Pobeda srca i odlazak 12. čoveka

Korea je odmah je poslat na operaciju u elitnu kliniku u Njujorku, jer se pored karijere spasavao i život. Sve je prošlo kako treba i krajem avgusta je počeo da trčkara. Trenirao je mesecima, ali nije igrao. Pustili su ga na zimu da igra za mladu reprezentaciju Argentine na prvenstvu Južne Amerike. Čola Simeonea je između ostalih ubeđivao i sin Đovani da pusti Anhela u reprezentaciju. I pristao je…

Na U-20 šampionatu Južne Amerike, Anhel Korea je gladan fudbala nosio Argentinu u tandemu sa Đovanijem Simeoneom do titule prvaka. Dao je i pobedonosni gol u finalu. Nekoliko meseci kasnije je ista generacija na Mundijalitu na Novom Zelandu jurila i svetsku krunu, ali je ispala u grupi. Titulu je osvojila Srbija.

Ali, Korea je bio spreman za pravi fudbal. I zaigrao je za fudbal. Atletiko je tog leta dao ozbiljan novac za napadački tandem Džekson Martinez – Lusijano Vijeto. Na klupi je bio povratnik Fernando Tores. Korea je trebalo da bude tek četvrti izbor u napadu… Strpljivo je čekao na svaki minut i koristio ga.

Iako nije ličio na Atletikove atraktivne napadače iz tog perioda, imao je nešto što je Čolo Simeone cenio iznad svega. Srce. Oporavljeno, zakrpljeno i spremno da se celo poda klubu koji mu nije okrenuo leđa. Od tog leta 2015. do danas, mnogi sjajni napadači su prošli kroz Atletiko Madrid. Od pomenute dvojice koji nisu ispunili očekivanja, preko Grizmana, Morate, Kalinića, Gameira, skupocenog promašaja Feliksa, urugvajskog osvetnika Luisa Suareza, Mateusa Kunje, Memfisa Depaja… Prolazili su i odlazili. Samo je Korea ostajao.

Anhel Korea (©Reuters)

Sve ih je nadživeo, jer je posle životne borbe shvatio da se svaka šansa mora iskoristiti. Dok su drugi bili nezadovoljni rotacijama i klupom, on je ulazio sa klupe i kidao kao da je svaka utakmica finale. Trčao, skakao protivničkim defanzivcima u oči, uklizavao, nesebično asistirao, nije birao važne i manje važne utakmice…

Bio je Čolov najverniji vojnik iliti 12. čovek. Prva opcija kada nešto treba da se menja. Džoker kakvih je sve manje u vremenima sebičnog fudbala. Malo po malo i postao je legenda. Šesti po broju utakmica u istoriji Ateltika (469 utakmica), drugi među strancima, strelac 88 golova, asistent u 58 navrata. Skoro polovinu utakmica za Atletiko je odigrao ušavši sa klupe – 241 put. Kao rezervista je dao 31 gol i upisao 27 asistencija, ali ima jedan poseban podatak koji najbolje opisuje njegovu važnost kod Čola i Kolčonjerosa.

Anhel Korea je za Atletiko dao 35 golova koji su otvorili utakmicu. Dakle, kada ne ide, kada je trvdo, kada se ekipa muči… On je bio tu da je ugura u mrežu. Upornošću, žrtvovanjem, osećajem... Nisu to bili bogzna kakvi majstorski potezi, ali su bili oni koji se urezuju u srca navijača više nego pumpanje statistike na 3:0. Pitajte navijače Atletika ko su im omiljeni igrači i začudićete se koliko će ih reći Koreino prezime.

A nije da nije bilo ni majstorija. Zauvek će se pamtiti golčina u poslednjem kolu sezone 2020/21. Atletiku je bila potrebna u Valjadolidu za titulu. Gubio je skoro sat vremena, dok Korea nije promešao odbranu i mangupskim udarcem špicem poslao loptu u mrežu. Pokrenuo je preokret koji će Luis Suarez pretvoriti u titulu. Samo taj gol je dovoljan da zauvek ostane miljenik Kolčonjerosa.

Sve te godine je i u reprezentaciji Argentine bio sporedni lik koji nikad nije odbijao poziv, nikad ga ništa nije žuljalo i preleteo bi pola planete da na kraju ne dobije ni minut na terenu. Kada ga je Lionel Skaloni među poslednjim precrtao sa spiska putnika za Katar, opet se nije žalio. Sudbina je tada udesila da se Niko Gonzales povredi i da Anhelito na mala vrata kao zamena uđe u reprezentaciju i okiti se titulom prvaka sveta. Opet u senci ostalih zvezda. I spreman da sve podredi kolektivnom uspehu.

Deceniju i kusur nakon dolaska u Atletiko, kucnuo je čas za rastanak. Anhelito odlazi da bude zvezda. U daleki Meksiko gde Argentinci vole da igraju. Tamošnji Tigres je Madriđanima isplatio 8.000.000 evra i neke bonuse za Anhela Koreu. Čolo je žarko želeo da ga zadrži i dalje. Makar tu poslednju godinu ugovora. Ali, imao je i razumevanja. Korei bi do sledećg leta prišpalo 3.500.000 evra u Madridu na ime plate, dok će mu Meksiku pripasti 25.000.000 evra za pet godina. Morali su da ga puste…

Umeće Atletiko i dalje da pogađa špiceve, štopere, golmane, vezne… Ali teško da će za Čolovog života naći bolje 12. čoveka od Anhela Koree. Nije bio spektakularan igrač, imao je od svega pomalo i svega mu je falilo pomalo.

Jedino što nikad nije bilo sporno je srce. Da ga celo ponudi Atletiku. Ono srce koje je pobedilo pre 11 godina, na kraju je osvojilo mnogo više od trofeja. Osvojilo je na desetine i stotine hiljada srca crveno-belih srca koja će ga pamtiti kao njihovog omiljenog vojnika. Osvojila je srce Čola Simeonea kao nijedan fudbaler pre i posle.