Dečko je materijal za Evroligu

Može biti da je pobeda u večitom derbiju zaista prekretnica sezone, možda je ista dala samo trenutni impuls, ali definitivno se nešto pozitivno dešava u Partizan Mozzart Betu. I kockice počinju da se slažu.

Ako je Ajzea Majk bio najveći dobitak protiv Crvene zvezde, Olimpijakos je crno-belima dao Balšu Koprivicu. Ovo su dani ozbiljnog igračkog rasta sina proslavljenog košarkaša Slaviše i momenat koji 24-godišnji centar ne sme da ispusti, već da ga oberučke prihvati.

U Jadranskoj ligi navijači su već navikli na dobre partije, sa rolom protiv pirejskog velikana Koprivica je poslao nedvosmislenu poruku da je spreman da prihvati važniju ulogu u rotaciji Partizan Mozzart Beta. Neko će možda reći da su se standardi umanjili, međutim realnost je potpuno drugačija. Nekada nije potrebno da se igra 20, 25 ili 30 minuta da bi se dobilo baš ono što se traži. I adekvatan primer toga je upravo Balša Koprivica.

“Uvek sam spreman, to je deo mog posla. Oni me nisu baš najbolje skautirali, bio sam otvoren u nekim situacijama i to sam pokušao da iskroistim na svoj način, na energiju. Znam da kada sam ušao u igru da smo gubili 14 razlike, ušao sam da donesem svoju agresivnost, da napravim pet faulova. Želeo sam da doprinesem ekipi u tom smeru, jer mislim da nam je to najviše falilo“, rekao je Partizanov X faktor za Mozzart Sport ispred svlačionice.

Malo zbog opterećenja Brendona Dejvisa i Tajrika Džonsa, malo zbog potrebe da proba nešto drugačije, Željko Obradović posegao je za rešenjem koje je dalo baš ono što je bilo potrebno Partizan Mozzart Betu. Pre svega defanzivnu čvrstinu i prisustvo u reketu, što je u utakmici kada protivnik raspolaže centrima starog kova poput Nikole Milutinova i Mustafe Fala bilo neophodno. Usput je 216 centimetara visoki momak napravio i mali šou, pa su njegovi potezi brzo prostrujali mrežama.

Koprivica je po igračkoj orijentaciji baš taj tip 'petice', vrsta koja u današnjoj košarci sve više nestaje, dok Tajrik Džons i Brendon Dejvis, opet, ponaosob donose na sto nešto drugačije karakteristike. Priča o 'ovim' i 'onim' centrima duže vreme je predmet diskusije, na delu se ipak pokazuje da za svaki tip ima mesta pod evroligaškim suncem. Sve je isključivo stvar trenerskog opredeljenja. Neko više preferira atletske zveri kakva je Matijas Lesor, neko one koji u svojem repertoaru imaju i šut za tri poena poput Tibora Plajsa. Jednodimenzionalnost je odavno prevaziđena i to je realna slika današnje košarke bez striktno definisanih pozicija. Zato se najviše ceni svestranost. I pored toga, primeri kao što su Nikola Milutinov, Edi Tavares, Mustafa Fal i ostali potvrđuju tezu da klasični centri i dalje imaju svoju upotrebnu vrednost.

Koprivici je bilo dovoljno nešto više od deset minuta, odnosno gotovo identično vreme provedeno na parketu u prethodne dve evroligaške utakmice u kojima je učestvovao ove sezone, da pokaže da je materijal za Evroligu. Na teren je ušao kada je Partizan Mozzart Betu najviše gorelo pod nogama, a dao je sve što je ekipi bilo potrebno da se konsoliduje, stabilizuje i do poluvremena obriše zaostatak što je dalo mogućnost da se u nastavku pojuri trijumf.

Verovatno bi njegova minutaža bila još i veća da ni sam nije ušao u problem sa faulovima, mada to je već stvar iskustva. Iskustva koje je Koprivici neophodno da bi dalje grabio i nesporni potencijal pretočio u kvalitet potreban ne samo Parnom valjku, već i reprezentaciji Srbije.

“Čestitam mu, odigrao je fantastičnu utakmicu. Drago mi je što je igrač koji nema veliku minutažu kada dobije priliku odigra odlično. Tako treba mlađi igrači da se probijaju. Verovatno mu je reprezentacija pomogla, samo neka tako nastavi“, poručio je Milutinov, a prenosi B92.

Dejvis za Mozzart Sport: Konačno sam našao igru u ovom sistemu, Balša me je motivisao

Partizanov „iks faktor“ Balša Koprivica: Nisu me najbolje skautirali

Načinom na koji je zaustavio Fala i usporio Milutinova u nastavku utakmice dao je i jak vetar u leđa saigračima, pre svih Brendonu Dejvisu koji je takođe imao samo reči hvale za svog mlađeg kolegu.

“Kada ste na klupi i gledate ga kako dobro igra, motiviše vas da kada vi uđete, pokušate da odigrate isto tako“.

Posle nimalo prijatnog niza od šest poraza u Evroligi Partizan Mozzart Betu bilo je neophodno da se proširi rotacija kako bi nosiocima bilo lakše da rade svoj posao. Ako su Ajzea Majk i Balša Koprivica ti koji će uz Mitra Bošnjakovića i Marija Nakića da produže rotaciju, Željko Obradović može da bude zadovoljan. Ni njegove pohvale na račun Koprivice nisu izostale, ali zna i on da je sada potrebno da se napravi sledeći korak.

Koprivica je konkretno ušao u fazu značajnog uspona koja bi trebalo da mu otvori neka nova vrata. Njegovo izdanje u Baru protiv Mornara, kada je zabeležio nesvakidašnji indeks 43 dalo mu je krila, a dobru formu potvrdio je i u meču sa Danskom u Kopenhagenu gde je takođe bio najefikasniji. Da, Barani nemaju toliko kvalitetne centre i Danci nisu košarkaška sila, ali nekad su baš ovakve utakmice potrebne da se otključa nečiji potencijal ili bar stekne samopouzdanje za megdane kakav je bio onaj sa Olimpijakosom. Da se dobije jasna potvrda da veliki trud i rad konačno daju rezultate.

Sada je sve na Koprivici, da nastavi dalje da trenira, da se brusi i radi na rešavanju mana i isticanju vrlina. Da ovaj trenutak pretvori u stabilne minute i postane nezamenjiv deo Partizanove rotacije.