Gordić ponosan: Najveća pobeda Spartaka su mladi domaći igrači, o njima se ne priča dovoljno

Vi ste se u tim okolnostima bolje snašli.
“Imali smo pritom skoro mesec dana pauze, što je totalno neprirodno. Ali, otišli smo rasterećeni u tu prvu utakmicu, niko nije pominjao ni pobedu, ni poraz, ni očekivanja. Nije bilo nikakvog pritiska na nas, izašli smo na parket i osetili da ide, da možemo, zbog čega je sve išlo samo od sebe. Iskreno, rekao bih da rezultat u oba meča možda i nije bio realan, ne pokazuje pravu sliku na terenu i bilo je mnogo teže nego što je izgledalo. Zvezda poseduje ogroman individualni kvalitet, ali je naš kolektiv i zajedništvo u skraćenoj rotaciji doneo preokret“.

Da li je baš nedostatak pritiska i opterećenja rezultatom dao krila ekipi da odigra dve odlične utakmice? Jasno je da se u redovima oba večita rivala košarkaši svakodnevno nose sa teretom moranja, pobeđivanja i osvajanja titula...
“Apsolutno je tako. Kada smo išli na prvu utakmicu, osetila se potpuna rasterećenost. To je jako pomoglo nama igračima, ali i stručni štab i klub su nam zaista pomogli da ne osećamo nikakav pritisak. Mi zato na početku utakmice nismo znali ni šta da očekujemo. Uz to, mesec dana nismo odigrali utakmicu, dosta igrača je van rostera, pripremili smo se sa normalnim fokusom i koncentracijom. Igrali smo dobro, pokazali šuterski potencijal, počeli da ubacujemo... Sve je to vezano za ovu priču o našoj rasterećenosti“, kaže iskusni plejmejker i dodaje:
“Opet, kada igraš u klubovima kao što su Zvezda i Partizan, takav pritisak je svakodnevnica. Naročito mislim da u finišu sezone, pogotovo uz nagomilani umor posle tako dugačke sezone kakvu je Zvezda imala, stvara se dodatni pritisak. Neću da kažem da je nešto pod moranjem, ali doživljava se kao veliki kiks ako izgubite od neke ekipe, a da to nije onaj drugi večiti rival. A, ako pobedite, onda je to nešto što se podrazumeva kada ste igrač Zvezde ili Partizana. U takvim situacijama nije lako igrati, mi smo to iskoristili“.

Koliko je teško ostati u takmičarskom fokusu posle 28 dana bez utakmice?
“Dve stvari su važne... Jedna je ta što se stručni štab potrudio jako da nas maksimalno odmori u tom periodu, a opet i da radimo dovoljno dobro, da ostanemo u nekom ritmu. Imali smo čak i jednu takmičarsku utakmicu među nama, a i na treninzima kada smo igrali, trudili smo se da bude takmičarski, da 'zakrvimo', posvađamo se, da igramo na rezultat i osetimo taj žar. Potom, imali smo situaciju sa terminima polufinala. Prvo su bili jedni termini i mi smo tempirali formu za te datume, a onda je dan-dva pred utakmicu sve pomereno i onda smo morali sve da prođemo ispočetka, mini-pripreme. I bilo je jako nezgodno“.

A, drugo?
“Ostali smo u skraćenoj rotaciji, a većina igrača u našoj ekipi su momci koji su na granici da isplivaju na površinu, bore se i imaju ogroman motiv, volju i želju da pokažu da pripadaju najvišem nivou domaćih igrača. To se pokazalo u ove dve utakmice, jer smo mi praktično i igrali samo sa domaćim snagama. Imali smo Rasira Boltona, ali se on povredio u prvom duelu. To je za nas najveća pobeda, da su domaći igrači ostvarili ovaj uspeh“.

Pričamo o mladim snagama, a ti si u zrelim igračkim godinama i gledaš njihov proboj na srpsko košarkaško nebo. Kako ti sve to izgleda?
“Definitivno je velika pobeda kluba i stručnog štaba, što su ti mladi momci tokom sezone i u ovoj seriji prešli put od igrača koji u pojedinim situacijama imaju čak i preveliki respekt prema velikim timovima, do toga da se nikoga ne plaše i da odigraju ovako, kako jesu. Osetio sam to kroz sezonu, video. Ne mogu da kažem da su imali tremu, već je to određeni pritisak koji je normalan za mladog igrača. Zato sam u drugoj utakmici finala video momke koji su dokazali da pripadaju tu i da mogu da se nose sa najboljim srpskim domaćim igračima. Mnogo mi je drago zbog toga i nadam se iskreno da će mediji i košarkaška javnost u Srbiji malo više pričati o novim, mladim domaćim snagama, nego o porazu Zvezde, uz dužno poštovanje jednog od dva najveća srpska kluba“.

Košarkaši Spartaka (©MN press)

Košarkaška javnost uvek prvo gleda večite, pa ostale...
“Jasno mi je da su večiti uvek bili i biće u žiži javnosti, to je i logično, jer imaju najveće baze navijača. Zato se i plašim da će se više pričati o porazu Zvezde i koji je igrač promašaj, ko će doći ili otići, nego o Spartaku i tome kako su odigrali Miletić koji je na spisku reprezentacije, zatim Cerovina, Momirov ili Medarević. Opet, uz dužno poštovanje drugih, ali oni kao domaći igrači zaslužuju da se o njima piše i priča. Bilo je utakmica i pre ove serije kada su oni igrali dobro, pa nisam baš video da se to mnogo pominjalo u medijima i javnosti. Zaslužuju više pažnje, pokazali su talenat, kvalitet. Imaju još dosta prostora za napredak, što je najbolja stvar u svemu“.

Pamte navijači Zvezde kako si doneo titulu Budućnosti pre sedam godina, sada si opet učestvovao u rušenju crveno-belih...
“Imao sam sreću da igram u klubovima kroz veliki deo moje karijere u ABA ligi koji su se, manje-više, uvek borili za titulu. Partizan, Budućnost i Cedevita, pre svega. Naravno, uvek je sa druge strane bila Crvena zvezda koja je takođe veliki klub, pa je prirodno da mi je ona najveći rival, jer sam najviše puta igrao protiv nje. Kad god mi ljudi kažu da sam pobedio Zvezdu, razmišljam kako uvek treba da se kaže kako sam i dosta puta izgubio od Zvezde. To mi je uvek bio dodatni motiv, pogotovo još kao bivši igrač Partizana, normalno je da se oseća dodatni motiv u mečevima sa Zvezdom. No, ona je sama po sebi veliki i atraktivan protivnik. Naravno, drago mi je da sam uspeo da pobedim opet“.

Koji je bio momenat u ovoj seriji, kada ste osetili da možete definitivno da dobijete Crvenu zvezdu, da je imate?
“Ne znam ko je tačno rekao, ali mislim da je Cerovina... Kada igrate protiv tako dobre ekipe, koja je na papiru objektivno jača od vas i za koju znate da ima jače individualce, nikada se ne osećate komforno na terenu, nebitno da li vodili pet, deset ili petnaest razlike. Čak ni sa 20 poena više, što smo mi imali u jednom trenutku, postoji određena doza straha da će da se vrate u utakmicu jer imaju veliki kvalitet. Dobra je stvar ta što su mladi momci dosta napredovali kroz sezonu i što se to videlo, naročito u ovoj seriji. Igrali su sa stavom da mogu ravnopravno da se bore protiv Zvezde. Čak i kada bi dolazilo do blagog pada, nije se gubila glava. Ostali smo dovoljno pribrani da privedemo obe utakmice kraju“.

Vlade Jovanović je postavio stabilan temelj i uradio sjajan posao u ovoj sezoni...
“Malo je nezahvalno da pričam o trenerskoj struci, ali nažalost najčešće je najbolji pokazatelj rada nekog trenera upravo rezultat. Ponekad je to i jedino merilo. U ovom slučaju, to je kombinacija trenera i kluba koji stoji iza njega, jer bez toga nije ni moglo da se dođe do ovoga, do dobrog rezultata u kvalitetnoj, zdravoj sredini. Vlade i klub su uradili veliki posao otkako je on stigao, ali i pre nego što je on stigao. Vraćam se sada na onu priču o mladim igračima, to je takođe ogledalo nečijeg rada. Iskreno se nadam da će to ljudi da prepoznaju. Spartak je u dobroj situaciji zbog toga što ima dobru bazu domaćih igrača, uz Dalibora Ilića i da kažem Danila Nikolića, što je dobra osnova i to pravi razliku na ovim prostorima uz dobrog trenera. Naravno, kada se pogode i stranci, to je pun pogodak. Ali, ipak sam uvek za to da domaći igrači imaju veću ulogu. Drago mi je da se u finišu sezone tako namestilo, da su ti momci pokazali da imaju vrednost. Naravno, drago mi je zbog trenera i kluba, svi su uradili veliki posao“.

Od tvog dolaska u Suboticu iz Igokee, prošao si periode u kojim je bilo uspona i padova. Spekulisalo se bilo čak i da bi tvoj boravak u klubu mogao da se završi ranije od očekivanog, ali si ti ipak ćutao, nastavio da radiš i sa svojim iskustvom postao desna ruka Vlada Jovanovića. Kako ti gledaš na dosadašnji period u Spartaku?
“Košarka je kolektivni sport, deo ste ekipe koja broji 12 igrača. Tu je stručni štab, a ponekad je sasvim logično i prirodno da igrač misli samo na sebe, što baš i nije realno u kolektivnom sportu. Zato govorim mlađima od sebe, ako misle da će trener da se posveti samo njima i da će sve da se vrti oko njih, onda treba da se bave individualnim sportovima. Jer, trener mora da misli na klub, ceo kolektiv. Bilo je momenata tokom sezone kada nisam imao ulogu koju sam očekivao ili zamislio da ću da imam, ali najvažnije je da u tim trenucima ostaneš profesionalac, da radiš maksimalno i da veruješ da će doći vaša šansa. A, kada dođe, moraš da budeš spreman da pomogneš ekipi i sebi. Naravno, sezona je duga, ima dosta uspona i padova, povreda i propratnih stvari, promena rostera... Na kraju je ispalo je ispalo da igramo sa šest-sedam igrača, da ja odigrao 36 minuta. I eto, ispalo je dobro“.

Ipak, treba uzeti u obzir godine, iskustvo i sve što si već prošao...
“Postoji momenat koji je malo nezgodan u ovoj fazi moje karijere... Ne samo moje, već i svakog starijeg igrača, mada se lično ne obazirem na godine i smatram da su samo broj... Igrač sa 35+ godina možda ne može da uradi stvari koje je fizički mogao sa 25, ali zato u tim trenucima može da vidi mnogo drugih stvari na parketu koje nije sa 25. Sve ima svoj plus i minus. Ipak, nezahvalno je, jer kada napravite bilo koju grešku u toj fazi karijere, dosta ljudi će reći da su to godine. Možda ste vi pravili te greške i sa 25 godina, to je donekle prirodno i čovek mora to da prihvati, da se bori sa tim. Čovek treba da veruje u sebe i radi maksimalno. Manje-više u svim situacijama to dođe na svoje“.

Ima li u celom timu još snage, da se izgura još jedna serija? Imaćete koji dan više za odmor…
“Naravno da ima, nema tu nikakve lažne skromnosti. Kada smo došli do finala, naravno da ćemo dati sve od sebe da se prvo odmorimo i spremimo što bolje za seriju, da probamo da napravimo još jedan istorijski rezultat. Bila bi to velika stvar za sve u klubu i igrače, to ostaje zapisano. Radujem se tome i verujem da imamo šansu“.

Ostali biste svakako upisani kao najbolja generacija subotičkog kluba.
“Kako god da okrenete, to je istorija. Razlog zašto trenirate i igrate, to je i motiv više“, zaključuje Gordić.