Nikola Kalinić - kad britki jezik košarke progovori i pokaže pravo lice
Vreme čitanja: 5min | pon. 18.10.21. | 08:18
Kako je srpski reprezentativac od mlakih aplauza, uzdržanih tonova i najava bojkota zbog povratka u Zvezdu došao do toga da ponovo bude miljenik publike
Uoči evropske premijere na domaćem parketu, svetlost dana ugledao je intervju u kojem je Nikola Kalinić vratio film na "onu" izjavu o statusu Kosova i Metohije. Poručio je tada da su "njegove reči loše protumačene", otkrio da je jednu mesečnu platu namenski izdvojio za pomoć narodu u južnoj srpskoj pokrajini i da mu je iskreno žao ako je nekoga povredio ili uvredio.
Izabrane vesti
Podsetimo, Kalinić je svojevremeno za Blic rekao da bi Srbija trebalo da pokuša da reši problem sa Kosovom tako da "izvuče šta može i nastavi dalje", jer od prošlosti se ne živi. Nije bio jedini s takvim stavom, ali Nikolina izjava nije dobro primljena u trvrdom jezgru Zvezdinih navijača. Toliko da je njegov potpis kao verovatno najzvučnije pojačanje u novijoj klupskoj istoriji još jednom podelio crveno-belu javnost, a pred utakmicu sa Žalgirisom u zvezdaškim krugovima pominjao se čak i bojkot.
Do njega nije došlo pošto su ratne sekire zakopane Kalinićevom maslinovom grančicom. Moć izgovorene reči je velika. U to se jasno uverio momak iz Subotice. A kada britki jezik košarke progovori i pokaže svoje pravo lice, dobija se pun emotivni krug u kojem je Nikola Kalinić prošao put od ljubavi do mržnje i nazad. Da ti publika u transu skandira ime, aplaudira i traži još! Još vrhunske košarke, još prvoklasnih poteza, bespoštednog davanja sebe za svaku loptu, skok, proigravanje, koš... To je život. To je sport. Danas si dole, sutra si gore. I svi te ponovo obožavaju.
Dugo se na društvenim mrežama vrtela reklama za majicu s natpisom: "Da je (izaberi ime) biti lako, (ime) bi bio svako". Tako bi najlakše mogla da se opiše pozicija Nikole Kalinića od momenta kada je zbog izgovorenog postao "persona non grata", do danas, kada mu hala kliče ime i glorifikuje njegov košarkaški potpis. Žika Milenković i grupa Bajaga i instruktori su ovaj fenomen objasnili kroz poznate stihove: "Život je nekad siv, nekad žut..."
Da bi se ispravno shvatila dubina i težina onoga kroz šta je prošao, potrebno je da ukratko prođemo putem sećanja. Ta 2019. godina imala je košmarnu notu. Nedugo posle priča o politici, društvu i životu , Nikola Kalinić našao se na udaru javnosti zbog kompromitujućeg video-snimka. Ubrzo zatim iz novina je saznao da nije prošao skraćenje reprezentativnog spiska kod tadašnjeg selektora Saše Đorđevića uoči Mundobasketa u Kini. Kada je klupska sezona počela, kao košarkaš Fenerbahčea dočekan je u Beogradskoj areni pred gostovanje Crvenoj zvezdi uz ozbiljan "repertoar" uvreda, gde su izgovorene neke zaista teške reči.
U jeku najtežeg perioda života, Nikola Kalinić se povukao iz javnog života. Ugasio je naloge na društvenim mrežama, srpskim novinarima nije davao izjave. Pustio je da vreme prođe i uradi svoje. U međuvremenu Kalinića je put odveo do sunčane Valensije gde je još jednom potvrdio da je "crème de la crème" evropske košarke. Kako bi drugačije naterao španske gigante Real Madrid i Barselonu da se posvađaju zbog njega?
Izbor urednika
On je na kraju izabrao Crvenu zvezdu. U toj odluci provlači se dosta toga. Želja da u jeku pandemije virusa korona bude bliže porodici, kući i prijateljima, a zatim i da se takmiči u Evroligi kao igrač kluba za koji navija od malih nogu. Sa mesta odakle je počeo da gradi svoje ime i postao klupski šampion Evrope i osvajač olimpijskog srebra. Da trenira i igra pod komandom Dejana Radonjića u dobro poznatom okruženju, sa ljudima od kojih neke poznaje kao najrođenije. Kao u šahovskom nadmudrivanju, povukao je iznenađujući potez kakav bi malo ko smeo. I - pobedio je.
Istorija pamti Igora Rakočevića koji se posle neuspele NBA epizode vratio na Mali Kalemegdan, da bi tokom sezone 2003/04 bio kapiten i najbolji igrač Crvene zvezde, prvi strelac Jadranske lige pre transfera u Valensiju, tadašnju Pamesu. Vratio se i na zalasku karijere, da tačku stavi u crveno-beloj opremi i tada mu nije bilo ravnog... Takođe se mnogi dobro sećaju Milana Gurovića koji je u najboljim godinama, ne i momentu karijere, došao u Crvenu zvezdu gde se zadržao dve godine, bio prva violina ekipe i beležio neke zadivljujuće partije.
Ipak, pitanje je da li potpisi Rakočevića i Gurovića imaju težinu Kalinićevog. S ljudskog i sportskog aspekta. Prvo zbog statusa u tvrdom navijačkom jezgru, drugo zato što je kao jedan od najboljih igrača Evrope na svojoj poziciji mogao da bira gde će da igra pod boljim finansijskim uslovima, a on je i pored svega došao u Crvenu zvezdu. I nije napravio korak unazad, već je hrabro odigrao potez karijere. Malo je onih koji su tako razmišljali kao Nikola, koji je u međuvremenu otvorenih ruku prihvatio poziv Igora Kokoškova da se vrati u reprezentaciju Srbije.
Ako izuzmemo pomenuto javno pomirenje, Kalinić je od povratka u Zvezdu govorio isključivo na parketu. Tako je od mlakih aplauza pred Žalgiris već u nedelju uveče doveo tribine do ekstaze, da mu cela hala ukaže čast, aplaudira i pominje ime čak i posle 10 (slovima: deset) promašenih šuteva za dva poena. Bio je nagrađen kao retko ko zbog toga što je svaku utakmicu od početka sezone, svaki minut proveden na terenu i svaki duel izneo, a da ne uspori na jedan sekund. Tada shvatiš koliku moć zapravo ima jezik košarke. U Kalinićevoj izvedbi je beskompromisna. Gledati igrača dok na parketu gine za svaku loptu, diriguje igrom, pogađa najvažnije šuteve i igra svaku utakmicu preko tri pune četvrtine, radi sve kako bi njegov tim pobedio, to je suvo zlato za trenera, saigrače, publiku...
Kada je vezao osam poena u drugoj četvrtini jadranskog derbija sa Cedevitom Olimpijom zajedno s Ostinom Holinsom pokrenuo je Crvenu zvezdu ka trijumfu posle minusa od 17 poena. Tražeći napadački ritam "hapsio" je košarkaše Cedevite, prisvajao sve lopte u reketu i bio uvek prvi na skoku. A kada su ušle one dve trojke videlo se i na njegovom licu koliko mu je laknulo. Pogotovo jer su se kasnije razigrali Nikola Ivanović i Ognjen Kuzmić. Dok nije isterao svoje, dok nije svaki napad Cedevite Olimpije ispratio demonstracijom odbrane na granici, dok se nije uverio da je pobeda upisana, nije izlazio s parketa. E, zato je drugačiji od ostalih. Odigrao je 31 minut i skupio dabl-dabl nepuna dva dana pošto se "rvao" s ponajboljim igračem CSKA Vilom Klajburnom, odnosno četiri otkako je sa 13 od ukupno 15 poena ubacio u drugom poluvremenu utišao tvrdoglavi Žalgiris.
Mnogo bi redova bilo potrošeno kada bi se do detalja izvlačile sve situacije u dokazivanju Kalinićeve klase. Dosta je toga napisano u prošlim analizama i izgovoreno tokom ove nepune tri sedmice nove sezone. Opet, nekad je potrebno i prećutati nešto, pustiti da igra teče. Da jezik košarke opet pokaže svoje pravo lice. I tako iznova i iznova. Do novih pobeda, stojećih ovacija, poteza koji ostavljaju bez daha.
Zato je Nikola Kalinić glava aždaje po imenu Crvena zvezda.