I onda je Kalulu sve shvatio lično...

Kada su se igrači koji su došli u Partizan u poslednje dve godine gurali u foldere „pogodak“ i „promašaj“, Aldo Kalulu je bio sa obe noge u ovom drugom društvu. I to toliko da je već prozvan napadačem koji je bezopasan po gol protivnika.

Prosto, fudbaler koji je došao u Humsku iz druge lige Francuske ličio je na sve drugo sem na stalnu opasnost po protivničke mreže. Njegov trud, do zimskih priprema, nikada nije bio sporan: uvek je trčao za dvojicu, vraćao se da pomaže beku i vezisti, ali osnovni posao koji mu piše u radnoj knjižici – fudbaler napadač – nije odrađivao.

Statistika je govorila, a i nije morala, jer se sve videlo golim okom, da Kalulu teško dobacuje loptu do protivničke mreže. Kada se sredinom decembra spustila zavesa na jesenji deo sezone, iza napadača Partizana stajao je podatak da je u crno-belom dresu od dolaska odigrao 65 utakmica, postigao četiri gola uz devet asistencija. Učinak u ravni nekog boljeg ofanzivnog beka.

Period od decembra do februara bio je turbulentan za omalenog igrača iz Konga. Trpeo je kritike zbog nedovoljnog zalaganja na priprema, dok su čelnici kluba gledali mogu li da mu nađu neki drugi klub. Razlog: ima veliku platu za trenutnu finansijsku situaciju u Humskoj, a Partizan od njega malu zaradu. Našao se jedan zainteresovani poslodavac u Kini, ali Kalulu nije želeo tamo. Iako je dobijao veći novac.

I izgleda da je sve to Aldo Kalulu shvatio lično. Kao Majkl Džordan u dokumentarcu „Poslednji ples“. Jer, u ove četiri prolećne utakmice napadač Partizana je produktivniji i bolji nego ikad otkako je došao u Humsku. A, gledajući njegovu celokupnu biografiju, samo je u Sošou bio učinkovitiji.

Na četiri utakmice u februaru Kalulu je dao tri gola i jedan je „namestio“. I to vodeći na 175. večitom derbiju, koji je u pogodak pretvorio Zubairu. Istina, on je loptu u mrežu poslao nakon Gutešine odbrane, pa na papiru verovatno neće pisati da je Kalulu kreirao taj gol. U stvari, sva tri Partizanova gola u subotu na „Marakani“ su bili u velikoj meri režija fudbalera iz Konga: centaršut koji je prethodio prvom pogotku Partizana, pa predasistencija za Roganovića kod Kovačevog gola, kao i povratna lopta u šesnaesterac Zvezde iz koje je Natho iznudio penal. Definitivno, Kalulu je bio najbolja karika Blagojevićevog tima od početka do kraja utakmice.

A, možda je nešto i do trenera. Igor Duljaj je doveo Alda Kalulua, ali nije uspeo da od njega napravi opasnog ofanzivca. Nije to uspelo ni Albertu Nađu, ni Aleksandru Stanojeviću, niti Savu Miloševiću, pa ni Marku Jovanoviću. A, opet, nekako neverovatno, kod svih je bio nezamenjiv član startne postave. Bez obzira na tanušnu statistiku. Slučajnost ili ne, tek kod Srđana Blagojevića je nešto kliknulo krilnom napadaču Parnog valjka i produktivnost mu je skočila višestruko. Novi šef struke mu je pogodio žicu. Kao nekad, recimo, Savo Sejdubi Sumi, koji nije valjao trenerima ni pre ni posle Miloševića.

Ovaj prolećni Kalulu, definitivno najbolji otkako je prešao prag Humske 1, ne bi bio preskup, niti ime na transfer listi ako bi produžio u istom stilu. Čime god da se motiviše od zimske pauze – neka nastavi.