Dejan Savić (©Starsport)

Dejan Savić o geopolitici: Prsli smo kao pasulj, otići ćemo u prah i pepeo

Najnovije vesti

Košarka

Neverovatan sunovrat “najtalentovanijeg” Nemca: Jusufa Mukoko na pragu Kopenhagena

Ostalo

Rezime sezone kolektivnih sportova: Zvezdu spasle žene, Partizan dominira u vazduhu, bravo za Šumadiju

Vreme čitanja: 3min | sre. 25.06.25. | 11:17

“Imamo veštačke prijatelje na mrežama, svi su na telefonu, nema dijaloga, svi žele samo svoj monolog“, kaže proslavljeni vaterpolista

Odličan vaterpolista, možda još bolji trener, mada je teško nadmašiti takvu igračku karijeru. I iznad svega, čovek koji ima šta da kaže i ne boji se to da uradi. A Dejanu Saviću nikako se ne dopada kuda ide ovaj svet i to vrlo jasno kaže u intervjuu za hrvatski Jutarnji list.

Sport ne odvaja previše, mada je vaterpolu na ovom podneblju uvek bio lep izuzetak, nešto u čemu su zemlje bivše Jugoslavije bile ispred ostatka sveta.
“Takav nam je mentalitet, podneblje je takvo, tradicija. Tajna je u svemu, u hrani, genetici. Svi se bave sportom i vole sport. Sistem je bio dobar, bio je savršen. Nažalost, više ga kao takvog nema. Ali ’gladni’ smo, nismo bogati, mladi ljudi kroz sport traže izlaz i to nam je prednost u odnosu na bogatije zemlje. Pobede i porazi važni su u našim mentalnim sklopovima“, kaže Savić za Jutarnji.

Izabrane vesti

Ipak, i kad je vaterpolo u pitanju, situacija se menja.
“Bio sam prošle godine na Korčuli na onoj vaterpolo fešti, pričao sam tada s Ratkom Rudićem o tome. On se za Olimpijske Igre u Seulu 1988. spremao četiri meseca. Ratko svoje igrače nije mučio kao što se priča, iako su nekad igrači povraćali od napora, ali žrtva mora da postoji. Moja je generacija stasala na takvom pristupu. Ništa ne ide onako ’na pola’. Nažalost, klinci su danas ’kviteri’. Neki se neće složiti, ali to je tako“.

Odigraj Odmah

EVROPSKO PRVENSTVO M21 | danas u 19:00

Germany M212.55

France M212.70

Sport je ipak samo sport. A novi geopolitički trendovi mnogo su opasniji. I Dejan Savić tu je tek rečit.
“Prsli smo kô pasulj. Idemo dođavola, otići ćemo u prah i pepeo. Mislimo da imamo slobodu, ali smo potpuno kontrolisani. Bavimo se tuđim, a ne svojim životima, nismo posvećeni sebi. Potrebno nam je nešto loše kao što je bila korona da se vrati empatija, solidarnost, osećaj bliskosti. Sve je materijalno i u novcu. Kao što je rekao Endi Vorhol, svi imaju svojih pet minuta slave. Svi su samo sebi bitni i važni i žele da čuju samo sebe. Niko ne sluša. A da bi naučio da naređuješ moraš da naučiš da slušaš“.

Raspoloženje mu se dodatno kvari kad novinar postavlja pitanje o ratovima koji brinu celu planetu.
“Nas dvojica smo tu kao i mnogi, uživamo, a drugi pate. Nama je svejedno. Šačica bednih, ljutih i prebogatih imaju monopol, igraju se s nas nekoliko milijardi. Raspao se sistem vrednosti. Mi smo rasli u državi koja je predstavljala nešto, imali smo samosvest, savršeno školstvo, zdravstvo, socijalno uređenje i bili smo srećni. Sada vladaju bes i nezadovoljstvo, svi glumimo i nosimo maske. Generalno, neće se dobro završiti. Lično mislim da već 30 i više godina živimo neke lažne živote. Izgubilo se ono Mandićevo i Kaporovo ’daj griz, daj liz’, kad smo svi rasli i dizali se iz pepela i iz iste neimaštine i bili solidarni. Pomagali smo se tada, a sada smo zatvoreni u svoje samoljublje i egoizam. Imamo veštačke prijatelje na mrežama, svi su na telefonu, nema dijaloga, svi žele samo svoj monolog. Ne sviđa mi se to nikako“.