Pobeda srca i odlazak 12. čoveka

Podseca na onaj stari fudbal koji se igrao 90ih.

Прво поштовање за редакцију што нису заборавили легенду као што је Кореа. Последњих 7-8 година омиљени играч у тиму ми је Кореа, обожавам га, многи не знају, али било је оних кризних момената у сезони кад слабо шта иде и баш тада је Кореа чак и са клупе умео да вуче цео тим на својим леђима. Овај одлазак ми пада вероватно подједнако тешко као одлазак Ел Тигреа. Заувек ће остати упамћен, надам се да ћу доћи до дреса са његовим именом на леђима да га носим као успомену.

Igrač koga bi poželeo svaki trener a i svaki navijač u svom timu. Igrač koji vas natera da ga poštujete i cenite,zatim da mu se na neki način divite i na kraju zavolite. Pravi primer uzornog sportiste kojih je sve manje,na žalost.

Odličan tekst, sve pohvale.

Ja sam se uvek nervirao i pitao sto mu ne krene Corea , kad god je tesno uvek kazem sad ulazi Corea , kakvo srce , kad udje na teren kao pit reze , trci levo , desno , grize i uvek nesto stvori i izmuva … Bas ga postujem i sve je manje takvih igraca

Svako ko je pravi navijac Atletika zna koliko je bitan igrac bio Corea. Veliko hvala za sve, bravo majstore!!!!!!!!