K. SimetićJokić i Lebron su sličniji nego što mislimo
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | čet. 22.05.25. | 16:50
MVP glasači ih uzimaju zdravo za gotovo
Zamislite da ste toliko dobri u nečemu da je ljudima jednostavno glupo da to priznaju. U takvoj je situaciji trenutno Nikola Jokić, jednostavno je najbolji košarkaš na ovoj planeti, svake godine pomera granice i ruši rekorde igre pod obručima, ali to nije dovoljno da bi bio MVP.
Tu nagradu je osvojio Šej Gildžes Aleksander. Naravno, nije nezasluženo, ali je utisak da se prelako prešlo preko Jokićeve istorijske sezone. Nikola je prosečno beležio tripl-dabl (29,6 poena, 12,7 skokova i 10,7 asistencija), imao je utakmicu u kojoj je ubacio 61 poen, a na jednom meču je imao 30-20-20 statistiku koja nikada pre nije viđena.
Izabrane vesti
Jokić je apsolutno dominantan u poslednjih pet godina i da se razumemo, tri MVP nagrade nisu malo, ali je utisak da reprezentativac Srbije zaslužuje više. Toliko diže kvaitet Denver Nagetsa i sposoban je da jednu krajnje prosečno ekipu dovuče do plej-ofa i da je učini kompetitivnom sa najboljim timovima u ligi.
Denver Nagetsi su izbacili Los Anđeles Kliperse posle sedam utakmica iako su bili autsajderi u toj seriji, barem na papiru. Protiv Oklahome igrao sjajno, ali je Denver na kraju poražen sa 3:4. Pitanje je da li bi franšiza iz Kolorada došla uopšte do plej-ina da nema Jokića?
Vrlo verovatno da ne bi, zato je uticaj Jokića na igru ono o čemu mora da se priča. Šejev argument za MVP titulu je jednostavan i tačan - najbolji igrač u najboljoj ekipi. Ima takođe iza sebe odličnu indiviudalnu sezonu, iako je mnoge nervirao iznuđivanjem faulova i veštačkim izjavama koje je kao da je vežbao u ogledalu pred utakmicu. Beležio je odličnih 32,7 poena uz 8,8 izvedenih slobodnih bacanja po utakmici.
Što se tiče Jokića, on je u Top3 kada govorimo o poenima, skokovima i asistencijama po meču. Četvrti je po ukradenim loptama što ruši tezu američkih analitičara da ne igra odbranu. Nema toliko blokada (0,6 na meču), ali je stub Denverove odbrane koja je u plej-ofu bila izvanredna.
Toliki uticaj na ekipu u istoriji je imao samo još jedan čovek - Lebron Džejms. Kralj je u ligu stigao 2003. godine, a objektivno je od 2005. do 2020. godine bio ubedljivo najbolji igrač u njoj. To je naplatio sa četiri MVP nagrade, što je iz ovog ugla premalo. Lebron je za najkorisnijeg igrača u sezoni bio proglašavan 2009, 2010, 2012. i 2013. godine. Tada jeste bio na vrhuncu, ali je tokom karijere zaslužio više.
Prvo treba govoriti o sezoni 2005/06. kada je MVP nagradu dobio Stiv Neš sa 18,8 poena i 10,5 asistencija u proseku dok je Lebron sa tada svega 21 godinom beležio 31,4 poena po utakmici i dovukao je tad još uvek slabašni Klivlend do 50 pobeda u sezoni. Finiks tada čak nije ni bio prvi, pa je misterija kako je Neš osvojio drugu zaredom MVP nagradu.
Bode oči i ta 2011. godina, kada je MVP bio Derik Rouz. Legenda Čikaga je predvodila Bulse do prvog mesta Istočne konferencije sa 62 pobede i 20 poraza, dok je Lebronov Majami imao svega četiri tijumfa manje uz značajno bolje brojke Džejmsa. Ipak, Bulsi su te sezone pobedili Majami sva četiri puta, a uz to ovo je bila prva godina velike trojke Džejms-Vejd-Boš koja je bila naširoko omražena u ligi. Mada, Majami je te godine u finalu konferencije isprašio Bulse sa 4:1 i tako je Lebron uspeo da se osveti.
Budući da je bio MVP 2009. i 2010, pa onda 2012. i 2013. godine jasno je da bi bio MVP pet puta zaredom, što nikome do dan danas nije pošlo za rukom.
Lebron je mogao da bude MVP i 2018. godine kada je lošu ekipu Klivlenda sam nosio na svojim leđima, ali prosek od 27,5 poena, 8,6 skokova i 9,1 asistencije nije bio dovoljan da se nadmaši odlična sezona Džejmsa Hardena, iako je zbirno Lebron imao više poena, skokova i asistencija, bolje procente za dva i tri poena, kao i 14 tripl-dablova više od Brade.
Poslednji put kada je Lebron mogao/trebao da bude MVP jeste 2020. godine. Tada je nagradu osvojio Janis Adetokunbo. I Grk i Lebron su beležili dabl-dabl u proseku (Janis približno 28 poena i 13 skokova, Lebron približno 26 poena i 11 asistencija), Milvoki je bio prvi sa 56 pobeda, Lejkersi takođe sa 52. Brojke su na strani Janisa, ali je Džejms tada vodio Los Anđeles do prvog mesta u značajno težoj Zapadnoj konferenciji.
Da je Lebron bio MVP i ove četiri godine, imao bi ukupno osam trofeja u vitrini. Možda je to i previše, pogotovo za godine kada su osvajali Harden i Adetokunbo, ali to ne umanjuje koliko je Džejms zapravo bio iznad konkurencije. U sličnoj se poziciji sada nalazi i Nikola Jokić.
Sećamo se svi MVP trke iz 2023. godine kada je Džoel Embid na kraju iskukao i dobio nagradu. Išao je tada skoro 12 puta na liniju za slobodna bacanja, slično kao i SGA sada. Da je Jokić bio MVP tada i ove godine, vezao bi pet uzastopnih MVP priznanja.
Lebron igra isprogramiranu košarku, Jokić je umetnik na terenu, ali su u suštini slični. I jednom i drugom je dodavanje zapravo veća vrlina od postizanja poena i obojica značajno dižu kvalitet svojih saigrača. I jedan i drugi su nezaustavljivi i da je se nagrada zapravo kako joj bukvalan prevod glasi dodeljivala najvrednije igraču, to bi (svako u svoje vreme) stalno bili oni.
Ovako, NBA želi da kreira "rivalstva", da pokreće debate u mnogobrojnim emisijama, ali to ništa nije važno. Lebron je bio najbolji i iako je on želeo tu palicu da preda Luki Dončiću, jedno vreme čak i Benu Simonsu. Nju je ipak uzeo Jokić koji je sada najbolji i to je barem jedan nivo iznad svih konkurenata, bez obzira ko osvaja MVP nagrade.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
.jpg.webp)
