Zvezdi curi vreme, samo je dobro što nema euforije

Plan je bio da se profesionalno odradi utakmica i da se Crvena zvezda sa najjužnije evropske tačke sa kapitalom vrati u Beograd. Ispunjen je! Plan nije bio da se navijači osmostrukog uzastopnog šampiona Srbije znoje po beogradskoj omoreni gledajući kako tim Vladana Milojevića mora da uvežbava defanzivnu igru poređen u niskoj zoni, zbog gluposti korejskog reprezentativca Seola u finišu prvog poluvremena.

Bilo je zaista teško gledati utakmicu na suvoj podlozi stadiona Europa point, posebno što je dan pre meča na Gibraltaru zvezdaška javnost tankovana kerozinom optimizma zbog dolaska Marka Arnautovića. A priča se da će uskoro paraf staviti još neko ime sličnog statusa i kredibiliteta. I logično je što su se očekivale velike stvari, i bar tri gola u mreži simpatičnog Linkolna, koji je šibicarskim forama iz beogradskih balona i dizanjem galame pravio nervozu. Znajući da tako može da pliva u sudaru sa Crvenom zvezdom.

Poznavajući trenerski opus Vladana Milojevića nije da nismo najavili sličan ishod. Moguće je da bi sve bilo drugačije da Seol nije imao pomračenje uma i bespotrebno šutnuo rivala na 70 metara od gola Mateusa. Ali sve viđeno na Gibraltaru može da pomogne i šefu stručnog štaba i kompletnoj upravi crveno-belih kako bi bili u pripravnosti narednih dana. Posebno što je Leh iz Poznanja punjenjem Brejdablika poslao vrlu jasnu poruku. Do 5. ili 6. avgusta ima još desetak dana, ali deluje da Crvenoj zvezdi opasno curi vreme kada su u pitanju kritične tačke u sistemu Vladana Milojevića. Pokazalo se još jednom da je Felisio Milson kao desnokrilni napadač više muči sebe i tim, nego direktne rivale.

Totalno van ritma, bez mogućnosti da se licem okrene ka golu i prebaci loptu na kontra nogu, reprezentativac Angole je frustraciju izbacio nerezonskim faulovima. Uz sve to imao je bar tri vidljiva defanzivna propusta, i verovatno sam sebe eliminisao za bitke koje slede. Makar one sa velikim ulogom. Jasno je da je crveno-belima potreban igrač formiran na desnom krilu, sposoban da osmostrukom uzastopnom šampionu Srbije pojača brzinu. Posebno, što je Nemanja Radonjić ni na nebu ni na zemlji, a Olajinka rovit posle duge pauze (i oni su formirani da igraju na levom boku). Da ne govorimo da Crvena zvezda posle povrede Rodrigaa ima i manjak centralnih defanzivaca.

JURMALA I SUDUVA SU ISTO BILE KAZNA ZA OČI

Nedostaje crveno-belima brzine i u ostalim delovima tima, mada je možda dobro što je realan rezervoar Milojevićevih oružja ostao sakriven protiv Linkolna. Optimizam navijača Crvene zvezde je donekle anesteziran, što ne znači da neće izaći na površinu za šest dana ako sve bude prema očekivanjima i Linkoln bude ispraćen sa četiri ili pet golova u mreži. Uostalom, Vladan Milojević je pohod na Ligu šampiona počeo 2018. godine u Jurmali protiv letonskog Spartakusa. I taj meč predstavljao je kaznu za oči. Malo šansi, malo sadržaja, neinspirativan ambijent. Na kraju su Letonci imali i zicer posle defanzivnog propusta Srđana Babića... Već dve sedmice kasnije Crvena zvezda je izgledala drugačije.