Povratak na odbojkašku mapu: Kolubara korača ka stazama stare slave
Vreme čitanja: 3min | čet. 24.10.24. | 16:27
"Pokušaćemo da izborimo i Superligu", ističe sportska direktorka Lazarevčanki Marina Petrović
Godinama je Kolubara bila sinonim za ženski sport u Lazarevcu. Svojevremeno i prepoznatljiva kao reprezentativni član Superlige. Pre skoro deceniju nadvili su se tmurni oblaci nad čuvenim kolektivom, izazvavši oluju. Sezona bez pobede i osvojenog seta označila je početak tavorenja u nižim rangovima. Međutim, konačno je i sunce obasjalo klub iz beogradske opštine.
Prethodno je Kolubara morala da pređe dugačak put. Oproštaj od društva najboljih zahtevao je i neophodne promene zbog normalnog funkcionisanja. Zanimljivo je da je Marina Petrović kao bivša odbojkašica rešila da zasuče rukave. Malo je igrački pomogla, potom obavljala trenersku funkciju, da bi u međuvremenu prešla u funkcionerske vode. Upravo je i kao sportska direktorka pojasnila šta se dogodilo od te 2015. godine.
Izabrane vesti
"Ekipa koja je igrala Superligu morala je da bude ugašena zbog dugovanja i napravljenih troškova. Tako je Omladinski odbojkaški klub Kolubara preostao da postoji, a formiran je Odbojkaški klub istog naziva, koji je ujedno i naslednik", započela je priču Marina Petrović za Mozzart Sport.
Nova registracija, donela je očekivane turbulencije.
"Po osnivanju smo morali da krenemo od najnižeg ranga, praktično od nule. Dakle, od Regionalne lige Beograda. U početku nismo ni imali seniorski tim. Formiran je tek onda kada smo bili prinuđeni zbog pravila Odbojkaškog saveza Srbije".
Veliku ulogu u čitavom procesu imao je tandem od kojeg je potekla ideja da se ženska odbojka ne ugasi.
"Najveća podrška bio je Srđan Blagojević, predsednik Sportskog saveza Lazarevca. Naterao je ljude okupljene oko kluba da pokrenu celu priču. U tim trenucima je uz njega bila i Milica Mazalica. Oni su započeli, dok su se ostali priključili u narednom periodu".
Skoro deset leta je i tražen put povratka na stare staze uspeha.
"Ono što smo planirali, to smo i realizovali. Prošle sezone smo obezbedili plasman u Prvu ligu. Primarni cilj je da opstanemo, evenutalno budemo na sredini tabele. Neophodno je da se prisetimo kako je biti u višim rangovima, pogotovu u organizacionom smislu".
Prema i svim pretpostavkama, Kolubara se i dalje suočava sa neizbežnim problemima.
"Najveći nedostatak su finansije. Ne samo nama, nego svima. S druge strane, kuburimo i sa terminima u Sportskom centru. Trenutno imamo svega tri za treniranje, kao i jedan za odigravanje utakmice. Podsećanja radi, klub je u ranijim periodima računao na dva u toku samo jednog dana. Problem su i igračice. Sve što je vredelo, odavno je otišlo i pronašlo angažmane. Trenutno se oslanjamo na lokalne iz Lazarevca, uz tri pojačanja".
Pozitivan stav navodi Petrovićevu na razmišljanje da će Lazarevčanke još jednom biti deo najjačeg takmičenja u Srbiji.
"Ukoliko bude sredstava, a ne treba i previše, pokušaćemo da predstojeće sezone ostvarimo plasman u Superligu. Simbolično bi bilo da to bude baš na deset godina od novog osnivanja, odnosno ispadanja iz elitnog ranga".
Olakšanje u realizaciji ciljeva predstavlja i grupa ljudi okupljena oko kluba.
"Nikada ne menjam tim koji pobeđuje, oslanjam se na bivše saigračice. Ana Lazić je zadužena za seniorsku ekipu, Mia Vulović predvodi pionirke i kadetkinje, dok Adrijana Atanasijević i Marijana Vulević uopšteno vode brigu o školi odbojke. Doduše, nekada i ja uskočim", zaključila je Petrovićeva.