Zvezda lider Evrolige po oslanjanju na domaće snage, Baski u fudbalu jedno, u košarci sušta suprotnost

Sa podizanjem rampe za neograničen uvoz stranaca pre dve decenije krenula je i polemika koliki je broj internacionalaca zapravo optimalan. Tačan odgovor na ovo pitanje još niko nije dao. Svaki klub se vodi sopstvenom računicom. Nekad je ona dobra, a znala je da bude i pogubna.

Ipak činjenica je da nijedan tim od 84 koja su počela sezonu u četiri kontinentalna takmičenja (Evroliga, Evrokup, Liga šampiona, FIBA Evropa kup) nema potpuno domaći igrački kadar (u koji se ne računaju natorualzovani košarkaši), a samo Lijetkabelis (Evrokup) i Opava (FIBA Evropa kup) se ne oslanjaju na Amerikance.

Ko je u Evroligi najlokalniji tim? Kako je specijalizovani sajt Basketnews sračunao - Crvena zvezda. Dejan Radonjić je poverio srpskim igračima 69,7 odsto vremena na parketu. Taj procenat je najveći još od sezone 2016-2017 kada je Zvezda, takođe sa Radonjićem na klupi, takođe bila lider u ovom segmentu.

Rekorder je Neptunas koji je u sezoni 2014-2015 stigao do skora 4-6 u prvoj fazi Evrolige sa 84,4 odsto vremena litvanskih košarkaša na terenu.

Crvena zvezda, Žalgiris i ASVEL su jedna tri tima koja ove sezone koriste domaće igrače u bar 50 vremena, dok su Barselona, Anadolu Efes i Baskonija na dnu ove liste. Udeo Španaca u igri kluba iz Vitorije je gotovo nevidljiv - samo 0,5 % - najniži rezultat u istoriji Evrolige. Zapravo samo je jedan Španac ulazio u igru - Alehandro Barera. Proveo je ukupno tek nešto više od poluvremena (22,45 minuta) tokom dosadašnjeg dela sezone. Očigledno da Baski u košarci ne mogu da prate komšijske fudbalske klubove koji se ponose poreklom i insistiraju na što većem broju lokalaca.

Gledajući klubove koji su odigrali najmanje deset sezona u Evroligi, najveći doprinos domaćih igrača u minutaže bio je u Ciboni, zatim Partizanu i Žalgirisu. Zbirno tri zemlje koje najviše daju šansu lokalnim košarkašima su logično Hrvatska (68,6%), Srbija (61,6%) i Litvanija (56,2%).

Ali, to je samo jedna strana medalje. Druga je da bez obilatog korišćenja stranaca nema ni najviših rezultata stranaca. Od osnivanja Evrolige samo su četiri tima prošla u plej-of a da su domaći igrači bili na parketu bar 70 odsto vremena: Fortitudo Bolonja sa Karlom Rekalkatijem (2000-2001), Cibona sa Nevenom Spahijom (2000-2001) i Partizan sa Duškom Vujoševićem (2007-2008 i 2008-2009).

Statistika kaže da su samo u četiri navrata timovi koji su domaćim igračima dozvoljavali bar 50 odsto vremena stigli do pehara - Olimpijakos Dude Ivkovića 2012. (53%) i sa Jorgosom Barcokasom 2013. (56%), te Panatinaikos Željka Obradovića 2009. (55%) i 2011. (61%). U svim tim slučajevima Amerikanci su bili korićeni tek u 25 odsto minuta. Jedino je Barselona sa Svetislavom Pešićem 2003. godine pokorila Evroligu bez Amerikanaca. "Američki" rekord među evropskim šampionima drži CSKA Dimitrisa Itudisa. Moskovska armija je 2019. stigla do pehara oslonjena čak u 51,1 odsto vremena na Amerikance.

Na drugoj strani u pohodu na titulu sa Fenerbahčeom 2017. godine Željko Obradović je koristio turske košarkaše tek u 4,4 odsto vremena, a u kruni CSKA sa Etoreom Mesinom iz 2008. ruski košarkaši su učestvovali sa 9,1 odsto od ukupnog broja minuta.

Doprinos domaćih igrača u poslednje četiri šampionska tima bio je manji od 20%, dok je prošle godine, Anadolu Efes Ergina Atamana premijerno postao prvak Evrope sa trećim najmanjim vremenskim učinkom lokalnih igrača - 9,5 odsto.