Rukometaši Hrvatske pozdravljaju navijače (©Reuters)
Rukometaši Hrvatske pozdravljaju navijače (©Reuters)

David je srušio Golijata: Kao da sutra ne postoji...

Vreme čitanja: 5min | pet. 31.01.25. | 09:47

Borba do poslednjeg atoma snage, vera u čudo, igranje na jednoj nozi Domagoja Duvnjaka u poslednjem meču pred svojim navijačima, Igor Karačić kao Iks faktor... Hrvatski rukometaši kao srpski 2012. godine, sve za medalju, koga briga šta budućnost donosi

Biblijska priča o Davidu i Golijatu dobila je novu epizodu u Zagrebu.

Probudila se uspavana rukometna supersila, Hrvatska. Posle osam godina je stigla do polufinala Svetskog prvenstva, posle pet obezbedila medalju (srebro u džepu). Provukao se kroz iglene uši tim Dagura Sigurdsona protiv Mađarske u četvrtfinalu, izdigao iz pepela poput Feniksa. Kumovao je tom podvigu i uplašeni rival u finišu, kada je propušteno +4 na pet minuta pre kraja, suludi potezi selektora Čeme Rodrigeza da reskira, da igra bez golmana kada je domaćin bio u nokdaunu, jedva se teturajući ka konopcima kao bokser u ringu.

Izabrane vesti

Taj meč više komšije i ne spominju, raduju se velikoj, gigantskoj pobedi nad Francuskom u polufinalu Svetskog prvenstva. Leteli su momci u crvenim dresovima, do nogu dotukli prepotentne Galske petlove koji su očekivali da će rival da se skloni, a on ga je „pojeo“. Možemo da govorimo o fenomenalnoj taktici islandskog stratega, o zoni 5-1 koja je uštopovala sjajne francuske bekove...

Hrvatski rukometaši su igrali srcem, mnogima od njih bio je i meč života. Ko bi rekao da Hrvati imaju tako dobra krila, da Marin Jelenić šutira 7/7, da Filip Glavaš ne promašuje penal kad se lomi, da Zvonimir Srna može da zaseni Nedima Remilija, MVP Evropskog prvenstva pre godinu dana, koji je bio najgori akter meča...

20.30: (1,10) Danska (14,0) Portugalija (9,00)

„Ostavil smo srce na teren, dali sve od sebe“, čuli smo milion puta ove fraze od sportista. I zaista, četa Dagura Sigurdsona odigrala je kao u transu, uz pomoć vatrenih navijača. Dolazimo do ključnog faktora – domaći teren. Rukomet je drugi sport u Hrvatskoj, prati se reprezentacija gde god se igra. Svaka čast Nemcima i Skandinavcima koji ovaj sport drže iznad vode, ali puna dvorana u Kilu ili Olborgu ne može da se poredi sa paklom koji može da bude samo na uzavrelom Balkanu, i eventualnoi Grčkoj i Turskoj, ali tamo se ozbiljan rukomet ne igra...

Podsetila je ova generacija hrvatskih rukometaša na srpske iz 2012. godine. Nije nas bilo u vrhu, ni blizu medalje pre toga, nažalost do dan danas je i Top 10 nedostižan, a onda su igrači tadašnjeg selektora Veselina Vukovića „poginuli“, skupili se, motivisali, pucali od samopouzdanja, sve dali da konačno pokažu da su su vredni dobrog rezultata i naslovnica medija, da skinu sa sebe luzerski mentalitet. I Hrvatska, posle odlaska Ivana Balića, Blaženka Lackovića, Petra Metličića, Igora Vorija i ostalih iz najsjajnije generacije, pet godina nije bila na podijumu, ali im je domaći teren i puna Arena dala krila da igra iznad mogućnosti.

I pitanje je veliko, da li Hrvatska ima tim za medalju sledeće godine u Skandinaviji na Evropskom prvenstvu? Ali koga briga sada za budućnost, bilo je ove godine u Zagrebu – sad ili nikad.

Igrali su svi za Domagoj Duvnjaka, tog sjajnog asa koji je povređen, koji hramlje kad ulazi na teren, koji igra s jednom nogom. Jedva da ga je u četvrtfinalu i polufinalu bilo par napada, ali sam ulazak na teren davao je adrenalinsku injekciju Srni, Martinoviću, Marašu... I njegov iznuđen sedmerac protiv Mađara, kada je na jednoj zdravoj nozi ugurao korpulentnog Mikloša Rostu u šest metara, podigao je Arenu na noge, kasnije posle realizovanog sedmerca levorukog Glavaša došlo se do izjedačenja, i pobede uz zvuk sirene pogotkom Šipića, pogurao je Kockaste do polufinala.

I naravno da je Duvnjak pogoršao povredu i da ga čeka prinudna pauza kada se vrati u Kil, ali za snove se živi, ko će da razmišlja šta sutra donosi. Živi se za snove, a njegov je bio da se oprosti od domaćih navijača pobedom (najavio pre šampionata da mu je ovo poslednje veliko takmičenje u nacionalnom dresu). Ima četiri evropska srebra i dva svestka, fali mu najsjajnija medalja sa reprezentacijom i u nedelju ga čeka The Laste Dance.

Domagoj Duvnjak (©Reuters)Domagoj Duvnjak (©Reuters)

Još jedan veteran je bio Iks faktor – Igor Karačić. Nije ga Sigurdson video u nacionalnom timu, a onda je posle nove u nizu povreda Luke Cindrića, Islanđanin pozvao da se priključi ekipi. Nije bilo povređene sujete, odazvao se Mostarac odmah pozivu, „dotrčao“ do Zagreba, dao gol kada su Francuzi pripretli u finišu, stilgli na -3, a nedugo zatim i iznudio sedmerac. I as Kjelcea je na zalasku karijere, ali iskustvo i rutina velikih utakmica doneo je svojoj selekciji baš to „nešto malo“, ugradio sebe u pobednički mozaik. Radi se o rukometašu koji je Vardaru doneo dva trofeja Lige šampiona, a godina s velikim uspehom brani boje poljskog velikana.

Lutali su Hrvati posle srebra 2020. godine na EP. Posle legendarnog Lina Červara smenjivali su se Željko Babić, Hrvoje Horvat, Goran Perkovac, ali nije bilo uspeha. Stiglo je veliko trenersko ime Dagur Sigurdson, koji je sa Nemcima osvojio evropsko zlato 2016. godine, a onda je odlučio da malo predahne od vrhunskog rukometa i ode da Japance uči rukometu, doduše za „debele novce“. Spekulisalo se da je sa godišnjom platom od 700.000 evra bio dugo godina najplaćeniji rukometni trener na svetu.

I prvo veliko takmičenje za Hrvatsku je bilo očajno. Na Olimpijskim igrama u Parizu nisu Kockasti prošli grupu, bili su katastrofalni, jedva dobili Japan na premijeri, završili kao peti u grupi i završnicu u Lilu nisu ni videli. Svi su znali da je Svetsko prvenstvo na svom terenu šansa generacije, želeli su Duvnjaka da isprate iz selekcije na najbolji način i to su i uradili.
"Imali smo sjajan početak utakmice, u oba smera. Kuzmanović je isto tako bio fantastičan. Kontrolisali smo prvo poluvreme, ali na kraju prvog dela smo videli znakove da se Francuska budi. Bilo je to dugo poluvreme za nas, imali smo puno isključenja, bilo je teško zaustaviti Francusku da ne uđe u pravi niz. Uspeli smo ih držati na distanci, iako ni u jednom trenutku nismo bili sigurni", rekao je Islanđanin i dodao:
"Za mene su svi igrači heroji, od prvog do poslednjeg. Hvala navijačima u Areni i hvala hrvatskoj naciji. Mislim da radimo jako dobar posao. Izgubili smo prvu važnu utakmicu na ovom turniru protiv Egipta, ali imali smo i dve povrede dan pre turnira. Posle toga smo bili dobri, ponosan sam".

I finale u nedelju u Berumu, u predgrađu Osla biće Hrvatima za dušu. Opet su otpisani, neće imati ni prednost domaćeg terena, biće sigurno više Danaca na tribinama. I treba im tri puta veće čudo od ovog što su napravili u četvrtak da pobede moćne Skandinavce (naravno ako Matijas Gidsel i drugovi očekivano večeras savladaju Portugaliju u drugom polufinalu SP), ali... Nema sumnje da su se vratili tamo gde su dugo bili u godinama kada su blistali Balić, Vori, Lacković...

Francuska je u padu, drugo veliko takmičenje, posle kraha u četvrtfinalu Olimpijskih igara na svom terenu, fijasko. Za rukometnu supersilu je ovo velika šamarčina. Reči Luke Karabatića možda najbolje govore o igri Trikolora.
Ne znam šta nam je bilo“, istakao je iskusni pivotmen Galskih petlova.

SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETAŠE - POLUFINALE

Četvrtak (ZAGREB)

Francuska - Hrvatska 28:31 (11:18)

Petak (BERUM)

20.30: (1,10) Danska (14,0) Portugalija (9,00)

***kvote su podložne promenama


tagovi

Svetsko prvenstvo u rukometuDomagoj Duvnjakrukometna reprezentacija hrvatskeDagur Sigurdson

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara