Megasile, megafudbal i veliki prasak! Španija umalo prokockala 5:1

S finalom Lige šampiona odsviran je kraj klupske sezone. Ili je samo označen kratak odmor do Svetskog klupskog prvenstva. I taman pomislite da ste se zasitili fudbala, a onda vam Španija i Francuska u polufinalu plej-ofa Lige nacije rasplamsaju želju, nateraju da tražite još! Štutgart je video dve megasile, njihov megafudbal i veliki prasak od devet golova! Španija je vodila 5:1 krupnim koracima hitala u finale Lige nacija, a Francuska ponosito ustala, prekasno za povratak i produžetke, ali pravovremeno da izbegne poniženje - 5:4.

Bila je Španija ono što jeste od Evropskog prvenstva, savršeno ukomponovana mašina za masovno uništenje. I bila je Francuska ono što trenutno jeste - neizbalansirana reprezentacija nestvarnog napadačkog potencijala. Otuda i umalo dvocifren broj pogodaka na jugu Nemačke. Moglo ih je biti i više, sa ukupno 40 udaraca na obe strane.

Kada se na terenu nađu tri od pet glavnih kandidata za Zlatnu loptu, kada sa jedne strane loptu miluje najkreativniji i uigraniji tim na planeti, a na drugoj kao protivteža stoji napadački četverac Kilijan Embape, Usman Dembele, Majkl Olise i Dezire Due što zajedničkim snagama u minuloj sezoni ima zasluge za 165 golova (108 pogodaka i 57 asistencija), ali i čudesne ofanzivce na klupi, onda mora da pljušti, onda se fudbal igra za publiku, a tribine pare oči.

Nije Francuska bila toliko inferiornija kao što kazuje onih 5:1 na semaforu do 79. minuta. Nije ni igrala u najjačem sastavu sa Klemonom Lengleom i Pjerom Kaluluom u odbrani, tandemom zadnjih veznih Manu Kone - Adrijen Rabio. Tu je falilio kvalitativne ravnoteže sa ostatkom tima, a uz nedovoljno ubitačnu realizaciju i padove koncentracije u defanzivi, Španija je hitala ka najubedljivijoj pobedi u istoriji međusobnih duela (nikada njihov duel nije završen pobedom ubedljivijom od dva gola razlike).

Baš kao u polufinalu Eura 2024, Furija je u tri, četiri minuta (i gle čuda, baš između 21. i 25. minuta), dva puta matirala Majka Menjana. Bistao je Mikel Ojarsabal, spakovao golove Niku Vilijamsu i Mikelu Merinu (pre godinu dana na Euru, baš u Štutgartu dao gol i proslavio ga na istom mestu poput svog oca koju deceniju ranije) i Španci su imali rezultatsku komociju na poluvremenu. Nastavilo je da kiši u drugom, crne oblake nad trećinom terena Trikolora razvio je Lamin Jamal. Iznuđen pa realizovan penal u 54, pa minut kasnije munjevita kombinacija Niko - Pedri za najavu potopa Francuske.

I taman što je Embape, baš iz penala koji je iznudio, dao prstohvat blage euforije Francuskoj, Lamin Jamal dade šaku argumenata zašto on treba da bude Zlatna lopta. Zasenio je i genijalno dodavanje Pedra Pora, izdržao duel sa Lengleom i ćušnuo loptu pored Menjana. Brojke favorizuju Dembelea, Rafinju, pa i Embapea, ali utisak? Utisak je Jamalova deviza. U danu kada je proglašen za najboljeg igrača Primere do 23 godine, on je svetu ponovo poručio da je najbolji u svakoj starosnoj dobi.

Magičan je Jamal, ali sirovi talenat je i u nogama Rajana Šerkija. Rekli bismo krije se, ali ne bi bilo tačno. Isijavao je kroz čitavu sezonu u Lionu, da bi večeras, sa klupe, u dva poteza, verovatno naterao upravu Mančester Sitija da ubrza pregovore i završi transfer u narednim danima. Savršen volej, za 5:2, a nakon autogola Danija Vivijana i teledirigovana lopta na glavu Randala Kolo Muanija. Beše tada treći minut petominutne nadoknade, dovoljno da se Francuzi ponadaju da za dva minuta mogu do čuda, a da Španci osete neprijatnost. Ne i da se uspaniče. Prvak Evrope je to. A protiv Portugala će u nedelju igrati i za trofej Lige nacija.

Nedostajali su Francuskoj Dembele i Due u punom sjaju. Potrošili su ga u finalu Lige šampiona i prethodno kroz čitavu sezonu na putu do triple krune sa Pari Sen Žermenom. Dembele je imao stativu, Unai Simon mu je branio udarce. U Štutgartu se videlo da su Dešanove izmene gladnije od startera. Uz Šerkija i Malo Gusto je isprovodicao auto-gol Vivijana.

U jeku konstante retorike o peklenom rasporedu i ritmu profesionalnih fudbalera, dve creme de la creme reprezentacije sa igračima što su od avgusta do maja igrali po 50, 60, možda i 70 utakmica, nisu bili izduvani baloni. Naterali su nas da željno iščekujemo nedeljno finale i da nam laške padnu ranojutarnja bdenja ispred televizora kada počne klupski mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama.