Najbolje dete kvalifikacija danas očinska figura u svlačionici

Još jednom je prva zvezda VTB lige potvrdila tezu da ne postoje male utakmice i da je svaka u dresu sa nacionalnim grbom posebna. Avramović je i u pobedi nad Gruzijom izneo najveći teret, ubacio 14 poena i bio jedan od inicijatora rezultatskog preokreta koji nam je doneo potreban mir da privedemo utakmicu kraju. Koliko mu je svaki trenutak u dresu reprezentacije važan najbolje pokazuje proslava trojke kojom smo definitivno slomili otpor gostiju i ušli u mirniju završnicu. Digao je ruku visoko, a onda zamahnuo iz sve snage, u znak odobravanja što je lopta prošla kroz obruč.

Dok se sve to dešavalo, na usnama gotovo svih gledalaca u dvorani Aleksandar Nikolić bilo je samo jedno ime – Aleksino. Reakcija koju izaziva pojava vedrog Čačanina gde god da se pojavi stavlja ga u rang daleko najpopularnijih srpskih sportista, ne samo košarkaša. Prava zvezda. Deca trče oko njega zbog fotografije, pozdrava ili autograma na dresu – dok je davao izjavu jedan navijač Partizan Mozzart Beta doturio mu je flomaster i crno-beli dres koji je rado potpisao – dok sa tribina takođe stižu pozivi najmlađih za upoznavanje pre nego što se startuje košarkaški kamp koji će Avramović održati u saradnji sa Markom Marinovićem, a takođe su jako česti i natpisi sa molbom za dres...

Sve ono što se dešava u životu harizmatičnog beka potpuno je zasluženo i došlo je na naplatu kao rezultat vrednog, marljivog rada i velikih odricanja. Aleksa Avramović nije postao nacionalni miljenik samo zbog osvojenih medalja, već zbog svima dobro poznate i nadaleko prepoznatljive energije kojom hrani ceo tim. Zato su mu saigrači, njegova braća i dali nadimak 'Baterija'. Nikad se ne gasi! Najbolji dokaz je jučerašnji duel sa Gruzijom koji je odigrao kao da sutra ne postoji, iako je imao određenih muka sa zadnjom ložom. Požrtvovano, smelo i energično, od početka do kraja. Grizao u odbrani i nije se štedeo. I tako je svaki put kada mu je blizu srca državni grb, ma ko da je protivnik i nezavisno od toga da li su u pitanju kvalifikacije, finale Mundobasketa ili prijateljska utakmica. Patriotizam bez skrivenih pobuda.

Za Aleksu Avramovića možemo slobodno reći da je najveći dobitak Srbije otkako je FIBA promenila sistem kvalifikovanja za velika takmičenja. Debitovao je u onom mučnom gostovanju Austriji, na današnji dan pre tačno sedam godina. Tada je prinudnim šutem za tri, na samom isteku napada doneo prednost (82:81) uz 22,3 sekunde pre kraja utakmice. Kroz ukupno četiri nastupa u tom ciklusu gradio je dalje svoj put ka statusu nezamenjivog dela svakog rostera Srbije!

Nije bio među dvanaest 2019. u Kini – Aleksandar Đorđević mu se zahvalio pred sam finiš priprema – i nije mogao da spreči sunovrat u kvalifikacijama za Tokio, povreda ga je onemogućila da otputuje u Prag i Berlin gde smo doživeli novi šamar otrežnjenja, ali otkako je konačno zaigrao na najvećoj sceni, dao je veliki doprinos u osvajanju dve medalje! Manila i Pariz su njegov testament, njegov zlatni potpis na karijeru koja se gradila zaobilaznim putem, preko Varezea, Malage i predgrađa Madrida, do Humske ulice i danas Moskve, u kojoj ubira plodove rada i uživa izuzetnu popularnost, gotovo u rangu rok zvezde! Mada, on će vam verovatno reći da mu posebno mesto u srcu ima i pomenuti hitac protiv Austrije. Od toga je sve krenulo...

Najlepše od svega je to što ga ništa nije promenilo. Ljudi iz njegovog okruženja nemaju dilemu da je i danas isti Aleksa kakav je bio onog dana kada je kročio u nacionalni tim. Najbolje dete kvalifikacija danas je očinska figura svlačionici Srbije. Odrastao je, sazreo i shvatio da je sada među najiskusnijima, da su posle njega došli novi klinci, kojima su debitovali protiv Finske ili Gruzije. Zajedno sa Stefanom Jovićem ostao je uz reprezentaciju do kraja, odigrao svih šest utakmica i, kako se može čuti, na svakom treningu, u slobodnom trenutku ili na parketu ophodio se prema mlađima kao očinska figura. Uzeo ih pod svoje i pomogao im da se oslobode i lakše uklope u nacionalni tim. Baš kao što su njemu svojevremeno pomagali Miroslav Raduljica i ostali...

Momci poput Marija Lakića i Arijana Lakića odmah su došli pod njegovo krilo i prihvatili ga kao najrođenijeg. Uostalom, Avramović uživa i takvu reputaciju u našoj selekciji, da je omiljeni saigrač po svim kriterijumima.

Vreme brzo leti, ko bi rekao da je prošlo sedam godina od Austrije i da je perspektivni bek danas jedna od nosećih figura reprezentacije. Ali, to je Aleksa Avramović. Baterija. Jednostavno se ne gasi.