Igor Duljaj: Pričaju da je Kanute promašaj, a zaboravljaju na novac od Saldanje, Severine, Baždara...

No, Duljaj pominje i druge igrače angažovane ili afirmisane za vreme njegovog boravka u Humskoj.
„Naravno da sam dovodio igrače, ali to nije bilo ispunjavanje hirova, već je logika bila da se dovedu oni koji su potrebni ekipi. Prihvatam da je moja odgovornost ako su neki igrali loše, kao i ako su igrali dobro. Ako se vratimo malo unazad – onog leta kad je Ilija Stolica postavljen za trenera desilo se da nema dovoljno fudbalera za pripreme. Ne znači da morate da dovodite samo da bi ispunili potreban broj, ali morate da angažujete zamene za one koji su otišli. Mogu da kažem da mi se nikad nije desilo da sam pravio kombinacije sa menadžerima ili činio nekom usluge. Zna se kako je tekao proces dovođenja – ako nekog želim u timu njegovo ime se prosledi skautu, sportskom direktoru i klubu. Sa nekim izborom se slože, za nekog kažu da nije za Partizan. Dešavalo se i da sam uprkos negativnom odgovoru insistirao da se neko dovede, ali ne bežim od odgovornosti“, istakao je Duljaj tokom razgovora za Danas.

Iz njegovih reči se može zaključiti da oseća kako neko želi da diskredituje njegov rad na klupi.
„Poslovica iz doba Sovjetskog saveza kaže: Kad preuzmete neku funkciju, sa sobom kao podsetnik, ponesite tri koverte – u prvoj treba da piše da samo treba da daješ obećanja, nešto kasnije otvoriš drugu u kojoj stoji da za sve što je loše okriviš prethodnika, a na kraju otvoriš treću u kojoj piše pripremi tri nove koverte. Izgleda da svet tako funkcioniše. Sport bi trebalo očistiti od prljavih stvari, raditi pošteno i stvari nazivati pravim imenom. Ipak, uvek te neko isprlja na ovaj ili onaj način. Ako je neko nešto loše uradio, postoje nadležni organi koji treba da ispitaju da li je naneo štetu. Snosim odgovornost za neke igrače koje je klub doveo, a oni nisu pokazali ono što se očekivalo. Moja krivica je to da nisam uspeo da ih dovedem na taj nivo i Partizan je zbog toga u minusu. To je jedan tas vage, dok je na drugom tasu ono što je bilo dobro. I sada je pitanje da li sam, kako ovi koji sada vode klub kažu, naneo finansijsku štetu. Za Kanutea može da se kaže da nije ispunio očekivanja i da je Partizan zbog njega izgubio novac, ali, s druge strane Saldanja je doneo novac, kao i Severina. Tako je bilo i sa Belićem, Ilićem, Baždarom i Markovićem. To nije samo moja zasluga, nego i ljudi koji su im bili treneri pre mene ili koji su ih doveli. Ali ono što je bilo loše je moja krivica i ne prebacujem je na druge. Kažu da su zbog nekog u minusu, ali ne pominju ono gde su u plusu“.

Duljaj posle povlačenja sa klupe dugo nije bio u javnom prostoru, iako je dolazio na utakmice. Razočaran je što je početna euforija, posle promene rukovodstva, splasla.

„Teško je, nekada su im i ruke vezane. Moram da budem iskren i da kažem da je na prvoj utakmici po dolasku nove uprave na našem stadionu bilo 20.000 ljudi, a postavlja se pitanje kako smo došli do toga da ih je sad jedva par hiljada. Ne naslađujem se zbog toga, jer sve što imam u životu, osim od oca i majke, dobio sam od Partizana, ali je činjenica da je početna euforija brzo nestala. Teško mi je da odgovorim na pitanje zašto. Znam, ali ne želim da dolivam ulje na vatru i da pravim podele“.

Još jednom se osvrnuo na period kad je promovisan na funkciju šefa stručnog štaba Partizana, iako je i tad bilo o-ho-ho problema.

„Nisam pao s Marsa ili direktno iz kopački došao na klupu. U Ukrajini sam stažirao godinu dana u B timu Šahtjora, pa sam onda dobio ugovor, zatim tri godine radio sa prvim timom. Kad sam se vratio u Srbiju bio sam pomoćnik Savi Miloševiću i Aleksandru Stanojeviću, potom otišao u Teleoptik i nije bio plan da preuzmem Partizan. U jednom momentu mi je to ponuđeno, međutim, rekao sam da nije dobar trenutak, da ne mogu ništa da uradim sa takvim timom i tada se svesno žrtvovao Gordan Petrić i prihvatio da bude trener. Kad je on podneo ostavku zvonio mi je telefon, ljudi iz kluba su mi rekli da dođem na sastanak i odmah sam znao o čemu se radi. To se sve dešava tri dana pre utakmice sa Zvezdom, mogao sam da kažem “hajde da prođe derbi, pa ćemo pričati”. Međutim, za Partizan je sramota da nema trenera na derbiju i prihvatio sam, iako su mi mnogi govorili da je to “samoubistvo”. Da su mogli da nađu nekog drugog ne bi meni ponudili da vodim ekipu. Očekivao sam da će me otpustiti, jer sam puno puta otvoreno pokazivao nezadovoljstvo. Čuju te, ali se prave da te ne čuju, međutim, kad ti gori kuća moraš da vičeš “upomoć”. Posle pozitivnog rezultata i prvog mesta na tabeli u jesenjem delu sezone niko mi nije ponudio ugovor i znao sam šta me čeka kad rezultati ne budu tako dobri. Činjenica je da sam bio pod velikim pritiskom, ali čvrsto sam stajao nogama na zemlji. Najveća satisfakcija mi je to da mi i danas ljudi prilaze i čestitaju za ono što smo radili. Ja sam svoju dušu spasio. Sad mene pljuju i pričaju svašta, ali ako nešto nije bilo u redu zna se kako to funkcioniše i kako se odgovara za bavljenje dokumentima i klupskom kasom. Što se mene i mog dela posla tiče siguran sam da sam Partizanu doneo novac“, dodao je Igor Duljaj za Danas.