Čudesna priča iza istorijskog tripl-dabla: Brate, gotov sam sa košarkom... Ne vredi

Kad se pogledaju brojke, sve je to vrlo pristojno, bilo je čak i dok je nosio Partizanov dres. Ali to što su ga se i crno-beli odrekli jasno govori da Kodi Miler-Mekintajer nije izgledao impresivno na terenu. Sve tok ove sezone nije oduševio košarkašku Evropu tripl-dabl učinkom protiv Asvela.

Tek tada je šira javnost počela da obraća više pažnje na Baskonijinog beka. I tek sada je tako saznala da je malo nedostajalo da danas uopšte ne igra košarku. U velikoj priči koju donosi specijalizovani BasketNews u podkastu URBONUS, Kodi Miler Mekintajer otkriva je pre manje od godinu dana ozbiljno razmišljao o opciji da se penzioniše. Ni na kraj pameti mu nije bilo da će koji mesec kasnije debitovati u Evroligi sa svojih 29 leta.

„Brate, gotov sam“, pisalo je u Kodijevoj poruci menadžeru pred početak prelaznog roka.

“Kako to misliš, gotov si?“, upitao je Herard Raventos.

“Gotovo sam sa košarkom. Ne vredi“, pojasnio je Miler Mekintajer.

Tada je tek završio sedmu sezonu u Evropi. Odigrao ju je u Gazijantepu, ubacivao je 15,4 poena po meču, uz pet 4,4 skoka i 5,9 asistencija. Istina, igrao je samo domaće prvenstvo, jedno od najjačih u Evropi. Ali Gazijantep je ispao, kao što je sezonu ranije ispala i njegova Andora, uprkos tome što je igrala polufinale Evrokupa. Na sve to i onaj zamljotres zbog kojeg je ceo tim Gazijantepa – udaljenog 37 kilometara od epicentra – sezonu završio u Istanbulu.

“Ispadneš sa Andorom... Daješ sve od sebe, boriš se, a stalno gubiš. Onda ideš u Tursku, tamo nam je išlo dosta dobro dok smo igrali u našem gradu. Kad smo se preselili u Istanbul, nismo mogli utakmicu da dobijemo. Svi smo bili psihički prazni posle zemljotresa. Ljudima iz ekipe su umirali članovi porodice“.

Kodi Miler-Mekintajer (©Starspor)

Zaista, svega preko glave.

“Tad me je strefilo. Bukvalno sam mogao da život izgubim zbog košarke. To nije situacija u kojoj želim da budem. Šta da je Gazijantep bio na pogrešnom kraju grada? Umro bih u situaciju u kojoj ni isprva nisam bio srećan“, promatrao je Miler Mekintajer.

Prava ponuda iz Evrolige svakako nije dolazila, a godinama je on nizao dobre brojke. Već je razmišljao o tome da uđe u porodični biznis sa nekretninama,

“Gotov sam. Ili mi je barem bila potrebna slobodna godina. Kada pređeš okean, nemaš porodicu uz sebe, to je veliki stress. Nisi okružen onima koje voliš, a znate kako lete glave u svetu košarke”.

Objašnjava takvu tvrdnju poziv Panatinaikosa tokom sezone 2020/2021. Prvi put je zvao tim iz Evrolige, ali Partizan ga nije dao.

“Pristojna sezona, imao sam pismenu ponudu da idem u Panatinaikos. Sve je spremno. Ali, ja sam lojalan čovek. Potpisao sam sa Partizanom na dve godine i rekao sam da ne želim sada da napuštam brod kad nam ne ide. Nisam želeo samo da odem. Dopadala mi se Srbija, dopadali su mi se navijači. Želim da se borim za ovu situaciju. I odbio sam”.

Međutim, kasnije je shvatio da je pogrešio.

“Odbio sam ponudu iz Evrolige da bih ostao u Partizanu. Znali su oni to. I nešto kasnije me izbace iz tima. I onda se zapitaš: Šta ja radim ovde? Zašto sam lojalan situaciji kada situacija nije lojalna meni? Zašto rizikujem psihičko zdravlje i mirnu glavu zbog situacija koje nisu idealne? Tako da… Da, ozbiljno sam mislio da sam završio”.

Menadžer Raventos je razumeo kompleksnost situacije. Dva puta je posetio Kodija u Istanbulu još i pre kraja sezone. Bio je uveren da mu samo treba prava šansa.

“Znam da si imao dve loše sezone, dva ispadanja. Da možda osećaš da te na vrhunskom nivou niko neće. Ali veruj mi, uveren sam da mogu da te dovedem tamo”, rekao mu je Raventos.

Prvo ga je doveo do – reprezentacije Bugarske. U pretkvalifikacijama za Evrobasket. Strateški vrlo značajan potez, jer sa bugarskim pasošem više nije zauzimao mesto stranca u španskoj ACB ligi. Tamo samo dva Amerikanca mogu da igraju za jedan tim.

Pa opet, nije se čvor tek tako raspetljao. Timovi su se branili različitim procenama. Nije vođa. Dva puta je ispao iz ige. Nije sjajan šuter… Mursija je bila spremna da ga angažuje, ali Miler Mekintajer je rekao da hoće samo u Evroligu.

“Evroligu? Vi mora da se šalite”, odgovarali su udvarači i okretali glavu.

Sve dok se nije javio Alfredo Salazar, iskusni sportski direktor Baskonije. Nebrojeno je rukija on lansirao u Evroligi. Tražio je “evropskog” plejmejkera koji bi mogao da igra u paru da Nikom Manionom. Da igra fizički i požrtvovano u odbrani. Kodiju je bila namenjena uloga rezervnog plejmejkera.

Umalo da se ni to ne desi, jer baš u to vreme javio se tim iz Kine sa ponudom od milion dolara za godinu dana. Nije to baš lako odbiti.

“Samo što nisam otišao u Kinu. Bio sam u Evropi ‘iks’ godina, imao sam osećaj da sam dao sve od sebe, ali ništa se nije menjalo. Šalji me u Kinu”, bila je prva Miler Mekintajerova reakcija.

Ali premišljao se. Skoro mesec dana. Reventos ga je podsećao da ga je unajmio baš da bi ga odveo u Evroligu. Kinezi su pak nudili skoro dva puta više novca. I na kraju…

“OK, hajde. Idemo u Evroligu… Jednom sam je već odbio, ovo je druga šansa. Moram da je ugrabim. Zaboravi kineski novac. Ovo je prilika da svima dokažem da su se ogrešili o mene. O meni kao igrači i meni kao čoveku”.

Ugovor je potpisan 17. jula 2023. i svi su bili skeptični. Sedam meseci kasnije Kodi Miler Mekintajer je postao tek treći igrač u istoriji Evrolige koji je upisao tripl-dabl. Protiv Asvela 11 poena, rekordnih 20 asistencija i 11 skokova.

“Mnogo mi je značilo sve to, posebno u ovoj situaciji. Imaš 29 godina, dve poslednje sezone si ispao iz lige, debituješ u Evroligi. Niko nije očekivao da ja budem dobar, ni da Baskonija bude dobra sa mnom na pleju. Radim ovo i za sve one momke koji kod kuće ustaju svako jutro da bi igrali košarku samo zato što je vole, a koji nisu dobili ovakvu šansu. Možda zbog okolnosti, moda zbog povrede, zbog raznih faktora. Tako je ovo i za njih”, nastavlja dalje Miler Mekintajer sa motivima koji baš i nisu oni uobičajeni, evropski.

Amerikanci život na Starom kontinentu ipak shvataju nešto drugačije.

“Ima dosta igrača koji su godine proveli u Evropi, mislim da su svi oni zaslužili da igraju na najvišem nivo. I jednostavno mislim da ne moraš da imaš veliko ime da bi igrao na visokom nivou. Ne moraš da imaš godine iskustva u Evroligi. Niti moraš da imaš godine iskustva u NBA ligi. Jer mnogo toga je zasnovanu samo na okolnostima i prilikama. Zato mi sve ovo mnogo znači”, završio je Miler Mekintajer.