Idealnih 11 Saše Ilića: Moca najveći u istoriji; onaj Dejov dribling - to niko ne može da ponovi

U odbrani sve as do asa...
„Desno biram Frahrudina Jusufija, iako je u „baražu“ za tu poziciju bio i Miša Radaković, koji me je dugo trenirao. Levo je Nikica Kličnarski, treći na rang listi fudbalera sa najvećim brojem utakmica u istoriji Partizana. Kasnije je oblikovao talente u mlađim kategorijama. Zbog celokupnog opusa zaslužio je da bude tu. Na štoperskim mestima Blagoje Paunović i Branko Rašović. Nisam ih gledao, ali sam slušao i čitao da su bili ispred vremena u kome su živeli. Posebno Paćko. Njegova sportska inteligencija bi mu omogućila da i danas bude dominantan. Rašovića karakteriše nadimak, Div sa Old Traforda. Monstrum od igrača. Zar je potrebno još neko obrazloženje?“

Lako se, utisak je i argumentovano, nekadašnji vezista opredelio za kolege iz manevra.
„Kažu da niko nikad u tehničkom smislu nije mogao da parira Vladici Kovačeviću. Otac Milan i njegovi poznanici su ga gledali i zato im verujem. Slično važi i za Miloša Milutinovića. Moca Vukotić je najveći svih vremena, tu prestaje svaka diskusija. A od svih s kojima sam igrao najviše sam se divio Draganu Ćiriću. Stvarno divio. Bio mi je idol. Zadivljujuća je bila njegova magija baratanja loptom“.

Ogroman izbor u napadu Sale je sveo na po jednog igrača starije i mlađe generacije.
„Žao mi je što ne mogu svi, imali smo sjajne centarforove, poput Stjepana Bobeka, Marka Valoka, Mustafe Hasanagića, Nenada Bjekovića, Aleksandra Mitrovića... Baš težak izbor. Opredelio sam se za Dragana Mancea, zbog strasti kakvu je prikazivao na terenu, veze sa navijačima i golova kakve ne viđamo baš u današnje vreme, te Milana Gačića, za koga mi je tata govorio da je bio nenadmašan“.

Kako su glasali svi prethodni učesnici velike ankete
Mozzart Sporta možete da pronađete OVDE.

Sastavljanje najboljih 11 večitog rivala iziskivalo je veću ‘potrošnju’ vremena. Već na prvom koraku velika dilema.
„Koga da stavim da brani? Svi su mi govorili da su Vladimir Beara i Ratomir Dujković najbolji golmani koje je Zvezda imala. Neka bude Beara... U stvari, čekaj, pre ću Zvonka Milojevića”.

A onda i obrazloženje:
”Moje prvo ozbiljno praćenje fudbala i njegovo pojavljivanje kao aktera meča sa Kelnom, opredelilo me da ga izdvojim u odnosu na pomenute, pa čak i Diku Stojanovića, uprkos statusu kapitena u Bariju“.

Odbranu je sastavio kombinujući daleku i bližu prošlost...
„Ako je Branko Stanković 13 godina igrao za crveno-bele, onda mora da bude desni bek, da cenimo vreme provedeno u klubu. Levo, uprkos znatno kraćem stažu, ide Siniša Mihajlović, zbog učinka u pohodu na krov Evrope. Štoperi su mi Bleki Bogićević i Vidić. Za prvog sam čuo da je preteča modernih defanzivaca, da je bio pojava u svakom smislu, a sa drugim sam delio svlačionicu u reprezenatciji i njegova impozantna karijera govori sama za sebe“.

U duelu sa Robertom Prosinečkim

U veznom redu vrvi od suvog talenta.
„Krećem od Vladimira Jugovića, čije razumevanje prostora i vremena je bilo nesvakidašnje. Pižon Petrović desno, uz napomenu da verovatno boljeg demonstratora nisam upoznao, jer i danas može mlađima da pokaže kako se lopta prima, a naročito kako se centrira. Bez greške. Levo je Šekularac, čovek s kojim sam ko zna koliko puta sedeo, slušao o prošlim vremenima i zaključio da se nekad igrao bogovski fudbal. Između njih, malo isturenije - Dejan Savićević i Dragan Stojković. Onaj Dejov dribling ‘jedan na jedan’, kad sve izgleda lagano, a protivniku se ljulja u glavi, niko ne može da ponovi. Evo, vidite i na osnovu njihovih karakteristika kakve igrače volim. Majstore s loptom. Mene su učili da je to fudbal“.

Napred Darko Pančev...
„Darko je imao taj golgeterski instinkt kakav se retko sreće. Žao mi je što nisam imao gde da stavim asove kakvi su Kule Aćimović ili, recimo, Milko Đurukovski, koga nisam mogao da smislim dok je bio u Zvezdi, a onda sam ga obožavao kod nas, ha-ha-ha“.

I za kraj - treneri.
„Lako je, Ljubiša Tumbaković je najviše pehara osvojio za Partizan, iako mnogi kažu da je moj klub najatraktivnije partije pružao kod Biće Mladinića. Ljupko Petrović uzeo je Kup šampiona sa Crvenom zvezdom, sve jasno“, zaključio je Saša Ilić.