Na vrh brda Partizan mrda

Ako ništa drugo, naučio je Partizan kako da živi posle derbija. Prethodnih sezona je umeo da se spotakne u mečevima koji su na rasporedu kad se okonča najveća utakmica ovdašnjeg fudbala, dok je ove oba takva, zasad, dobio. Kuriozitet je da je i jesenas, samo nekoliko dana pošto je pretrpeo havariju u duelu sa crveno-belima (0:4) savladao Mladost (3:1), a onda isto učinio i u meču 25. kola Mozzart Bet Superlige Srbije (2:0).

U najboljem izdanju od dolaska Srđana Blagojevića na funkciju šefa stručnog štaba, crno-beli su uradili ono što im je nedostajalo proletos nakon mečeva sa Zvezdom. Tad su izgubili od Napretka u Humskoj (0:1) svega nekoliko dana posle 2:2 na stadionu „Rajko Mitić“, a onda je ekipa Vladana Milojevića dobila i prvenstveni meč u okviru početnog kola plej-ofa (3:2), kao i kup duel na svom terenu (2:0), od čega se Parni valjak nije oporavio ni protiv TSC-a (1:2).

Ovoga puta jeste. I to tako što je Mladost, koja je pre gostovanja u Beogradu, dobila pet mečeva na strani, učinio bezopasnom. Sveo je na jednu jedinu priliku i samo tri šuta u okvir kola jezikom statistike. To je značilo da se promrzli gledaoci na tribinama stadiona poviše Autokomande neće nervirati i to je možda veća dobit za crno-bele od tri boda na tabeli. Znak da su živi. Da mrdaju. Da se, nešto, na Topčiderskom brdu pomerilo s mrtve tačke. Da li na psiholškom, da li na igračkom ili nekom trećem planu, ali – dešava se. Kako to i sam Srđan Blagojević ume da kaže, sitni su koraci, ali su koraci napred.

I to je povoljna okolnost meča posle derbija. Nepovoljna je pretnja padanja u zamku kako je Partizan nešto veliko uradio. I dalje je na drugom mestu, i dalje mu preti Radnički iz Kragujevca, i dalje ima manjkavosti u igri, zbog čega nekoliko povoljnih rezultata (pobeda nad OFK Beogradom, odolevanje Zvezdi u derbiju i slavlje protiv Mladosti) ne bi trebalo tretirati kao bogzna šta. Naročito ne bi valjalo spustiti kriterijume do te mere da se tri boda protiv, realno gledano, osrednjih timova, posmatraju kao veliko sportsko dostignuće.

Za Partizan, čak i ovakav kakav je (a sad se samo ne primećuje koliko je loš, što je takođe zasluga trenera), normalno je da dobija rivale poput pobrojanih. Ne bi bilo dobro da je suprotno. Potencijalno formiranje takvog stava vodilo bi u devijaciju i koliko god mu pogled na tabelu sugerisao da nije takmac Crvenoj zvezdi, pogrešno bi bilo da posmatra samo borbu za drugo mesto, iako je ona „nova normalnost“. Ekipi je potrebno da počne da se navikava na pobede, po mogućstvu u nizu, da sačeka naredni derbi i odgonetne da li je rezultat u prethodnom sticaj okolnosti ili stvarno napreduje. Tako posmatrano, Partizan bi do kraja sezone mogao da igra „ligu za sebe“. Lidera ne može da stigne, a opet ima dovoljnu bodovnu zalihu i mogućnosti da proba da pobeđuje meč po meč, kako ne bi dozvilio rivalima njega da ugroze. Tako se gradi pobednički mentalitet, potreban kasnije za Evropu.

Još jedan detalj upada u oko s početak 2025, primetan i tokom meča sa Mladosti. Najbolji fudbaleri Partizana u nastavku sezone su oni koji nisu projektivani da budu nosioci igre letos, kad je sezona počinjala. Nemanja Nikolić je u sredu opet dao gol, na trećoj vezanoj utakmici u kalendarskoj godini, ali je na startu ciklusa bio na klupi, čekajući da zameni Mateusa Saldanju ili Đorđa Jovanovića; Aldo Kalulu ovog proleća igra kao nikad od dolaska u Beograd, trese mreže, asistira, iako je zamisao crno-belih bila da na poziciji desnog krila dejstvuje Žoao Grimaldo, koji je u međuvremenu poslat na pozajmicu u Letoniju; Stefan Kovač „drži“ sredinu terena, ali je u Humsku stigao tek pred kraj letnjeg prelaznog roka i nije odmah bio prva opcija... Evo ga i Goh, koga je Srđan Blagojević, precrtao po povratku sa priprema u Tursku, ušao je na poslednja dva susreta i u sredu zatresao mrežu Mladosti. Slučajno, ali će pomoći. I njemu da shvati da nije odbačen i Partizanu da ponekad tako „zatvara“ utakmice.