Regionalna senzacija Džošua Skot, momak koji je brojao do 53 i postao Panter

Kako se život okrene preko noći, baš kao u kultnom filmu sa Edi Marfijem "Kolo sreće". Legendarni glumac tumači lik prosjaka Bilija Reja Valentajna koji sticajem komičnih, a ujedno i pomalo tragičnih okolnosti postaje cenjeni broker i biznismen u Filadelfiji. Ova naša priča za glavnog junaka ima momka kojeg je upravo kolo sreće zavrtelo i bacilo na veliku košarkašku scenu regiona, a svetla pozornice su uperena u njega i na njemu je red da se dokaže.

Za Džošuu Skota šira sportska javnost možda nije čula i zaista je mnogo propustila jer je momak rođen u Sankt Peterburgu, ali onom na Floridi, ne čuvenom ruskom, nedavno na meču šestog kola ABA dva lige u okršaju njegove Podgorice i Pelistera ubacio 53 poena za ukupni indeks 63. Ovo ostvarenje vredno pažnje, ma o kojoj ligi bilo reč, preporučilo ga je da glavni grad Crne Gore zameni Beogradom i stavi paraf na ugovor sa FMP-om. Ubojiti bek je neposredno pre prelaska u redove Pantera pričao za Mozzart Sport.

Reč je o momku koji je profesionalnu karijeru započeo u sezoni 2021/2022 noseći dres austrijskog Bundesligaša Bosko Bulsa. Usledila je sezona u tuzlanskoj Slobodi, a potom selidba u slovački Banjik gde je prosečno beležio 17,2 poena, 5,4 skoka i 6,8 asistencija. Posle Slovačke na red je došao Novi Zeland, da bi tokom leta ovaj 26-godišnjak stigao u Podgoricu u kojoj je eksplodirao i na šest mečeva u ABA dva ligi stigao do neverovatnih brojki od 21,5 poena, 5,0 asistencija i 6,3 asistencije po meču.

Naravno, razgovor smo počeli pričom o njegovom neverovatnom učinku protiv Pelistera, što je ujedno najveći broj poena koji je postigao neki igrač u ovom takmičenju.

"Prvo želim da se zahvalim Bogu i da mu iskažem slavu. Bio sam veoma agresivan od samog starta i na poluvremenu su me saigrači okružili i rekli da sam već postigao 25 peona. U drugom poluvremenu ništa se nije promenilo, jednostavno sam nastavio da pogađam i sve mi je išlo na ruku", počinje priču Skot.

Američki bek ističe da posle utakmice nije znao kako tačno da reaguje.

"Moji momci su bili srećniji od mene. Pre svega želim i njima da čestitam jer je to i njihov uspeh, a zaista sam im jako zahvalan za podršku pre i posle utakmice".

Džošua je bio vidno raspoložen i gotovo da je sve pričao kroz smeh, kao da je to bio nagoveštaj kola sreće i vrtoglavog uspona koji ga je doveo na veliku scenu jadranskog karavana.

"Košarka je ovde drugačija, odnosno bolje rečeno sama ABA 2 se dosta razlikuje od liga u kojima sam do sada igrao. Pre svega želim da istaknem da se ovde igra na značajno većem fizičkom i mentalnom nivou u odnosu na sve ono od ranije. Susreo sam se ligom u kojoj svako može svakog da pobedi i to je zapravo glavna draž ovog takmičenja".

Pokazao se novopečeni bek Pantera kao neko ko poznaje odnose u srpskoj košarci.

"Bio sam na nekoliko utakmica Partizana i Crvene zvezde. Okruženje u kojem se igra je zaista neverovatno, a trud koji oni pružaju je intenzivan tokom čitavog meča i do krajnjih granica. Takođe, mogu da kažem da pratim nekoliko klubova koji su u Košarkaškoj ligi Srbije, a to su Sloboda, Džoker i Tamiš. Moji prijatelji igraju za te ekipe i mogu da računaju na moju podršku".

Baš kao većina američkih igrača i Skot ističe da mu se sviđa život na ovim prostorima.

"Život u Podgorici je bio veoma miran. Radi se o glavnom gradu, ali nije prevelik, pa je bilo veoma jednostavno za snalaženje".

Presetio se doskorašni član Podgorice i svojih početaka u igri pod obručima.

"Košarka je moja strast od kad znam za sebe, bukvalno od malih nogu. Nisam bio ni najviši, a ni najveći klinac, tako da su moje stasavanje i košarkaški razvoj bili malo duži. Kada sam završio srednu školu, upisao sam Florida Stejt koledž u Džeksonvilu, a zatim sam prešao na univerzitet Tomas. Smer koji sam pohađao odnosio se na sportski menadžment, a upravo mi je to omogućilo da nastavim da se bavim košarkom. Usledila je selidba u Evropu i zaista mogu da kažem da sam uživao u svakom trenutku na Starom kontinentu".

Zaštitni znak našeg sagovornika su driblinzi koje pokušava da usavrši, pa ih ponavlja svakodnevno po uzoru na svoje košarkaške idole.

"Postoje košarkaši kojima se divim, a to su Kajri Irving i Rasel Vestbruk".

Za kraj je ovaj skromni momak istakao da je zahvalan na svakoj prilici koja mu se ukaže u ovom nepredvidivom životu.

"Moja želja je da budem gde god me Bog odvede i šta kod je njegov plan. Srećan sam zbog svake prilike koju dobijem".

Bog ga je konačno odveo na veliku scenu. Zaslužio je Skot sve ovo što mu se dešava.