D. StankovićBorovnice za mirnu penziju, Jagjelonija za večnu uspomenu: Bilo dobro ili loše, za to se igra fudbal
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 7min | sre. 02.07.25. | 15:32
Nemanji Miletiću je nakon prošle sezone istekao ugovor sa Pazarcima, ali ga je svejedno produžio još i pre no što se znalo da će Plavi definitivno igrati Evropu. Jer kako sam kaže, nije verovao da je moguće da im bilo ko oduzme nešto što su zaslužili
(Od izveštača Mozzart Sporta sa Zlatibora)
Tri uzastopna evropska izlaska u dresu Partizana. I pre svega ona dupla kruna. Pa godine pečalbe u Poljskoj, na Kipru, i u Rusiji. Ispadanje sa Javorom u povratničkoj sezoni u Mozzat Bet Superligi. I baš kad su skeptici možda pomislili da je kraj blizu, transfer u Novi Pazar za još jedan “highlight” karijere. Mada i Nemanja Miletić priznaje da je i sam bio skeptik pre dolaska u grad s Jošanice.
“Znate kako, u Pazaru se, što se tiče kluba, uvek sve menja. Mnogo igrača dolazi, mnogo igrača odlazi i uvek je pitanje kakav će tim da se napravi. I još kad smo startovali onako… vrlo loše, normalno je da sam bio malo skeptičan”, premotava Miletić film na početku “pripremnog” razgovora za Mozzart Sport.
Izabrane vesti
Pripremnog, jer smo ga obavili na pripremama Plavih na Zlatiboru. A Pazar se tamo priprema za Evropu što dovoljno govori o tome da je ta “skepsa” bila neopradvana. Bar ne prošle sezone.
“Pred kraj zimskog dela smo sakupili dovoljan broj bodova da možemo da se nadamo plej-ofu. Uspeli smo, onda dobijali sve redom, napravii smo čudo”.
Tri čuda u stvari. Jer Pazar je do plej-ofa stigao tek pošto je u poslednjem kolu odigrao “samo“ 3:3 sa Radničkim iz Niša, ali ga je počastio IMT pobedom na gostovanju kod Čukaričkog od 2:0. Onda je u pretposlednjem kolu pred 8.000 ljudi na Gradskom stadionu odigrao 3:3 protiv Crvene zvezde, iako je gubio sa 1:3. Da bi za kraj u Zaječaru savladao OFK Beograd Mozzart Bet sa 3:2, opet nakon zaostatka (1:2) uz podsetnik da su Romantičari imali penal u 94. minutu za izjednačenje.
“Znali smo da će da bude teško, da će i OFK da zapne, iako im ništa nije trebalo. I sva ta tenzija, ceo put, uz navijače, nekoliko autobusa, na stotine automobila. Poveli smo, kontrolisali igru, primili gol iz prvog njihovog šuta, onda i drugi i normalno pomisliš – to je to. Ali onda taj preokret, još kad su promašili penal na 3:2, ja sam rekao: ako to nije suđeno, ne znam šta jeste“, smeje se Miletić.
PROTIV ZVEZDE OSEĆAJ KAO NA VEČITOM DERBIJU, PA I JAČI
Jer kako kaže, Novi Pazar je klub i grad koji ti daruje te utakmice koje se pamte. Kao recimo onu protiv Zvezde. Toliko važnu da je čak poredi sa večitm derbijem, a naigrao ih se Miletić dok je nosio crno-beli dres.
“Protiv Zvezde je bukvalno dva ili tri sata pred meč ceo stadion bio pun. U derbiju, bar kad si ih odigrao dva ili tri kao ja, otprilike znaš šta da očekuješ. Ovoliki broj ljudi u Novom Pazaru, to je bio šok. Osećaj može da se meri, čak i prevazilazi osećaj sa derbija“.
Uostalom, ta energija se osetila i na terenu, jer ne gubi Zvezda često prednost od dva gola razlike. Ne u Srbiji.
“Retko ko protiv Zvezde stigne dva gola razlike. Uglavnom ako Zvezda povede sa dva to ide u tri, četiri ili pet. Ali mi smo uspeli. Prvi gol, da li je bio penal ili nije, onda taj treći, centaršut Ljaje, pa moj šut... Bilo je i ranije lepih, ali ovo je bio možda najznačajniji trenutak u karijeru. Uz duplu krunu sa Partizanom. Evropa sa Pazarom? I to je istorijski uspeh. Imao sam ih ranije i vani, ali to nije ni blizu isti osećaj kao kad igraš u Srbiji“.
O tome kakav je utisak cela ta avantura ostavila utisaj na Miletića svedoči i to što je on u grupi igrača koji je ostao u Pazaru iako mu je ugovor isticao. I bez obzira na to što je imao bogatije ponude drugih klubova. A sve to u vremenu dok se zbog pretnje Uefe zbog sumnjive utakmice iz aprila 2022. još nije definitivno znalo da li će Plavi zaista moći u Evropu.
“Bio sam kući, neko vreme i slobodan igrač, jer mi ne istekao ugovor. I imao sam dve ili tri ponude, stvarno dobre. Ali sam čekao Pazar i njihov potez. Znao sam da oni žele da ostanem, samo je bilo pitanje da li ćemo da se dogovorimo. I pnda kreće ta priča oko suspenzije, mi smo se prvo svi pitali ko je potegao tu temu? Nisam mogao da verujem da ćemo sad mi da odgovaram za nešto što se desilo nekoliko godina ranije, niko od nas nema pojma šta se tu dešavalo. I sve to baš u sezoni kad smo bili treći. Nisam mogao da verujem da će da nam unište sezonu zbog nečega što stvarno nije bilo do nas“, blago podiže ton inače poslovično mirni Miletić.
Za mnoge bi u tom trenutku logičan potez bio da dignu sidro i prihvate neku od unosijih ponuda. Ne i za Miletića. On je novi ugovor potpisao još dok se nije znalo hoće li Pazarci zaista moći u Evropu.
“Zato što sam verovao. Verovao sam ne može sad neko da nam oduzme nešto što smo stvarno zaslužili. Niko nam nije pomogao, sve smo sami napravili i stvarno sam verovao da moramo da budemo nagrađeni, da moramo da igramo Evropu. I eto, Bog nas je ponovo pogledao“.
Nije ih doduše pogledao na žrebu. Nadali su se Birkirkari, Petroklubu ili Didelanžu, izvukli su na kraju Jagjeloniju, koja je prošle sezone s ukupnih 6:2 izbacila TSC iz Lige konferencije.
“Dobro, da smo mogli, izabrali bismo te klubove iz slabijih liga, ali mogli smo da izvučemo i Rapid ili Univerzitateu iz Krajove. Od tih pet mogućih, tri su bila jaka. Znamo da su jaki, ali na nama je da nastavimo da sanjamo. Već smo napravili čudo samim izlaskom u Evropu, što da ne prođemo i Jagjeloniju? Posebno što mislim da ni oni nisu jaki kao prošle sezone. Čuo sam da im je otišlo nekoliko ključnih igrača“.
Na kraju krajeva, te letnje utakmice u kvalifikacijama su speficične. Tu se nije cilj dobro igrati. Tu je cilj samo proći. Kako god.
“I njima liga kreće kad i nama. Neće ni oni biti u takmičarskom ciklusu. Igrao sam tri godine zaredom tu Evropu. Čak smo jednom igrali i prošli grupnu fazu. Znam šta mogu da očekujem. To je uvek tvrda utakmica. Tu nemaš drugu šansu. Drugo je liga i pravo na kiks. Ovde je nemaš. Pogotovu što je nama prvi put. Ali ako u prvoj utakmici napravimo dobar rezultat. Jesu oni jači tim od nas. Znamo to. Ali verujem da možemo da uz nekoliko pojačanja koja svi čekamo, i Ademom da ostane tu, da napravimo nešto“.
KO ĆE DA PODVIKNE, AKO NEĆE ADEM?
Kad smo već kod Adema, svi znamo koliko se njegova reč sluša u Pazaru, a kako to izgleda iz prve ruke, kao da je Maradona došao u Napulj?
“A-ha-ha. Otprilike tako baš. Nije to samo u fudbalu, već u svakom aspektu života. Ne može to da se opiše, ali oseti se u svakom trenutku, pogotovu na terenu. Svi mi igramo dosta bolje u ovom klubu nego u drugima upravo zbog njega. Pogledajte samo kako je prošle sezone odskočio Aleksandar Mesarović. Kad se s Ademom skontaš, na i van terena, stvarno mnogo pomogne i mnogo nam znači što je tu. Uliva nam svima samopouzdanje. Kad ga vidiš samo čekaš da izađeš na teren“.
Nekad i podvikne?
“Dobro, pa i treba. Ko će ako neće on?“, smeje se Miletić.
Natrag na ozbiljnije teme, a nema u ovom trenutku ozbiljnije od te Jagjelonije.
“To je san svakog igrača. Ko bi rekao da ću sada, sedam ili osam godina posle Partizana, opet da igram utakmice koje ću da pamtim? A to su najlepše utakmice. Kako god da se završi, to će da ostane u sećanju svih nas. Dobro ili loše, ostaće. Ali ja verujem u tim i da ćemo opet da iznenadimo. To su dve utakmice, tu može svašta da se desi. I potrudićemo se to da uradimo. I zbog kluba i zbog grada, jer divan je osećaj ovde igrati, uživanje. I mislim da su i Pazar i Radnički iz Kragujevca digli malo na noge i ostale gradove i klubove. Jer kad vide da mi svaku utakmicu igramo pred 5.000 ili 6.000 ljudi onda bi i oni hteli tako“.
AKO NEŠTO NE URADIŠ SEBE, NE ČEKA TE LEPA PENZIJA POSLE FUDBALA
Tamo negde između dve utakmice sa Jagjelonijom, Nemanja Miletić će proslaviti 34. rođendan. I mada još ne razmišlja o kraju igračke karijere odavno već razmišlja o tome – šta posle? I nije da samo razmišlja, već na tome i radi...
“Još pre sedam ili osam godina sam kod mene kraj Loznice, u selu do mog, kupio imanje i posadio borovnicu. Uradio sam tu neku plantažu po evropskim standardima i zadovoljan sam. Pre neki dan je završena berba, to mi je bila sedma godina berbe. Zadovoljni smo, dobro ide biznis. Sve izvozimo za Holandiju“.
Gleda li u nebo i psuje li sušu?
“A-ha-ha. Znaš kako, ozbiljan je posao borovnica da bih gledao u vreme. Uradio sam zaštitu, imam i kap po kap sistem. Neću da dam šansu da se nešto neočekivano desi. Hoću da budem siguran. Vodi mi to jedan čovek, inženjer, koji materiju poznaje u srž. Otac mi to nadgleda, uz pomoć tog čoveka naravno. On vodi računa oko svega, prehrane za biljke i svega toga. Ja naravno nisam znao mnogo. Sad znam možda 50 odsto svega. Ali daleko sam od toga da poznajem tematiku do kraja“.
Ono što je znao odavno je ipak da karijera ima svoj rok trajanja.
“Da, pričam i mlađima, trideseta dođe jako brzo. Ne možeš da veruješ, samo se probudiš jedan dan i kažeš sebi: ne mogu da verujem da imam 30 godina. I misliš da imaš još malo i to ti je to. Ako nešto ne uradiš za sebe, negde ne uložiš to što si zaradio, ne čeka te lepa penzija posle fudbala“.
_Cropped.jpg.webp)
