Posle Moskve pričaće se o Miloševićima: Jovan dao i promašio – Marko branio, pa častio

Izgleda da će i treću uzastopnu godinu najbolji pojedinac Partizanovog tima biti – golman. U minula dva ciklusa taj epitet je zasluženo prišiven Aleksandru Jovanoviću, njega je nedavno zamenio Marko Milošević i kako se čini po završetku treće utakmice Bratskog kupa u Moskvi postoji dosta razloga da novajlija iz kragujevačkog Radničkog bude u toj ulozi na kraju sezone koja, za crno-bele, počinje narednog četvrtka.

U susret gostovanju AEK-u u Larnaki, Milošević je ponudio argumente da bi mogao da bude jedan od oslonaca tima. Teško da to, makar u ovom trenutku, može da se kaže za još nekog od startera sa VTB arene, gde je Dinamo sve vreme napadao, a ofanzivu krunisao u drugom poluvremenu i posle OFK Beograda savladao još jednog predstavnika Mozzart Bet Superlige – 3:1.

Makar se Marko Milošević postarao da drugi poraz ekipe Srđana Blagojevića u glavnom gradu Rusije izgleda podnošljivo. Naročito zahvaljujući izdanjem u prvom poluvremenu, tokom kojeg je doslovce držao glavu iznad vode beogradskom sastavu da ne potone. Iako je primio gol posle prvog ozbiljnog napada domaćina, u iz akcije u kojoj su zakazali maltene svi ispred njega, 34-godišnji čuvar mreže je u nastavku delovao kao da je lepkom premazao rukavice i hvatao lopte. A nema ko iz plave ekipe nije pokušao: napadač Gladišev, ofanzivci Makarov i Bitelo, stari poznanik naših klubova iz vremena dok je nosio dres Jang Bojsa, Mumi Engamaleu, čak i nešto defanzivni Danil Fomin ili levi bek Skopincev.

Svi su nadirali, kucali, udarali na vrata, međutim, posle tog šestog minuta u kome je savladan Marko Milošević ih je sve do isteka sata vremena držao zaključanim. Doduše, jednom i uz pomoć prečke.

Dugogodišnji problem Partizana je što mu je najbolji član sastava golman. Ispred njega su drugi vezanu utakmicu počeli 19-godišnji Milan Roganović, po dva leta stariji Vukašin Đurđević – kome pozicija štopera nije primarna, ali je bilo dobrih detalja u defanzivi i problematičnih u izgradnji akcija – i Mateja Milovanović (još se privikava na nove saigrače i deluje da će mu biti potrebno još vremena da proigra), te 30-godišnji Mairo Jurčević, s tim da su i protiv Dinama njegove reakcije bile kao da je tinejdžer. Nisu se ni ostali proslavili, jer deluje da će biti potrebno dosta vremena da se ideje Srđana Blagojevića ocrtaju na terenu tako da ne bude grešaka prilikom izgradnje napada iz poslednje linije. Poput meča sa CSKA, opet je to bio veliki problem gostiju, izgledali su nesigurno, neubedljivo, netačno, a u kad se tako igra onda su propusti redovni, poput onog koji je napravio Janis Karabeljov i omogućio Dinamu šansu da duplira prednost.

Zbog pomenutog opredeljenja, ali i utiska da su Moskovljani na daleko većem broju obrtaja, kao i da njihov novi trener Valeriji Karpin ima ekipu koja je dugo na okupu, Dinamo je uglavnom diktirao ritam. Mada, i sam je grešio. Poklon golmana Andreja Lunjova iskoristio je vrlo dobri Vanja Dragojević da „opljačka“ kapitena Danila Fomina, brzo prosledi loptu Jovanu Miloševiću, a pozajmljeni napadač Štutgarta poravnao na 1:1.

Njih dvojica su kreirala najbolju šansu Partizana za veleobrt pre odlaska na pauzu, pad se upravo Dragojević iskrao na levu stranu, napao licem rivala, centrirao ka Miloševiću koju mu je prethodno na centru atraktivno i poslao loptu, ovaj mu vratio uz pomoć „klasića“ Ognjena Ugrešića i tako je stvoren zicer. Šansu veliku kao Moskva morao je da iskoristi Jovan Milošević. Jeste prijateljska utakmica, međutim... S drueg strane, baš taj potez trojice mladića je možda najbolji pokazatelj šta bi mladost crno-belih mogla da uradi. Kreacija, veština, drskost. To bi moglo da se videi i kad počnu takmičarski susreti.

Bili su to trenuci kad je Blagojevićev tim probao da igra, da nešto napravi napred, iako je lopta retko stizala do Milana Vukotića, ali ako ništa drugo makar je pokazao reakciju kakvu je imao i u susretu sa CSKA, kad je realativno brzo uzvratio na vođstvo favorita.

Baš kao i tri dana ranije, Partizan je poklekao u nastavku. I opet je maltene sam sebi dao gol. Ovoga puta najveća odgovornost je na plećima Marka Miloševića, koji je poslao problematičan pas Vanji Dragojeviću, pa smo na delu terena odakle je srpski tim izjednačio sada Dinamo poveo, na identičan način. Fomin je ovoga puta vratio Dragojeviću, oduzeo mu loptu, a kad ju je dobio natrag plasirao ju je u mrežu. Na sličan način je matira nešto kasnije kad je Vukašin Đurđević bio neodlučan, što je kaznio rezervista Stepanov, pa se Partizanu desilo isto što i protiv CSKA: da ima aktivan rezultat posle prvog dela i da sam sebe saplete u drugom. Greške koje je pravio ne mogu da se podvedu po drugu kategoriju do - amaterske.

Možda je Blagojevićeva ekipa u nastavku, posle ulazaka Natha, Kostića i Seka, zakinuta za jedanaetserac, tačno je da i dalje nije bila u stanju da kreira ili igra na istom broju obrtaja kao protivnik, mada je posle gostovanja u glavnom gradu Rusije pitanje da li više ima razloga za ohrabrenje zbog talantovanih dečaka koji daju golove ili brige što jedan maltene veteran spasava težeg poraza.

BRATSKI KUP

Dinamo – Partizan 3:1 (1:1)
/Makarov 6, Fomin 59, Stepanov 78 – J. Milošević 20/  

Mosvka

VTB arena

Dinamo: Ljunjov – Kaseres (od 61. Laksalt), Osipenko (od 61. Zajdenzal), Fernandes (od 61. Lepski), Skopincev (od 46. Kuticki) – Glebov (od 61. Aleksandrov), Fomin (od 61. Okišor) – Bitelo (od 71. Karaskal), Makarov (od 61. Bokov), Engalameu (od 61. Balajev) – Gladišev (od 61. Stepanov). Trener: Valeriji Karpin.

Partizan: M. Milošević – Roganović (od Stojković), Đurđević, Milovanović, Jurčević - Dragojević, Karabeljov (od 65. Natho) – Trifunović, Ugrešić, Vukotić – J. Milošević (od 65. Kostić). Trener: Srđan Blagojević.