INTERVJU – Predrag Mijatović: Apsolutno sam siguran da ćemo vratiti Partizan na mesto koje mu pripada

Razlika je u detaljima. Prethodnici su tražili da njihovi portreti vise po zidovima što se jedino može objasniti narcisoidnošću; Predrag Mijatović je insistirao da centralno mesto u kancelariji zauzme fotografija stara preko pola veka. Na njoj najbolji golman u istoriji kluba Milutin Šoškić i kapiten Reala Fransisko Pako Hento, razmenjuju zastavice uoči finala Kupa evropskih šampiona. Posle Brisela 1966, španski velikan je čekao 32 godine kako bi, simbolično, baš Peđa, golom u Amsterdamu protiv Juventusa omogućio podizanje Srebrne amfore. Srebrni je pehar iza stolice za radnim stolom aktuelnog čelnika Parnog valjka. Poslednji osvojen u prvenstvu. Odmah pored njega zlatom optočen Kup Srbije unet na stadion 2019.

Između tog bleštavila, član sportskog sektora Radne grupe vidi hrpu papira kao svedočanstvo dugova, rata i kamata, zbog čega ne zna koliko će vremena proći dok ne stigne novo znamenje, ali zna da će ih biti.

Kad-tad.

Nebitno da li će biti tu, ali dok je na Topčiderskom brdu dres kod je obavezan. Sa revera sakoa šljašti značka Partizana. Neki od prethodnika su dolazili raspojasani. Doslovce.

I to je drugačije. Uz bar još jedan detalj. Prilikom dogovora za termin intervjua rekao je „nedelja jutro, posle derbija, kakav god da bude ishod“. Da li možete da zamislite Miloša Vazuru ili Ivicu Ilieva u takvim ulogama? Ni mi.

Kao što je ambijent u Humskoj drugačiji, tako je i prikaz Partizana na terenu suprotan onom iz jesenjeg derbija. Tad je posramljen u svojoj kući (0:4), sad je u tuđoj nagovestio da može da se nosi sa Crvenom zvezdom i da joj odoli (3:3). Posle prethodnog je trener Aleksandar Stanojević otišao, a od subote veče se priča kako su crno-beli u liku Srđana Blagojevića dobili trenera.
„Zadovoljni smo onim što nam je derbi dao. Ponudio nam je sliku da možemo, da smo na pravom putu iako ima još mnogo detalja na kojima bi trebalo raditi. Ostavili smo dobar utisak, igrači su shvatili da mogu protiv rivala koji je u ovom trenutku neosporno u velikoj prednosti: bodovno, kvalitetom i iskustvom igranja u Ligi šampiona. Gradimo novi Partizani i svesni smo da smo napravili dobar korak i apsolutno sam siguran da ćemo ga vratiti na mesto koje mu pripada“, zrači optimizmom Predrag Mijatović u opširnom razgovoru za Mozzart Sport.

BLAGOJEVIĆEV JEDINI PROBLEM JE ŠTO SE NE ZOVE SRĐIOLA

Na promociji Srđana Blagojevića (©Starsport)

Više od rezultata, rukovodioca Partizana raduje što je javnost počela da menja početni stav prema Srđanu Blagojeviću. Što bi rekao Jirgen Klop kad je dolazio u Liverpul, „moramo sumnjičave da pretvorimo u vernike“.
„Jedini problem koji naš trener ima je što se ne zove Srđinjo ili Srđiola. Danko Lazović i ja smo, u periodu kad smo dali šansu našim trenerima da privedu kraju jesenji deo sezone, razgovarali sa velikim brojem kandidata i svakog podrobno analizirali da bismo bili sigurni u izbor. Premišljao sam se da li da izaberem neko zvučno ime. Imali smo ih, čak sam jednog praktično završio, a onda sam se suočio sa novom dilemom, da li smo kao klub, opterećen dnevnim nedaćama, spremni za stranca koji misli da je Partizan klub kakav je bio pre deset ili 15 godina. Budimo realni, to nije taj Partizan. Da je sve potaman, ne bismo bili ovde. Razmišljao sam onda kako možda ne bi bilo loše da fasciniramo javnost, jer se od Peđe Mijatovića očekuje veliko ime. Voleo bih da je tako, ali nismo u situaciji da razmišljamo na taj način. Kad smo sve te dileme otklonili, Danko Lazović i ja smo odlučili da trener bude neko ko donosi nove fudbalske vrednosti, metodologiju rada i filozofiju igre. Uz to će prihvatiti da nismo u situaciji da dovedemo pet igrača. Na te nedoumice Srđiola je odgovorio pozitivno. Nisam video strah kod njega. Svakom sam govorio kakve su nam objektivne mogućnosti, ne možemo da dovedemo trenera i da mu dajemo šarene laže, jer će na petom treningu videti kakav je kvalitet ekipe“.

Blagojević je znao gde dolazi. Maltene u ruševine.
„Tokom razgovora nam je pokazao koliko je fokusiran. Na jedan od sastanaka doneo je analizu naših šest vezanih utakmica, iako mu to nismo tražili. To mi govori koliko voli profesiju, a ja sam čovek koji veruje u rad, posvećenost i znanje. To donosi rezultat. Sve ostalo je priča“.

Tu se Mijatović vraća na očekivanja javnosti, pa i novinara, pošto smo svi zajedno navikli da na klupu Partizana sedne ili zvučno ime ili nekadašnji as.
„Mogao sam da dovedem i stranca, da uživamo tokom januara, a onda dođu derbi ili Mladost iz Lučana i da me pita: ’Šta je ovo, to mi nisi rekao’. Znao sam da će posle izbora Srđana Blagojevića da me sačeka pitanje: ’Gde si ovog izvukao?’ Meni nije problem, ali mi je drago zbog njega kako smo izgledali u derbiju. Srđanovim dolaskom smo dobili ono što nam je falilo. Fokusiran rad kroz način treninga, ciklus između dve utakmice, opredeljenost kako ćemo da igramo i niz stvari koje ljudi ne znaju“.

Malo ko je mogao da pretpostavi da će Partizan izgledati defanzivno korektno u prvom poluvremenu derbija, da će dati tri gola, da će se dvaput vratiti iz minusa i da će, umesto havarije kakva mu se predviđala, zadovoljniji napustiti teren.
„Najsnažniji utisak ostavili su mi ljudi koji nisu partizanovci, a bili su prijatno iznenađeni. Čak i komentari novinara. Evo, i vi ste napisali: ’Izgleda da Partizan ima trenera’. To je dobro. Zvezda jeste imala posed lopte i statističke parametre na svojoj strani, ali smo sve vreme bili kompaktna ekipa koja zna šta hoće. Jesu crveno-beli dominirali, ali su mi bili nekako nemoćni. I njihovi igrači su bili iznenađeni. Vidim da su slični komentari svih ljudi, što uliva nadu da smo na pravom putu, iako smo daleko smo od Partizana koji je Parni valjak. Osim toga, dvaput smo se vraćali iz rezultatskog minusa i posle osam godina dali tri gola na Marakani“.

Šta ste još zapazili?
„Osim taktičke discipline, praćene motoričkim sposobnostima, izdržali smo prvo poluvreme fenomenalno. Možda smo u drugom pali, ali nama fali desetak dana priprema. Možda smo tu napravili grešku, što nismo počeli ranije, odmah posle Nove godine, ali nije bilo realno, jer je plan sa prethodnim trenerom već napravljen i kako da kažeš igračima: ’Nemate 20, nego deset dana odmora’.“

Kako ste protumačili formiranje odbrane sa uglavom golobradim dečacima, osim Nihada Mujakića, uz napomenu da su štoper i Zlatan Šehović prvi put igrali takmičarsku utakmicu od početka 2025?
„Naša finansijska situacija nam ne dozvoljava da izađemo na tržište, pogotovo ne u januarskom prelaznom roku u kome i nije neka ponuda igrača. Morali smo da idemo na drugu varijantu i trener je znao da moramo, možda malo i ranije nego što smo mislili, da guramo u vatru našu decu. Mi nismo mogli da se pojačamo, recimo, na poziciji ’šestice’, tako da smo koristili ono što imamo. Centralni bekovi su nam se povredili i morali smo da insistiramo na podmlatku. Proces je malo ubrzan, raduje me što je tako, jer će i tim dečacima značiti ovih nekoliko meseci da se suoče sa pritiskom i vide jesu li ili nisu, bez obzira na godine. Izvoli, pokaži šta znaš. Nije dobro što je tako, međutim, naša deca su spremna za taj izazov i to su mi pokazala. Bila su fenomenalna“.

SMENA GENERACIJE POČINJE KAD SE IGRAČIMA KAŽE „MOMCI, VI STE KRIVI“

Jedan od utisaka derbija jeste i iskra karaktera kakav je izostao jesenas. Kao da su ranije momci bili ravnodušni. Sad im je stalo i možda je personifikacija takve promene pristup Alda Kalulua.
„Ponekad odem u ’Zemunelo’ da ih podržim i vidim u njihovim očima drugačiji pogled nego pre četiri meseca kad smo došli. Čini mi se da je tada ekipa bila uplašena, jer je promenila mnogo trenera. Delovala je pohabano, a sa druge strane ušuškano. Otprilike, šta god da bude, nismo krivi. Jedan trener, drugi trener, treći trener, četvrti trener... Jedna uprava, druga uprava...  Nismo krivi. Pogubno je to za svaku ekipu. Otprilike je tako bilo sa Realovim Galaktikosima. Kao, mi smo zvezde, nas niko ne dira, samo se menjaju treneri, predsednici, direktori. Mora neko da dođe i kaže: ’Više nisu treneri i direktori, nego momci – vi ste krivi.’ E, tako počinje  promena generacije. To će se desiti i u Partizanu“.

Ne navodi Mijatović vremensku odrednicu, iako zna zbog čega to kaže.
„Moramo da damo šansu deci, kako bi nam u perspektivi omogućila finansijski boljitak, jer smo i dalje klub koji pravi igrače i od njih živi. Veliki klubovi se finansiraju iz tri segmenta: prodaje ulaznica, marketinga i televizijskih prava. Naš tiketing je smešan, televizijska prava smešna, a marketing kakav je sad... I on je smešan. Moramo da prodajemo igrače. Biću ponosan kad budemo prodali igrača najvećim klubovima u Evropi. To je cilj“.

Pre toga, da se samo još malo zadržimo na derbiju. Biće još jedan okršaj sa Zvezdom u prvenstvu, možda još jedan u kupu. Šta je potrebno da Partizan uradi kako bi te mečeve dočekao spremno, da mu se ne desi Spartak u međuvremenu?
„Nije bitno koliko ćemo pobeda imati do kraja osnovnog dela prvenstva, koliko je važno da smo krenuli od manjeg ka većem. Da smo pobedili u subotu, ništa ne bi promenilo, kao da je bitno da li je 18 ili 21 bod razlike, ali smo posle 3:3 dobili takav energetski doping da toga niste svesni. Strašna je to injekcija na planu morala, jer je svaki igrač posle derbija najmanje 30 do 40 odsto sigurniji u sebe. Što ne znači da u sredu protiv Mladosti neće imati problema. Pokazali smo navijačima da nismo toliko loša ekipa koliko smo mislili da smo loša“.

KAKO JOKANU ILI SALETU ILIĆU DA PONUDIM 10.000 EVRA, A MOGU DA ZARADE 1.000.000

Sa Slavišom Jokanovićem (©Starsport)

Formirao se pred kraj 2024. u javnosti drugačiji stav. I dalje ga branimo. Ekipa je skromna i klub nije mogao da privuče trenere kao što su Vladimir Ivić, Slaviša Jokanović, Marko Nikolić, Saša Ilić... Možda Raul iz mladog tima Reala.
„Možda Andrea Pirlo, Klarens Sedorf i slični...  Sve su to bile mogućnosti, opcije, neke je bilo nemoguće realizovati zbog finansijske situacije. Ne možemo, bez obzira na reputaciju i kredibilitet nas u sportskom sektoru, tražiti od nekog profesionalca da dođe u Beograd i radi u Partizanu za džabe. Ili da pomenutim našim ljudima uskraćujemo mogućnosti zarade u drugim klubovima. Danko Lazović i ja odlučujemo i nismo hteli da nas povuče luda želja da fasciniramo nekog, kad pričamo o strancima. Hteo sam da u našu sferu dođu ljudi koji nisu ’potrošeni’ kad je Partizan u pitanju, oni koji su već bili ovde“.

Da li je zato iz konkurencije ispao Slaviša Jokanović?
„Jokanović je moj veliki prijatelj, živi u Madridu kad je bez posla. Često pijemo kafu, videli smo se nekoliko puta poslednjih meseci, pričali o raznim temama i bez obzira na njegovo iskustvo, karakter i popularnost kod navijača Partizana, stvarno mislim da, možda, i ne bi bio dobra opcija“.

Zašto?
„Jokan godinama radi u inostranstvu, sjajan je bio u prvoj etapi u Partizanu, međutim, prošlo je mnogo vremena i nama su potrebna nova lica. Ako hoćete i iznenađenje. U krajnjoj liniji, uprkos tome što su partizanovci, ne mogu tražiti od Jokana ili Saleta Ilića da ovde rade za 10.000 ili 12.000 evra mesečno, a u nekoj drugoj zemlji mogu da zarade više od 1.000.000 evra godišnje. Niti možemo usled našeg egoizma tražiti od njih da rade besplatno, kao što činimo Danko i ja“.

Sa Savom Miloševićem (©Starsport)

Kad smo već na terenu novca, koliko zarađuje sadašnji trener?
„Kompletan stručni štab zarađuje malo manje nego od onog što je zarađivao Savo Milošević. Nama bi bilo najlakše da fasciniramo sve i zadužimo klub još 5.000.000 evra da smo doveli Pirla ili Raula. Kad taj izgubi dve utakmice, onda je kraj. Mi nismo došli da radimo kao što se radilo pre“.

Mada, baš zbog toga što ste vi Predrag Mijatović, očekivalo se više, najviše na planu dovođenja igrača?
„Znam da su ljudi to očekivali. Da li je trebalo da ih dovedem deset, pa da javnost kaže: ’Gle, kakav direktor’. Onda na leto njih 25!? Nije poenta u tome da gomilamo, nego da vodimo računa o svemu. To se vrlo verovatno mnogim navijačima ne sviđa, iako je put koji moramo da prođemo da bismo jednog dana stvarno mogli da dovedemo pet vrhunskih igrača. Mančester Siti je nedavno potrošio 200.000.000 evra i ispao iz Lige šampiona. Zato, nije poenta samo dovoditi. Letnji prelazni rok će sigurno biti interesantniji. Prvo mora dobro da se pročešlja Srbija, potom opcije u regionu, tek onda, ako se odlučimo za stranca, da taj pravi razliku“.

Jeste li vi očekivali više ili verovali da ćete dovesti više igrača, pre svega brojčano, u trenutku kada ste preuzeli klub?
„Ne! Mislio sam da ćemo dovesti manje. Čak sam mislio da nećemo angažovati nikoga. Na kraju smo doveli trojicu, od kojih dvojicu na pozajmice. Partizan sad tretiram kao da smo na pripremama. Ovih četiri-peti meseci je naš pripremni period. Neki igrači nam se povređuju, druge probamo, treći se prilagođavaju i to je faza pravljenja temelja za naredni prelazni rok koji će biti dinamičniji. Od juna, kad ne budemo imali epitet privremenog organa, kreće ozbiljan prelazni rok, mada već sad radimo na njemu, skeniramo igrače. Ako nisam sa svojih 56 godina i profesionalnim putem pokazao šta mogu...“

Jedino što situacije nisu iste. U Realu ste imali mogućnost da dovedete maltene koga želite, a sad ono što želite niste u stanju da priuštite zbog prazne kase. Mora da frustrira.
„Nisam frustriran, već svestan situacije. Ljudi koji nisu svesni situacije mogu da budu frustrirani. Profesionalci u fudbalu imaju moć adaptacije. Na primer, da spustim pretenzije da bih kasnije uspeo. Kristijana Ronalda smo doveli i u cugu platili 96.000.000 evra, jer je to Real ekonomski mogao da izdrži. Bio sam siguran da će Portugalac uloženi novac da opravda. Ovde imam potpuno drugačiju situaciju. Sad i da imam želje, ekonomski ne možemo da ih ostvarimo. Da li je potrebno da svaki dan razmišljamo o tome? Ne, potpuno kontra. Nema frustracija, zaboraviću čokoladu sada, ali sam svestan da će doći trenutak kad ću moći da uzmem tu čokoladu“. 

KLUBOVI NAM NE VERUJU, IZGUBILO SE GOSPODSTVO PARTIZANA