Neverovatno: “Dupli ugovor“ i Mujakićev zahtev od 50.000 evra za Partizanovo drugo mesto!?

Bezobrazno, skandalozno, iritatno... Verovatno i sa namerom. U moru nelogičnih ili poteza s predumišljajem (zavisi ko kako tretira) bivši čelnici Partizana su napravili još jedan koji bi crno-bele mogao dodatno da košta. Za vreme predsednikovanja Milorada Vučelića i uloge Miloša Vazure kao generalnog direktora zaključen je praktično “dupli ugovor“ sa Nihadom Mujakićem, na osnovu kojeg štoper zahteva da mu se isplati 50.000 evra!

O čemu je reč?

Kad je Mujakić prošlog leta došao iz Ankaragudžua tadašnji čelnici Parnog valjka su s njim overili saradnju na dva jezika. Jedan papir je na na srpskom, drugi na engleskom. Ništa čudno na prvi pogled, jer je to praksa za sve fudbalere. Problem je nastao što u engleskoj verziji ugovora stoji klauzula vredna 50.000 evra ako Parni valjak sezonu u Mozzart Bet Superligi završi na prvom ili drugom mestu. Takva stavka se u srpskoj varijanti ugovora uopšte ne pominje i to saznanje predstavlja dodatni teg aktuelnim rukovodiocima u danima kad pokušavaju da saniraju nagomilane probleme na svim nivoima i kad je, osim smanjenja troškova, potrebno formirati tim za naredni takmičarski ciklus.

Usred tih napora u Humsku je stigao zahtev Nihada Mujakića i njegovih zastupnika za isplatom pomenutih 50.000 evra i malo je reći da je sadašnja garnitura rukovodilaca ostala zapanjena kad je uvidela šta piše u engleskoj verziji ugovora.

Da se razumemo, Mujakić i njegovi menadžeri samo zahtevaju ono što su su im Vučelić i Vazura omogućili. Na stranu da li je Nihad igrao dobro ili loše – a igrao je loše – ugovor mora da se poštuje. Problem je druge prirode i prebacuje odgovornost na prethodnu upravu.

Prvo: zašto se srpska i engleska verzija ugovora razlikuju? Drugo, zašto bi se bilo koji igrač Partizana nagradio za drugo mesto u prvenstvu Srbije? Treće: da li ovakvo (za klub) štetnih ugovora ima još?

Niz pitanja na koja Miloš Vazura i Milorad Vučelić nikad neće ni ponuditi odgovor.

Partizanu su ruke praktično vezane. Papir nedvosmisleno pokazuje da pomenuti iznos novca sleduje Nihadu Mujakiću, bez obzira kako je igrao u misiji „osvajanja“ drugog mesta. Crno-belima se praktično ne isplati da se žale telu za rešavanja sporova, jer se u takvim situacijama uvek gleda engleska verzija ugovora. Jedino mogu da pokrenenu postupak u kome bi tvrdili da su prethodnici ovo učinili s namerom. Mogu i da misle da jesu, ali kako dokazati?