučili da posmatramo i kontrolni meč Partizana, gde smo već znali za Miloša Jojića. Nismo našli dobar ulaz u hotel, niti su hteli da nas puste do terena, pa smo morali da se penjemo na skelu i odatle videli jednog malog koji nam se mnogo dopao. Pozovem Vladu Vermezovića, tada trenera crno-belih, pitam ga: „Ko je broj 14?“. Reče – Brašanac. Ozarih se: „Taj je za nas!“ Svideo mi se na 100 metara udaljenosti. To je momak za 200. Tako dobro dete, štagod da mu kažeš – odradi. Sve do povrede u Italiji, kad mu je probijena plućna maramica, bio je najstandardniji među Orlićima. Baš mu je mlada reprezenatcija poboljšala status u klubu. Kasnije se izborio i u Humskoj i napravio ozbiljnu karijeru“, poentirao je Ćurčić.