Zoran o Zoranu: Nije mu sa neba pao posao u Bolonji i Barsi, može da vrati Partizan na pravi kolosek

Obojica po tri titule u Evroligi, obojica zlatni na Evropskim prvenstvima 1991. i 1995. godine. Jedan Zoran (Savić) je juče zvanično preuzeo ulogu sportskog direktora Partizana, a drugi Zoran (Sretenović) govorio je za naš portal o svom nekadašnjem saigraču Saviću kao igraču, kolegi, čoveku, te sportskom radniku i onome što bi mogao da donese Partizanu u novoj ulozi. Sretenović je neko ko je “dočekao” Savića u Splitu pre no što je Jugoplastika osvojila dve uzastopne titule prvaka Evrope. Sretenović i Savić u tandemu uzeli su i zlatne medalje na dva Evropska prvenstva. Savić u riznici ima još i zlato sa Svetskog prvenstva 1990, srebro sa Olimpijskih igara u Atlanti, te zlato sa Evropskog prvenstva 1997...

Gledajući šta su sve osvojili i prošli zajedno u karijeri, koliko su vremena proveli zajedno, bivši košarkaš Partizana, ali i Crvene zvezde, OKK i Radničkog, Zoran Sretenović, neko je ko može da približi, posebno mlađima, kakvu je veličinu Partizan dobio na mestu sportskog direktora. Ta vest i jeste i nije iznenađenje za Sretenovića.

„Pa, mislim, jeste me iznenadila, jer se u košarkaškim krugovima nije pominjalo njegovo ime oko te funkcije, jedino iz tog ugla. Ali, generalno me nije iznenadilo jer je u košarci, u njoj je od završetka karijere i sa te strane nije iznenađenje“, kaže Sretenović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Partizan se ove sezone namučio Tantalovim mukama, pa se može reći da je dolazak Savića jedna od retkih pozitivnih stvari koje daju pristalicama crno-belih nadu da ih čekaju svetliji dani.

„Pratio sam Partizan. Cela sezona im je, da kažem, hajde i grublju reč da upotrebim – propala. Neuspešna sezona. Sigurno da on, svojim iskustvom u poslu koji je obavljao i menadžerskom agencijom koju je vodio, može mnogo stvari da promeni, da vrati Partizan na pravi kolosek“.

Zoran Savić: Potreban ti je karakter i kad ideš u pljačku banke! Ne mogu ništa da garantujem

Jedna od najboljih preporuka Partizanu da angažuje Savića je njegov rad u Fortitudu iz Bolone i Barseloni. Savić je stvarao Fortitudo koji je igrao finale Evrolige 2004. godine, a potom od 2005. godine do 2008. bio na poziciji generalnog menadžera u Barseloni. U Barseloni koja se 2010. popela na krov Evrope. Dakle, pedigre je tu. Ne samo igrački. Već kada se gleda šira slika.

„Jeste, stoji iza njega, iza njegove karijere, posao koji je radio. Nije mala stvar biti sportski direktor Fortituda ili Barselone, nije mu to palo sa neba. Ljudi koji su ga birali na to mesto znali su dobro koga stavljaju i uzimaju. To stoji iza njega i daje mu za pravo da nastavi da radi tako dobar posao“, kaže Sretenović.

Ipak, jasno je da je rad u Srbiji, posebno u jednom od dva najveća kluba, posebna disciplina za koju treba imati širok spektar sposobnosti.

„Neće mu sigurno biti lako da radi kao što je imao situaciju u Bolonji i Barseloni. Kod nas su drugačiji uslovi i sama ta filozofija naša oko košarke i svega, neće mu biti lako. Ali, znajući njega kao igrača, kao velikog borca, sigurno nije uzeo to ovlaš, da tako kažem, već je spreman da se bori svim svojim umećem“, konstatuje Sretenović.

Na ovaj način se Savić vratio u našu košarku, a veliki deo života je proveo u inostranstvu.

„Dobra je vest za našu košarku, da se takvi ljudi vraćaju u nju. Predstavnici perioda kada je naša košarka bila na vrhuncu. Može da mu predstavlja mali, ali mali problem, taj period kada je bio van naše košarke i dešavanja. Mada, znajući njega, vrlo brzo će se uključiti u dešavanja i raditi posao kako treba i kako zna“.

Za mlađe - kakav je Savić bio kao igrač?

„Dve reči – ´radnik´ i ´odan´. Tako da ga opišem u dve reči. Znam ga iz momenta kada je došao u Split. Odmah se nametnuo čeličnom voljom za rad, za napredak. I davao je preko 100 odsto svaki trening, da ne pričamo o utakmicama. Imao je maksimalan, fenomenalan odnost sa saigračima, bilo je to druženje. Nosio je radnu etiku ekipe, počinjao mu je trening pola sata pre početka kada se on zagrevao i pripremao za trening. Pa je vukao i nas ostale za sobom“, priseća se bivši reprezentativac naše zemlje.

Foto: MN Press

Foto: MN Press

Verovatno će mu takav odnos prema poslu pomoći u Partizanu?

„Sigurno, sigurno... Kada jednom čovek pokaže kakav ima karakter, to je to, to se teško menja. Ne mogu da kažem da sada imamo svakodnevni kontakt, bio je on u Barseloni pa Dubaiju, ali kada se sretnemo ili čujemo, s vremena na vreme, uvek je to maksimalno korektan odnos“.

Utisak je u javnosti da se u našim klubovima daje sve manje šansi mladim igračima. Možda Savić promeni taj trend u Partizanu?

„Ubeđen sam da on tako razmišlja. Ali, sticaj okolnosti je takav kakav jeste, pa je pitanje da li ima dovoljno mladih naših igrača koji mogu već da nose igru ili da im se da šansa. Konkretno Partizan, posle ove sezone, ne može da dozvoli sebi sezonu da razigrava mlade u smislu izostanka rezultata. A potpuno se slažem sa tom teorijom da bi oba kluba morala više da se oslanjaju na mlađe igrače i da oni dobijaju veću šansu i minutažu da igraju. Jer, mnogo je lepše i draže kada napraviš rezultat sa svojim igračima. Iako su i stranci ´tvoji´ kada igraju za tebe, a-ha-ha. Ali, ovo je nešto dublje“, konstatuje Sretenović i dodaje da su najveći ovdašnji klupski rezultati pravljeni na bazi domaćih igrača.

U JUGOPLASTICI NIJE BILO ZVEZDA NITI VODONOŠA

Foto: MN Press

Ove godine se navršava i 30 godina, jubilej, od osvajanja Jugoplastikine treće titule prvaka Evrope u nizu, zapravo od “triple krune”. Dobar povod da se Sretenović priseti velikih uspeha koje je delio, između ostalih i sa Savićem.

„Period o kom govorimo je bio ukrašen odanošću prema košarci, pristupom. Sama ekipa Jugoplastike, kao i reprezentacija, imala je neprevezađin duh, stvarno smo bili kao najbliža rodbina na okupljanjima. To je jedan od najvažnijih detalja. Ambijent, kako smo svi zajedno pristupali, nije bilo odvajanja, ili toga da je neko zvezda, a ostali vodonoše. Ne, svako je imao svoju ulogu i ona je bila cenjena“, kaže Sretenović.

Podsećanja radi, Sretenović je 1991. godine postao drugi od ukupno tri igrača u istoriji evropske košarke koji su igrali svih 40 minuta za pobednički tim u finalu Evrolige. Osvajao je šampionat i kup u Nemačkoj, četiri titule prvaka Jugoslavije, dva kupa i dva Superkup bivše zemlje.

Savić - najbolja Partizanova vest ove sezone

Igrao je na poziciji plejmejkera, a na kraju razgovora dodaje da mu se ne dopada što se košarka stavlja u kalupe i šablone, da je “sve manje trika u igri”, te da ima sve manje pravih kreativnih igrača na poziciji jedan.

„Menja se košarka, ali je i pad kvaliteta i svega što se menja. Izgubila se pozicija plejmejkera. Praktično nemamo klasičnog plejmejkera, već su sve kombo bekovi. A bez kreativnih igrača nema rezultata. Treba se igra sa glavom, plejmejker treba da bude mozak ekipe, ne samo da prevede loptu preko polovine. Ključna pozicija, ne samo zato što sam je ja igrao, a-ha-ha. Sa mladim igračima se mora raditi mnogo i dugo ih čekati dok ne stasaju u pravog organizatora igre. A idemo lakšim putem i pravim kombo bekove koji gledaju obruč i poene. Možda jer je za to potrebno i manje rada i vremena. Verujem da ima mladih talenata kod nas, samo ih treba pripremiti da šire maštu koju imaju. Što je budu više širili biće bolji igrači“, zaključio je Sretenović za Mozzart Sport.