Ristić vesnik Šalonovog uspona: Unikahin stil kao vodilja; Džon Stokton jako ceni Jokića

Kada se pogleda spisak, tim je vrlo dobar.
“Tako je. Mogu da pomenem našeg plejmejkera Džeremaju Hila koji je dugo godina igrao sa velikim uspehom u VTB ligi i imao sam priliku već da igram s njim u Astani i znao sam o kakvom igraču se radi, da je on jedan pretalentovan plejmejker koji u isto vreme odličan egzekutor i dodavač. On je završio sezonu kao jedan od najboljih bekova lige uz Ti Džej Šortsa, Nadira Hifija, Tea Maledona... Tu nam je takođe Željko Šakić, bivši reprezentativac Hrvatske koji je po meni veoma potcenjen igrač. Igra četvorku koja sjajno kreira, čini druge igrače boljim i meni je baš milina bila da igram s njim cele godine. Tu je i nekoliko Amerikanaca koji su imali, da kažemo, zapažene karijere u Evropi. Recimo, Džamel Moris je u Lijetkabelisu kod Nenada Čanka imao sjajnu sezonu u Evrokupu. Zak Kutbertson je možda manje poznato ime nama, ljudima sa naših prostora koji prate košarku. On je dugo godina igrao u Poljskoj i tamo je bio prvak sa Šćećinom koji nije bio među favoritima, ali imao je uspešnih sezona. On je rođeni pobednik, došao iz pobedničkog tima. Napravili smo doselekciju sa Brendonom Polom koga ljudi znaju iz Olimpijakosa, Budućnosti i još nekoliko klubova. Tu je i Majkl Stokton, sin Džona Stoktona. Ljudi verovatno nisu čuli za njega i verovatno pre znaju njegovog brata Dejvida koji je igrao u Cedeviti. Majkl već skoro deceniju igra u Francuskoj sa velikim uspehom, preiskusan igrač, odličan plejmejker, stara škola, neko ko uvek prvo razigrava, pre nego što napadne koš”.

Kao njegov otac...
”Da, da, tako je. U današnjoj košarci to je retkosti. Dosta plejmejkera su danas prvo skoreri”.

USPON ŠALONA I UTICAJ UNIKAHE

Dušan Ristić (©Guliver Images)

Šta je to što Šalon čini tako zanimljivim za gledanje?
”Napravili smo interesantan, dobar tim koji na početku nije funkcionisao kako je bilo očekivano. Sa vremenom kockice su se poklopile, kako je sezona tekla, tako smo mi rasli kao tim. Mogu da kažem da smo u poslednja dva meseca došli do veoma ozbiljnog nivoa, igramo sjajnu košarku i to su ljudi koji prate košarku u Francuskoj primetili. Ne samo što pobeđujemo, već igramo jako lep stil, moderan stil košarke. Svi imaju zeleno svetlo da šutnu, igramo brzo u tranziciji, a istovremeno ako tranzicija ne funkcioniše, naš pozicioni napad je veoma kvalitetan i efikasan”, analizira srpski centar i nastavlja:
”Čini mi se da smo završili kao tim sa najboljim procentom šuta tri u ligi. Da ne nabrajam sad sve parametre, ali igrali smo na zavidnom nivou i u poslednja dva meseca dobili smo Monako, koji je došao u punom sastavu pred Fajnal for, savladali smo ih 25 razlike, što može da stvori sliku do kakvog smo nivoa košarke došli. Bilo je nekoliko utakmica po 30 poena razlike, kući smo dobili timove poput Šolea, koji ima sjajnu sezonu, i Nantera koji je maltene stigao do Top 8 Lige šampiona... Gledajući sa ove tačke gledišta, stvarno smo završili sezonu u odličnom ritmu. Bili smo sedmi, ali zbog formata lige morali smo da igramo plej-in. Ubedljivo smo pobedili Dižon kod kuće i plasirali se u plej-of”.

Ta utakmica protiv Monaka koja je na najlepši način, uz rolu protiv Dižona, zaokružila tvoj sjajan niz utakmica. Od sredine februara samo si jedan meč završio sa jednocifrenim učinkom, protiv Monaka dabl-dabl sa 20 poena i 11 skokova, Dižonu si ubacio 17 poena i tako direktno uticao na najbolji plasman ekipe još od šampionskih dana.
“Sve ste lepo rekli, baš kako jeste. Bila nam je mnogo bitna utakmica protiv Monaka jer je bilo pitanje s kojeg mesta ćemo krenuti u plej-inu. Naravno, znali smo da igramo protiv jednog od najboljih timova u Evropi i naša mentalna priprema je bila takva da idemo na pobedu, ali mislim da smo i sami sebe iznenadili načinom na koji smo igrali, pre svega odbrambeno, jer kad igraš protiv evroligaša, pogotovo u Francuskoj, svaki tim je fizički stvarno dominantan, perfektan, igra čvrsto, fizikalno i ono što je najveći pomak koji smo mi napravili kao tim, uspeli smo iskontrolišem njihovu fizikalnost i čvrstoću. I naravno, naš napadački talenat je došao na sve to i odigrali smo sjajnu utakmicu, dominirali smo od prve četvrtine. U mojoj karijeri imao sam priliku mnogo puta da igram protiv evroligaša i da ih pobedim, ali nikad ovako ubedljivo”.

Verovatno sve to kod tebe budi posebno zadovoljstvo?
”Ova utakmica će mi ostati u sećanju, lično veoma draga pobeda. Sami ste rekli da sam individualno odigrao odlično, imao sam posebnu motivaciju jer sam znao da sam imao priliku da igram protiv, neću da kažem najboljih, ali trojice stvarno kvalitetnih evroligaških centara kao što su Papajanis, Tajs i Žaite. Imao sam motivaciju, to je moj takmičarski duh, jednostavno volim da igram utakmice protiv najboljih, jer tad se uvek trudim da se pokažem i da dokažem sam sebi da mogu da igram na tom nivou, tako da je ta utakmica bila stvarno sjajna, kako timska, tako i za mene individualno”.

Ovakva sezona dolazi posle ne baš stabilne godine koju si imao u Španiji. Počeo si je kao igrač Tenerifa, da bi usred sezone otišao na pozajmicu u niželigaški sastav San Pabla. Letos si potpisao za Šalon gde si dobio svoj prostor i mogućnost da se pokažeš. I kroz tvoj primer pokazuje se kao tačnim razmišljanje da je nekada možda bolje napraviti korak nazad u karijeri, kako bi onda išao dva koraka napred?
”Jeste, slažem se. Prošla sezona je bila malo turbulentna, počela je sjajno, sa svetskim srebrom u Manili. Kad sam otišao u klub, sve je dobro počelo, ali sam onda izgubio ulogu, nisam igrao. Došlo je i do promene tima, bio sam nezadovoljan, hteo sam da igram, nisam hteo samo da sedim. Iz ove perspektive prošla sezona nije bila tako dobra za mene, možda je bila i mala stagnacija u razvojnom putu. I opet, nijednog trenutka nisam mentalno padao, niti krivio druge”.

Najlakše je na prvi znak problema svaliti krivicu na drugoga, pravi borci se prepoznaju u tome što priznaju da su u problemu i izbore se za sebe.
”Tako je. U svakom problemu, postoje dve strane. Možemo da krivimo sebe, možemo da krivimo i onog s druge strane. Ja to nijednog trenutka nisam radio. Prihvatio sam sopstvenu odgovornost. Znao sam da neke stvari jednostavno nisu realne, znao sam da mogu da igram na tom nivou. To nije bilo sporno nijednog trenutka. Napravio sam dobru odluku što sam došao u Francusku, bio mi je cilj da igram i Šalon je došao sa ponudom i video sam je kao priliku da ponovo odem možda stepenik niže, ali da dobijem priliku da se pokažem među najboljima. I eto, godinu dana kasnije bio je pun pogodak dolazak ovde jer sam uspeo da odigram sjajnu sezonu u fizički veoma zahtevnoj ligi, pogotovo ove godine sa tri evroligaša koji su igrali odlično. Uspeo sam da pokažem sebi da mogu da igram na tom nivou i da je samo pitanje kontinuiteta i šanse koja mi je data od strane stručnog štaba”.

Igrao si gotovo u svim najjačim evropskim ligama, od VTB, Italije, Španije, Turske, sad Francuske.. Kako bi rangirao francusku ligu i tamošnju košarku u odnosu na tvoje neko prethodno iskustvo?
”Liga se menja na nivou sezone. Francuska je jako dobar primer jer francuska košarka je generalno na reprezentativnom nivou već godinama u vrhu, ali njihova liga nije bila toliko dobra do pre nekoliko sezona, kad su se pojavili i Asvel, Monako i sad Pariz. Ona je vremenom digla na nivo, a kao neko ko je ima priliku da igra u ACB, Turskoj, VTB i Italiji, mogu da kažem da je ove godine ACB i dalje broj jedan liga u Evropi zbog mnogo razloga, ali Francusku bih rangirao odmah tu pored Turske kao drugu i treću ligu u Evropi. Pariz igra fenomenalno, to nema šta više da se priča, Pravo je osveženje da jedan tim koji nije imao preveliki budžet, uspe da okupi igrače koji nisu imali iskustva u Evroligi i pokaže dosta toga. Monako je došao do samog kraja Evrolige, Asvel odigrao možda i najbolju sezonu otkako je u takmičenju... Naravno, tu je dosta drugih timova, poput Šolea, Nantera, Burga koji igra sjajno, a prošle godine je bio finalista Evrokupa, Strazbur, Dižon, mi... Mnogo dobrih klubova i kao što sam rekao, najveća odlika ove lige je fizikalnost. Dosta se toga potencira na fizičkoj spremnosti i atletici, ali očigledan je napredak i u taktičkom delu. Treneri sve više prikupljaju znanja iz ostalih liga, iz ostalih timova”, priča Ristić i u dahu nastavlja:
”Daću vam jedan interesantan primer... Naš trener, Elrik Delord, mlad stručnjak za koga će se tek čuti, bio je pomoćnik Zvezdana Mitrovića u Asvelu, nakon toga je imao dobru sezonu u Le Manu i ove godine je došao kod nas. Mi smo ove sezone dosta skautirali Unikahu iz Malage koja igra sjajnu košarku i to samo govori da francuska liga napreduje u tom smeru, da se dosta potencira na taktici, što pre nije bio slučaj. To daje novu dimenziju i dodatni kvalitet lige. Teško je porediti lige jer svake godine se sve to menja, ali ove godine Francuska je stvarno na zavidnom nivou što tiče kvaliteta”.

Unikaha sad godinama igra za oko prelepu košarku, brzu, efikasnu, sa dosta šuteva za tri, izabrali ste dobar tim za skauting.
”Gledali smo dosta njihovih video klipova, pokušali smo neke stvari da implementiramo od njih, jer oni stvarno igraju prelepo. To je tim koji nema evroligaške igrače, sa velikim evroligaškim iskustvom, ali su jako dobri. Igraju sjajno, pobeđuju evroligaše, imaju dosta uspeha, relativno lagano su osvojili Ligu šampiona”.

ABA LIGA NAPRAVILA ISKORAK

Pomenuo si na početku razgovora Željka Šakića. Verovatno ti je dosta značilo da imaš nekoga ko je iz bivše Jugoslavije, da se lakše navikneš na novu sredinu.
”Pa da, na početku sezone imali smo i Nemanju Nenadića koji je nažalost otišao na polusezone. Na našu žalost, da se pravilno izrazim, njemu je transfer ispao dobro. Elem, mnogo je lakše kad imaš svoje ljude tu. Jedna od prednosti koju smo ove godine kao tim napravili je to što smo se mnogo družili van terena. Upravo mogu da kažem da smo mi Balkanci, po znacima navodnika, započeli sve to sa našim kafama posle treninga i druženjima, pa onda posle to proraste u večere kod nekog kući... Generalno, gde god da se nalazimo, uvek se držimo zajedno, uvek se družimo i eto, u ovom primeru može da bude dobro i za ekipu jer smo stvarno napravili lepu atmosferu. Za svaki uspeh je potrebno da se prisetimo naše reprezentacije, kako je timska hemija igrala veliku ulogu u uspehu. Ovde u klubu smo imali neku sličnu situaciju što se tiče druženja van terena”.

Da li komentarišete možda dešavanja u ABA ligi?
”Da, naravno. Kad smo zajedno pričamo o svim ligama, o ABA ligi i komentarišemo, gledamo... Francuska je velika zemlja i putujemo često vozom ili autobusom. I obično kad se uklopi termin gledamo u autobusu košarku, gledali smo dosta puta ABA ligu ove godine. Evidentno je da je ulazak Dubaija i Spartaka iz Subotice osvežio ligu, da je povećala kvalitet. Cedevita Olimpija je dosta bolja nego ranijih godina. Večiti, kao i uvek, Budućnost je završila prva u prvom delu... Komentarisali smo tokom cele godine da je ABA liga napravila iskorak napred. Mislim da to nije bio slučaj ranijih godina, kada je čak i stagnirala po pitanju kvaliteta, večiti su se previše isticali od ostalih. Ali eto, ove godine napravljen je iskorak ka boljem i dosta sam pratio ABA ligu ove godine”.

Što se tiče Majkla Stoktona, sam si rekao da je staromodni plejmejker, dosta je povukao od svog oca...
”Džon je već dva puta bio ovde, dolazio je da gleda naše utakmice i naše treninge. Ali, dođe u halu i sakrije se. To je baš bilo interesantno, mi ne znamo da je on tu, tek na kraju treninga siđe dole i priča sa nama. Bio je dva puta po nedelju dana, imao sam priliku da ga upoznam i da pričam s njim van terena. Stvarno je veliko iskustvo imati priliku da pričaš s takvim igračem, jer kao što ste rekli, pitanje je da li će se ikada ponoviti neko ko će uspeti da obori njegov rekord po asistencijama, ko će imati takav uticaj na igru, a da nije kroz poene. Majkl, njegov sin, je dosta toga pokupio od njega. Naravno, ne možemo da poredimo njih dvojicu, ali očigledna je ta želja za timskom košarkom, za dodavanjem više, za razigravanjem. Ono što mi generalno na Balkanu potenciramo često, jeste da asistencija čini dva igrača srećnim, a koš samo jednog. To je njegovo razmišljanje i Džon je to definitivno implementirao u svog sina i on igra na taj način kao što je on igrao”.

DŽON STOKTON JAKO POŠTUJE NIKOLU JOKIĆA

Džon Stokton (©Guliver Images/xFotostandx xxBallaschx)

Kakav je Džon van terena?
”Imao sam baš priliku da pričam s njim o današnjoj NBA ligi. On je, neću da kažem veliki, ali kritičar današnje NBA košarke. Po meni to je sad neka druga tema, ali je to naglasio. Dosta smo takođe pričali i o Nikoli Jokiću, koliko je u stvari osveženje za ovaj monoton stil igre. I baš je nekoliko puta potencirao, bez sumnje smatra da bi Jokić dominirao da je igrao i u njegovo vreme. Znate da ima dosta polemike oko toga šta je bilo nekada i kako je sada, da su centra onda bili jači...”, zastaje Ristić na trenutak, pa pogađa u metu:
”Džon ima veliki respekt za Jokića i on je upravo taj koji vrednuje vrstu košarke koju Nikola igra i koju mi sa ovih prostora, volimo da igramo. Lepo je kada ljudi prepoznaju našu košarku i način na koji mi igramo, tu tradiciju. Meni je lično kao igraču koji dolazi iz Srbije, lepo kad čujem da neko vrednuje sve to, kao što je to slučaj sa Džonom Stoktonom. Inače, još jedna anegdota, Džonova žena je poreklom iz Crne Gore i Hrvatske, odnosno njeni roditelji su odatle. Tako da mu je sin delom naš (smeh)”.

Kada si pomenuo Jokića, kakvo ti je razmišljanje o tome što sezona poput njegove, sa prosečnim tripl-dablom, te kao neko ko je bio među tri najbolja igrača u četiri glavne statističke kategorije, nije nagrađen MVP priznanjem?
”Suvišno je trošiti bilo kakve reči, već je viđeno ovo sa Embidom. Verujem da se Nikola previše ne brine oko toga, da mirno spava. Da se razumemo, Šej ima neverovatnu sezonu, timski Oklahoma igra fenomenalno i ima šansu da osvoji titulu, sve to stoji. Ali, opet, MVP titula je MVP titula, Nikola je bez sumnje najkorisniji igrač u ligi. Statistika to kaže, brojevi to kažu. Evidentan je i taj umor, o kojem često pričaju u SAD, kad neko stalno osvaja MVP titule, onda javnost jednostavno hoće da nekom drugom dodeli titulu. Nikola je uradio stvari koje su istorijske, nezapamćene i mislim da nema razloga sad previše patiti za tim jer ono što je uradio je fenomenalna stvar. Pitanje je da li će se ikada ponoviti neko sa njegovim, ne samo epitetima kroz prizmu brojeva već i stvarima na koje lično gledam malo drugačije. Pre svega sa načinom na koji dominira i igra. To je čudno i pitanje je da li će se ikada ponoviti. Kada pričam sa svojim drugarima i prijateljima, stalno ističem kako treba da uživamo u njegovoj dominaciji, ne da gledamo samo brojeve”.

MOJA PRIPADNOST SRBIJI NE DOVODI SE U PITANJE

Naš kolega je u Abu Dabiju imao prilike malo da razgovara sa Vasom Micićem, Markom Gudurićem i Nikolom Milutinovim. Svi su vrlo optimistični i jedva čekaju leto i da se reprezentacija ponovo okupi. Marko nam je čak i otkrio da se stalno dopisujete u vašim Whatsapp grupama, da se polako priprema teren...
“Istina je, imamo svoje grupe, čujemo se često, u kontaktu smo stalno se zajedno, brinemo jedni o drugima, volimo uspeh onog drugog. To je sjajna stvar. Lično sam svestan svoje uloge i znam koja je, uvek sam na raspolaganju selektoru. Nisam imao priliku da pričam sad skoro s njim. Ne znam nikakve planove, nikakve detalje. Niti sad u ovom trenutku razmišljam o tome jer sam fokusiran na plej-of. Moja želja i moja pripadnost nacionalnom timu ne postavlja se u pitanje, tako da kad dođe vreme za to, ako dobijem poziv, biću uvek tu. To nikad nije dolazilo u pitanje”, završava javljanje Ristić.

FRANCUSKA – ČETVRTFINALE (prvi mečevi)

Ponedeljak:
Šole - Burg 71:95 (0:1 u seriji)
/Kembel 11 – Salaš 22/

Utorak:
19.00: (1,20) Asvel (19,0) Šalon (5,00)
21.00: (1,15) Pariz (20,0) Dižon (6,00)

Sreda:
21.00: (1,25) Monako (17,0) Le Man (4,40)
*** Kvote su podložne promenama