Ovi ljudi ne znaju za umor! Diogo Košta rasplakao Ronalda od sreće, Špance od tuge

Liga nacija, a posebno ovaj završni turnir u junu, nije baš omiljeno takmičenje ni fudbalera ni gledalaca, međutim, večeras u Minhenu reprezentativci Španije i Portugalije priredili su nam novu spektakularnu utakmicu. Odlični su bili u svojim polufinalnim okršajima sa Francuskom i Nemačkom, a prevario se onaj ko je mislio da bi mogao da ih stigne umor za finale. Ili da će se štedeti oni među njima (a podosta ih je u obe selekcije) koji će već za nekoliko dana putovati u Sjedinjene Američke Države na Svetsko prvenstvo za klubove. Atomski fudbal viđen je na Alijanc areni i posle penala - pobeda Portugalije sa 5:3. Za 120 i kusur minuta velike borbe bilo je 2:2 (2:1 za Španiju na poluvremenu).

Ključnu ulogu u penal seriji odigrao je Diogo Košta. Bio je golman Porta sjajan pre nekoliko dana protiv Nemačke, a večeras je odbranio šut Alvaru Morati sa bele tačke. Prethodno je umalo to učinio na udarac Iska, kada je vrhovima prstiju zakačio loptu, ali nedovoljno snažno da bi je blokirao. Uspešnu intervenciju saigrača sa gola u trijumf je pretvorio Ruben Neveš pogotkom za 5:3 u penalima. I suze radosnice na licu Kristijana Ronalda, a tugu još jednom odličnih Španaca, ali nedovoljno za odbranu trofeja. Po drugi put, kao u premijernom izdanju ovog takmičenja, pehar Lige nacija pripao je Portugalcima.

Tok penal serije: Gonzalo Ramoš 1:0, Mikel Merino 1:1, Vitinja 2:1, Aleks Baena 2:2, Bruno Fernandeš 3:2, Isko 3:3, Nuno Mendeš 4:3, Alvaro Morata - odbrana Dioga Košte, Ruben Neveš 5:3.

Uzbuđenja na terenu od početka do kraja pratila je atmosfera na tribinama. U velikom broju na komšijski derbi u Nemačkoj doputovali su i Španci i Portugalci, koji su uz sjajne aktere meča glasnim navijanjem doprineli da ova utakmica deluje kao da je reč o finalu Evropskog prvenstva. Prošlog leta nešto severnije u Berlinu, pehar za kontinentalnog šampiona je pripao Špancima. Ovaj put završio je u rukama Portugalaca. Po ko zna koji put sa kapitenskom trakom predvođenih Kristijanom Ronaldom, koji je svojim 138. golom za nacionalni tim, na veliko zadovoljstvo neutralnih gledalaca, doneo produžetke.

Pogodio je 40-godišnji as u 61. minutu, iako ga pre toga sat vremena nije bilo mnogo u igri Portugalije (osim kada se u 26. minutu u VAR sobi proveravalo da li je bio u ofsajdu pri pogotku Nuna Mendeša za 1:1). Ipak, kada se ukazala šansa posle prodora baš levog beka Nuna Mendeša, ponajboljeg igrača portugalskog tima večeras, do izražaja je došlo Ronaldovo iskustvo, kvalitet, snalažljivost... Šta god, bio je uspešniji od zbunjenog Kukurelje i lako savladao Unaija Simona.

Godine su, ipak, učinile svoje, pa je Ronaldo u 88. minutu morao van igre zbog povrede. Razočaran je seo na pod i pokazao da zbog bolova u mišiću noge neće moći da nastavi meč. Gotovo preslikana slika iz 2016, kada je već u 25. minutu morao da napusti finale Evropskog prvenstva protiv Francuske. Sudbina je tada htela da baš njegova zamena, Eder, u produžetku postigne gol za 1:0 i donese Portugalcima jedinu titulu prvaka Evrope.

Večeras je Ronalda zamenio Gonzalo Ramoš, precizan izvođač za Portugalce sa bele tačke u prvoj seriji. Kao najava novog pehara. Manje vrednog, ali sigurno ne za Kristijana koji je vrlo emotivno proslavio pobedu svog tima. Za dve i po sezone u Saudijskoj Arabiji nije ništa osvojio sa Al Nasrom, ali večeras mu je pao teret sa pleća. Sam ga je sebi nametnuo, ali sa dva gola u dve utakmice na završnom turniru Lige nacija pokazao je da još nije za otpisivanje i odlazak u penziju. Koju god da izabere sledeću destinaciju imaće šta da donese novom timu.