Dobar sluga i zao gospodar

Kada su Golden Stejt Voriorsi 2014. godine počeli da rešetaju protivnike trojkama i bazirali svoju igru na šutu za tri poena, zahvaljujući najboljim šuterima u istoriji košarke Stefu Kariju i Kleju Tompsonu, košarka je počela da se menja. U NBA ligi postoje timovi ljudi, koji satima i satima sede iza malih ekrana i gledaju brojke. Ne moraju da gledaju utakmice, već da analiziraju brojeve i statistiku i da tako prenesu stručnom štabu šta je najefikasnije, šta je najbolje raditi, kako dozirati šuteve, sa kojih pozicija su igrači najproduktivniji... Pre nešto više od deset godina je sve počelo, a danas oni imaju jasno mišljenje - šut za tri poena je i otac i majka.

Kada se sve provuče kroz programe i analitiku, dolazi se do zaključka da je bolje šutnuti i po 40, 50 trojki po utakmici, nego tražiti konstantne prodore, igrati sa niskog posta ili šutirati poludistancu. Deceniju kasnije, tradicionalni krilni centri u NBA ligi su kao dinosaurusi, jednostavno izumrla vrsta. Neće više biti igrača kao što su Lamarkus Oldridž, Al Džeferson, Zek Rendolf i mnogi velikani sa pozicija četvorke, koji su školovali leđima i šutirali poludistance. Neće više biti ni majstora poludistance jer je to možda i najlošiji šut po statistikama, kako kažu analitičari iz najjače košarkaške lige sveta. Ostalo ih je nekoliko, kao što su Demar Derozan, Kavaj Lenard i Šej Gildžes Aleksander, ali prva dvojica će još malo i u penziju, dok će najbolji strelac NBA lige to možda i jedini održavati, ako ne računamo visoke igrače poput Janisa Adetokunba i Nikole Jokića, koji i dalje vole duge dvojke.

Velikom procentu ljubitelja košarke se to ne sviđa, što je i razumljivo sa njihove strane, ali košarka je takva trenutno i teško da će se vraćati na onaj nivo za kojim nostalgičari žale. Kako je NBA liga koja postavlja trendove, tako proteklih nekoliko sezona i u Evropi imamo popriličan rast broja šutnutih trojki, posebno ove sezone. Mnogi igrači su odatle i došli u Evropu i doneli sa sobom takav stil, pa se može reći i da neki od najboljih igrača Evrolige trenutno nameću takvu igru i prave blagu revoluciju na Starom kontinentu, kao što je Stef Kari uradio preko bare.

Ove sezone imamo Bajern koji šutira 31,6 trojku po meču i Pariz koji šutira tek nešto preko 30 trojki po utakmici, ali i ostale ekipe ne zaostaju mnogo za 30+ brojkom šuteva sa distance. Crvena zvezda šutira 25 trojki po utakmici, Partizan Mozzart Bet tek nešto u procentima manje, po utakmici 24,5. Zanimljivo, na večitom derbiju koji su crveno-beli dobili 73:71, obe ekipe nisu bile ni blizu proseka.

Partizan Mozzart Bet šutnuo je 17 trojki i pogodio sedam, za dobar procenat od 41,2%, dok su crveno-beli pogodili svega tri trojke iz 19 pokušaja, što je 15,8% uspešnosti u šutu za tri poena. Crveno-beli su u prvoj četvrtini pogodili tri trojke. Jednu je odmah pogodio Kodi Miler Mekintajer, jednu Kalinić iz dotrčavanja sa levih 45 stepeni i jednu Nemanja Nedović čim je ušao u igru. I to je bilo to. Naredne tri četvrtine, Crvena zvezda nije pogodila niti jednu jedinu trojku do kraja utakmice. Jago dos Santos promašio je tri otvorene trojke, Gedraitis je šutnuo dve na isteku napada, Ajzea Kenan je bio neuspešan iz dva veoma teška šuta preko igrača, a oprobalili su se i centri Petrušev i Bolomboj koji su bili neprecizni. Igrači koji su davali trojke jedini, promašili su ukupno sedam trojki.

Često je Crvenoj zvezdi upravo šut za tri poena bilo glavno oružje, kao i ekipi Željka Obradovića tokom velikog broja utakmica ove sezone, ali u večitom derbiju ih uopšte nije htelo. Međutim, za pomenute nostalgičare i ljude koji ne vole ispucavanje, ovo je i dobra vest, kao i za trenera srpskog i regionalnog šampiona Janisa Sferopulosa - i dalje u Evropi mogu da se pobeđuju utakmice bez dobrog šuta za tri poena, što je generalno u NBA ligi praktično nemoguće. Ironično, Crvena zvezda je i došla do pobede zbog šuta za tri poena, koji je Nemanja Nedović uputio na isteku regularnog dela utakmice, a Sterling Braun ga faulirao u poslednjoj sekundi, posle čega je bivši reprezentativac Srbije pogodio dva slobodna bacanja za trijumf.

Najjednostavnije se šut za tri poena u NBA ligi može opisati kao dobar sluga i zao gospodar. Kada ide, onda ide, kada pada, onda pljušti. Ali ako ne ide, posledice su bolne. A u Evropi kada ne ide, kada je dobar sluga odlučio da uzme slobodan dan, gazda mora da ustane iz svog udobnog smeštaja i sam da reši situaciju. To je Crvena zvezda pokazala u večitom derbiju. Moguće je živeti bez šuta za tri poena!