Svi Partizanovi maleri za ’izduvan’ finiš sezone
Vreme čitanja: 9min | pon. 03.06.24. | 10:31
Cela sezona kluba iz Humske može da se svrsta u red onih za koje ne biste verovali da su se dogodile, osim ako niste bili tu da istu doživite. Crno-belima se za maltene jedanaest meseci desilo ono što bi nekom za pet godina...
Još jedna košarkaška sezona u Srbiji stigla je do poslednje etape. Ostalo je da se odigra još finale Superlige, pa da se spušta zavesa. U Humskoj se uveliko svode računi, mada teško da su odgovorni u Partizan Mozzart Betu prošlog leta mogli da zamisle da će im ovakva biti konačna računica. Ma kako da se završi finalna serija sa večitim rivalom, za crno-bele ovo je bila neuspešna godina skoro po svim merilima. Izgubljena su tri finala, u podređenom je položaju pred bitku za četvrti trofej, dok u Evroligi nije ispunjen ni minimum zacrtanih ciljeva. A, nije se klub bog zna kako proslavio ni sa potezima na tržištu...
Dve stvari ipak mogu da se izvuku kao pozitivne. Prva je ubedljivo najveća poseta u Evroligi što je trenutno za klub jako važna stavka i slamka za koju se drži dok iščekuje konačnu odluku akcionara po pitanju dodeljivanja specijalnih pozivnica. Druga je produžetak ugovora sa Željkom Obradovićem, čime se stvara određeni kontinuitet, odnosno pokazuje vera u sistem najtrofejnijeg evropskog trenera i želja da ovaj projekat na kraju ipak uspe. Iako isti, objektivno, u rezultatskom pogledu nije bio naročito uspešan. Samo jedan osvojeni pehar za tri godine uz nikad veća ulaganja nije ono što su vodeći ljudi kluba hteli, ali i to je nešto jer svi, pre svega navijači verovatno i danas duboko udahnu ili se naježe kada se sete na šta je klub ličio pre nego što se Obradović vratio i svojim znanjem, pa i imenom uzdigao Partizan u nekim drugim aspektima, što nikako ne sme da se zanemari.
Izabrane vesti
To šta su u Partizan Mozzart Betu proživeli od jula prošle, do juna ove godine nemoguće je da se objasni u nekoliko rečenica. Cela sezona kluba iz Humske može da se svrsta u red onih za koje ne biste verovali da su se dogodile, osim ako niste bili tu da istu ispratite ili doživite. Crno-belima se u maltene za jedanaest meseci desilo ono što bi nekom za pet godina... A, ko se tome nadao posle idiličnog završetka Jadranske lige i osvojene titule? Bilo je to 22. juna, kada je Kevin Panter u majstorici Crvenoj zvezdi sasuo 32 poena i posle nemilih scena u Madridu uspeo bar delimično da se iskupi navijačkoj armiji.
Samo dva dana kasnije Željko Obradović održao je poslednji sastanak sa igračima pre letnjeg odmora. Tada su se već uveliko vrtele spekulacije o odlasku Kevina Pantera u Panatinaikos, Barselonu ili neki treći klub, a u sam smiraj šestog meseca Mozzart Sport je ekskluzivno najavio ostanak kapitena što je izazvalo erupciju oduševljenja kod navijača! Kamen temeljac je bio postavljen i neizbežna rekonstrukcija tima je mogla lakše da se planira. Bar se tako u prvi mah činilo. Po odlasku Matijasa Lesora u Panatinaikos i Dantea Egzuma u Dalas Maverikse - oba transfera navijači ni danas nisu preboleli - parafe na nove ugovore stavili Zek Ledej i Aleksa Avramović u razmaku od sedam dana, Džejms Naneli je do sredine jula takođe bio 'vezan' što je trebalo najavi mirniju plovidbu crno-belih kroz prelazni rok. Međutim, bilo je daleko od toga.
Tačno u periodu između potpisa Ledeja i Avramovića, odnosno Nanelija, Partizan Mozzart Bet doživeo je prvi šok prelaskom Jama Madara u Fenerbahče! Danima pre toga se u trouglu Jam Madar - Partizan Mozzart Bet - Miško Ražnatović tražilo rešenje oko produžetka saradnje, a umesto toga Izraelac je iskoristio mogućnost izlaska iz ugovora zbog čega je nesmetano potpisao sa turskim gigantom. Cela priča sa Madarom dovela je do prekida saradnje između kluba i agencije BeoBasket. Iz kluba su se branili pričom o mejlovima koji su završili u 'džanku', poznati agent izneo je svoju stranu u kojoj je obrazložio razloge prekida ugovora, a završilo se Fenerovim saopštenjem u kojem je obelodanjeno da je igrač ponuđen kao slobodan i da nema nikakvih elemenata za izlazak na sud.
Dok je prašina zbog jedne drame tek počela da se sleže, do neslućenih visina se podigla zbog slučaja Nikole Mirotića! Više od mesec dana trajala je saga sa nekadašnjim reprezentativcem Španije, košarkaški mediji iz cele Evrope utrkivali su se da objave nova saznanja o Mirotićevom dolasku u Partizan Mozzart Bet i onda je sve puklo! Samo deset dana posle pretrpljenog niskog udarca sa Madarovim odlaskom, u Humskoj su pretrpeli još veću štetu objavom da je dogovoreni transfer Nikole Mirotića propao zbog navodnih "pretnji i uvreda". Objava asa iz Podgorice duboko je zatalasala ne samo košarkaški region, već i ceo kontinent. Nepune dve nedelje kasnije, Mirotić je stigao u crveno-beli tabor, ali ne Crvene zvezde o čemu se takođe pisalo tih dana, već milanske Olimpije.
Malo ko je tada mogao da pretpostavi da će upravo događaji iz druge polovine jula umnogome da odrede dalju Partizanovu godinu. Pošto je propao Mirotićev transfer, Partizan Mozzart Bet suočio se sa ozbiljnim problemom, da istovremeno krpi rupe na tri jako delikatne pozicije. Madaru je nakon sezone u kojoj je bio izabran za mladu zvezdu u usponu Evrolige i odlaskom Dantea Egzuma bila planirana značajnija uloga, Mirotić je trebalo da bude jedan od nosilaca igre uz Pantera, Nanelija i Avramovića, dok se istovremeno tražio naslednik za Lesora... Partizanovi rukovodioci rastrzali su se na sve strane u potrazi za pojačanjima. Do sredine avgusta Partizan Mozzart Bet objavio je potpise Mateuša Ponitke, Ognjena Jaramaza, Pi Džej Doužera i Frenka Kaminskog, te ostanke Balše Koprivice i Tristana Vukčevića. Utisak je ipak bio da ekipi fali jedno veliko ime, da poveže redove.
Dok je sportski sektor pokušavao da stane na stabilne noge i napravi Željku Obradoviću tim kadar za najviše domete u svim takmičenjima, manji problemi su se javili sa prodajom sezonskih ulaznica zbog promene tiketing partnera, što je odložilo početak prodaje istih ali je sve na kraju uspešno rešeno. Partizan je u međuvremenu otplatio deo poreskog duga i odigrao utakmicu sa Fuenlabradom za pamćenje, u fudbalskoj atmosferi na Tašmajdanu, kada su predstavljeni i dresovi za novu sezonu. To kao da je bio svojevrsni vrhunac tog perioda za klub, jer od tada su kola počela da idu nizbrdo...
Sedam dana posle Fuenlabrade i Tašmajdana, Partizan Mozzart Bet pretrpeo je i prvi neuspeh na terenu. Izgubljen trofej u ABA Superkupu ne može da se podvede kao neuspeh zbog kojeg bi se tim 'raspao', ali već posle trojke Borne Kapuste za trofej otvorile su se diskusije o tome kako Partizan nije dobro skrojen.
Zbog toga su Željko Obradović i Zoran Savić neprestano tražili pojačanja, iako svesni da će ih teško pronaći u već oskudnom tržištu. Prečešljali su Evropu, gledali ka NBA i Razvojnoj ligi, čekali i na kraju našli Bruna Kabokla i Džejlina Smita. Slučaj brazilskog centra već u startu bio ozbiljno zamršen jer je on imao ugovor sa Venecijom koji nije želeo da ispoštuje jer je sa dobrim igrama na Mundobasketu shvatio da može više od toga. Nije se pojavljivao u Italiji, pa je sezonu zapravo počeo tek kada je stigao u Humsku sredinom novembra. Venecija je tada najavila žalbu pred FIBA zbog načina na koji je posao završen, ali je ista ta FIBA presudila u Partizanovu korist.
Mesec dana posle Studentskog Centra u finalu Superkupa Partizanu se dogodila Mega uz nesvakidašnji autokoš Uroša Trifunovića koji je odlučio pobednika, u narednom mesecu usledili su bolni porazi od Igokee i Cedevite Olimpije, pa šamarčina od Zadra na katolički Božić kada je definitivno postalo jasno da je Partizan Mozzart Bet negde ozbiljno zabrljao. Od ekipe koja je trebalo da brani trofej, Partizan Mozzart Bet je pre kraja kalendarske godine ušla u grčevitu borbu za drugu poziciju, da bi porazi od Crvene zvezde i onda šok protiv Splita u Areni doveli crno-bele na ivicu provalije.
Sve je bilo dodatno začinjeno porazom od Crvene zvezde u finalu Kupa Radivoja Koraća. Tada je Željko Obradović održao konferenciju za novinare i izgovorio da su "njegovi limiti prošli" i da "ne može više da utiče na igrače", što i danas odzvanja u ušima navijača. Odzvanja jer to nije bio prvi put da trofejni stručnjak na taj način govori o ekipi. S obzirom na momenat sezone, mnogima je govor iskusnog Čačanina otvorio oči, da su njegova upozorenja o indolentnom ponašanju i neozbiljnosti dela svlačionice bila vrlo ozbiljna. U svemu tome dodatni disbalans u Partizanovu svakodnevnicu unele su izjave Tristana Vukčevića po odlasku u NBA ligu, kako je "proveo dve veoma loše godine u Partizanu".
Slika Partizana nije bila ništa lepša ni u Evroligi... Ubedljiv poraz na otvaranju sezone, u jedinom Makabijevom evropskom meču pred svojim navijačima u Tel Avivu (81:96) bio je samo najava teškog i nimalo prijatnog perioda koji je usledio od poraza u Madridu od Reala - na šta su se vezali neuspesi u Zadru i protiv Virtusa u Beogradu - i trajao je maltene sve do početka aprila, uz ozbiljne amplitude u igri kao posledica brojnih povreda sa kojima Paritzan nikako nije imao mira, praktično još od starta priprema.
Dve su imale prilično značajan uticaj na ekipu - Panterova povreda kolena i Avramovićev lom noge nedugo pošto je 'sredio' nos. Uz to treba dodati i momenat kada je Zek Ledej napustio ekipu zbog smrtnog slučaja u porodici, posle gostovanja Barseloni. Dobio je dozvolu od kluba da ode i isprati oca na večni počinak, ali pošto se nije pojavio nazad u dogovoreno vreme, trener Parnog valjka nije bio zadovoljan. Kasnije se pokazalo da je Ledej uglavnom bio u padu forme, daleko od svojih prepoznatljivih izdanja, što je imalo značajan uticaj na Partizanova izdanja u finišu sezone.
Pre izgubljene trke za deseto mesto u Evroligi, Partizan Mozzart Bet uspeo je da obezbedi drugu poziciju trijumfom nad Budućnosti u Podgorici što zapravo nije donelo mnogo u rezultatskom smislu jer je ekipa kasnije počišćena u finalu Jadranske lige. Kao vrhunac tenzija na relaciji dva najveća srpska kluba, uvod u treću utakmicu bila je tuča između Stefana Lazarevića i Džejmsa Nanelija u hodniku Beogradske arene posle čega je Obradović odlučio da Amerikanac ne igra jer je sate proveo u policijskoj stanici davajući izjave, dok se sam klub žalio na verodostojnost snimka iz Arene..
Za crno-bele, nažalost, to nije bio kraj neprijatnih iznenađenja. Frenk Kaminski je napustio klub odmah posle izgubljene titule, a po njegovoj reakciji na društvenim mrežama kao da je jedva dočekao rastanak. Mada, osećaj je verovatno bio obostran. Za njim su odrešene ruke dobili Doužer i Naneli koji su se zadržali još malo u Beogradu kako bi podržali ekipu u polufinalu Superlige i zatim se pozdravili sa saigračima. Niko nije mogao da pretpostavi da će sa krajem serije sa Megom u avionu za SAD biti i Bruno Kaboklo!
Brazilac je bez prethodne najave otišao u SAD, a prema saznanjima Mozzart Sporta razlog je sudski spor, mada se pominjalo i da je to uradio zbog obaveza prema reprezentaciji Brazila, što je selektor Aco Petrović demantovao. Nije se nikom javio, niti se javlja na pozive i poruke, zbog čega Partizan Mozzart Bet u finale sa Crvenom zvezdom ulazi sa Alenom Smailagićem i mladim Aleksom Dimitrijevićem na centarskim pozicijama.
U svemu što je Partizan Mozzart Bet prošao bilo je i nebrojano poraza na jednu loptu ili u nesrećnim završnicama, povrede su uticale da tek krajem januara Obradović ima ceo tim na raspolaganju, a sada može da se kaže i da nijedno pojačanje nije bilo pun pogodak. Čak i da su bila daleko od toga. Uz sve to Partizanu kao mač nad glavom stoji i nezapamćenih šest uzastopnih poraza u večitim derbijima. Ukratko - ko je kleo Partizan, nije dangubio!
Parni valjak mora da dobije ozbiljan remont. Daleko opsežniji i detaljniji nego prošlog leta, uz kvalitetnije planiranje igračkog kadra i alternativnih rešenja, kako se ne bi ponavljali Madar ili Mirotić. Sa predstojećim finalom po poslednji put u crno-beloj opremi verovatno ćemo gledati veći deo ekipe. Sveža krv je potreba, a obaveza su nove vođe na parketu...