Da, Novak Đoković je i dalje najbolji teniser sveta: I Pariz je njegov

Jedan poraz u Njujorku i odmah su ga mnogi otpisali. Proglasili kraljem koji je u padu, a čoveka koji ga je pobedio unapred pogurali na teniski tron. Ali, ako je teniski svet išta trebalo da nauči za sve ove godine, za ovu deceniju surove dominacije je da Novak Đoković najviše voli kada ga precrtaju, kada ga otpišu.

I zato svi danas ponovo moraju da se poklone teniskom kralju. Jer je još jednom, na najvećem testu izdržljivosti Novak Đoković pokazao, dokazao, objasnio, da je i dalje najbolji igrač sveta, da onaj broj jedan kraj njegovog imena ne stoji tu slučajno.

Bacio je Danil Medvedev sve od sebe na teren, poveo u setovima, branio se na čudovišan način u velikom delu meča, ali nije vredelo. I on je morao da se pokloni najboljem. Đoković je sa 2:1 u setovima pobedio Rusa i osvojio masters u Parizu – 4:6, 6:3, 6:3. Ovo je njegov 37. masters pehar u riznici, po čemu je najuspešniji igrač svih vremena. Ima sada jedan više od Nadala.

Došao je Đoković u Pariz posle mesec i kusur pauze od bolnog poraza u Njujorku. I opet je osvojio turnir. Ionako neverovatnu 2021. godinu učinio je još sjajnijom sa još jednim draguljem. I sa dva nova rekorda. Postao je prvi čovek u istoriji koji će sedmi put godinu završiti kao broj jedan. I broj osvojenih mastersa podigao je na 37.

Treći put ove sezone su Đoković i Medvedev ukrstili rekete. I treći put u direktnoj borbi za trofej. Samo što su sada prvi put odigrali napet meč, triler, gde su sevale munje iz reketa od prvog do poslednjeg poena. U Australiji je Novak dobio 3:0, u Njujorku Danil istim rezultatom, a sada je klackalica išla gore-dole do samog kraja.

Novak urezao ime na još jedan rekord: Đoković sedmi put najbolji teniser godine

I koliko god teniska javnost vapila za novim mladim lavovima, Novak je pokazao da i dalje nema od njega ni boljeg, ni snažnijeg, ni kreativnijeg na terenu. Pretio je Medvedev da postane novi „gazda“ na betonu, pošto na šljaci i na travi nije takva aždaja, ali dobio je večeras jasnu poruku da će i za tu krunu morati još da se potrudi.

A, meč je počeo maltene kao u finalu US opena. Đoković je pretrpeo brejk već u prvom gemu, uspeo je nakon toga vrlo brzo da se vrati u igru, ali ga je ponovo izdao servis usred seta, kada je bio u naletu, kada je imao inicijativu i igrao bolje od Medvedeva. Rus taj poklon je znao da iskoristi i sačuvao ga je do osvajanja seta.

Posle toga sve je bila teniska „viktorija“. Novak Đoković je bio taj koji je vodio meč, diktirao igru, dominirao u poenima. Igrao je sjajno i Danil Medvedev, pogotovo je bio impresivan u odbrani, stizao nešto što se činilo nemogućim, pa iz tih kontri znao da pogodi linije. Nadobijao se aplauza i od Đokovića maltene isto koliko i od publike.

Samo što je i tada bilo očigledno da je ovo onaj „pravi“ Novak, ne onaj iz Njujorka kojeg je slomio pritisak velikih očekivanja celog sportskog sveta. Ovo je bio onaj teniski kralj koji „jede“ loptu, koji sve stiže, sve kažnjava, koji se smeje na terenu, koji kad uđe u zonu, ništa ne može iz nje da ga izbaci.

Drugi i treći set su završili u Đokovićevom džepu, a sa njima i pariška kruna. Druga ove sezone, prvu je pokupio na Rolan Garosu.

Završni masters i Dejvis kup, to je ono što je ostalo na meniju za Novaka Đokovića. Miran, rasterećen, trofeja uvek gladan krenuće po nove pehare. I to posle poruke koju je poslao vascelom svetu iz Grada svetlosti: Prerano ste me otpisali!