Muke bivšeg šampiona Srbije: Rukometaši Kolubare tri meseca bez dinara

Lazarevac je pre 14 i po godina upisan zlatnim slovima u istoriju srpskog rukometa. Popularne Krtice su tada srušile učmali poredak u našoj zemlji u kome su dominirali večiti rivali, Crvena zvezda i Partizan. Osvojila je te 2010. godine Kolubara premijernu titulu šampiona naše zemlje. Legendarni Nedeljko Jovanović poslednju sezonu u karijeri je proveo u ovoj beogradskoj opštini noseći zeleno-crni dres. Igrali su te sezone 2009/2010 u Lazarevcu i Nemanja Pribak, Nenad Puljezević, Mladen Rakčević…

Posle toga je krenula nizbrdica Kolubare, a 9. maja ove godine opet je Lazarevac bio na rukometnoj mapi Srbije. Tražila se karta više u dvorani, više od 2.000 gledalaca je ispratilo povratak Krtica u elitni rang u pobedi protiv Kikinde sa 27:21 u finalu plej-of Super B lige, Sever-Centar.

Skromno su Lazarevčani letos počeli Super rukometnu ligu Srbije sa gotovo nepromenjenim sastavom koji je izborio najviši rang. Otpisani od svih, u nedelju su savladali Vranje na svom terenu sa 29:28, upisali šest bodova posle 10 kola. Vodiće tim Aleksandra Marjanovića borbu za opstanak, ali u bitku idu “goloruk”, napušten od svih, prepušten sami sebi, bez pomoći nadležnih iz ove beogradske opštine.

Igla nije imala gde da padne u Lazarevcu: Nekadašnji šampion opet u eliti (VIDEO)

Igrači i stručni štab su tri meseca bez plate. Iako skroman budžet, sigurno, uz Obilić, najmanji u ligi, sa 80 odsto lokalnih momaka iz Lazerevca, nije mogao da bude ispoštovan od strane lokalnih vlasti. Rukomet je siromašan sport, zavisi od grada, u ovom slučaju beogradske opštine koja nema sluha za jedini klub od kolektivnih sportova iz Lazarevca koji se bori u elitnom srpskom rangu.

18.45: (1,07) Kil (16,0) Vojvodina (11,0)

Posle meča sa Vranjem na konferenciji za medije se obratio jedan od najiskusnijih igrača Kolubare Miloš Trivić.

“U ovom trenutku iza nas postoji samo nekoliko ljudi i ovih 20 entuzijasta koji vole ovaj sport i na nekoj prijateljskoj osnovi grade ovo što sada radimo. Moram da napomenem da smo stvarno ostali sami, pušteni smo niz vodu. Zato sam se i pojavio na konferenciji. Moram da napomenem da stvarno nemamo više ni jedan jedini način osim igrama i na dostojanstven i sportski način da pokažemo to na terenu. S druge strane, nemamo ni jednu jedinu podršku što se tiče finansija”, rekao je Trivić.

Na reču svog igrača se nadovezao trener Kolubare Aleksandar Marjanović koji je početkom maja vratio Lazarevčane u elitni rang posle više od decenije stagniranja.

“Momci su prethodne tri nedelje radili u jako teškim uslovima, veoma mučnim. Jedan od starijih igrača Miloš Trivić je o tome govorio. Takođe bih se složio sa svim onim što je on rekao i samo bih dodao da mi je krivo kao što protiv Vranje, ali i na prethodnim utakmicama, nije bilo nikog od onih koji odlučuju o sportu u Lazarevcu. Nisu došli da pogledaju i da proprate ovu utakmicu, da pogledaju ekipu koja se jedina u Lazarevcu takmiči u najvišem rangu od svih kolektivnih sportova. To me boli kao Lazarevčanina, to me boli kao prvog ispred ovih momaka. To me boli kao jednog sportskog radnika, ljubitelja sporta. Jednostavno, razočaran sam”, istakao je Marjanović.

Podršku Lazarevačnima dao je i trener Vranja Đorđe Teodorović.

“Voleo bih da izgurate ne samo do kraja godine nego do kraja prvenstva. Lako je to reći, ali znam da to nisu odluke koje su sportske. One su bazirane na nekim drugim odlukama i nama kao sportistima je jako teško da to samo možemo da konstatujemo. Ali kada se ljudi ovako bore, apelujem na one koji odlučuju da im pomognu. Ovo je primer za svu decu u Lazarevcu kako to može da se pristupi nekom zadatku na pravi način. Tako da pamet u glavu ko odlučuje. Ovi momci zaslužuju apsolutno da imaju podršku i da se bore na najvišem nivou do kraja sezone”, rekao je Teodorović.

Imali su Lazarevčani obećanja nadležnih iz ove beogradske opštine svih ovih meseci, ali zasad ništa od toga. Igraju, trpe, bore se u nemogućim uslovima da dostojno brane boje nekadašnjeg šampiona Srbije, ponos ove beogradske opštine.