Kako je propao Ronaldinjov transfer na Old Traford: U to vreme bili smo institucija

Bilo je trofejnijih igrača. Bilo je i onih koji su trajali mnogo duže. Ali u tih nekoliko godina koliko je trajao Ronaldinjo na vrhuncu iz svakog njegovog poteza izbijala je ona istinska fudbalska magija. Sreću da se u njoj kupuju najduže su imali navijači Barselone, mada nije tajna da je 2003, baš pre no što se on preselio za Kamp Nou, Brazilac bio na pragu – Old Traforda.

Dve decenije kasnije Piter Kenjon, nekadašnji izvršni direktor Mančester junajteda – onog Junajteda, što je godinama važio za najveći klub sveta uz madridski Real – otkriva zašto do velikog transfera na kraju nije došlo. A baš je blizu bilo.

Jer Junajted je morao da reaguje pošto se Dejvid Bekam posvađao sa ser Aleksom Fergusonom i za 37.500.000 evra otišao u Real. A Ronaldinjo je bio najtraženija fudbalska roba Evrope, ne samo zbog igara u Pari Sen Žermenu, samo 12 meseci ranije bio je prvak sveta sa Brazilom. Na kraju ga je Barselona platila 32.250.000 evra.

Imao je i Junajted te pare da plati. Zašto nije?

“Jesmo ga jurili. Jako”, počeo je Kenjon u emisiji čuvenog Junajtedovog štopera Rija Ferdinanda.

Glasina koja je godinama kružila Mančesterom govorila je da je sve bilo dogovoreno samo da bi posao propao kada je PSŽ navodno promenio cenu obeštećenja na poslednjem sastanku.

“Apsolutno pogrešno”.

Šta je onda krenulo po zlu? Kenjon zaobilaznim putem dolazi do istine.

“Sve je teško kao u bilo kom drugom transferu. Ser Aleks je bio uključen. Uvek kad su ključne odluke u pitanju. Zašto ga želi, gde ga vidi, kako ćemo da igramo… Aleks je bio uključen od početka. Samo, u uobičajenim uslovima imali biste posla sa fudbalerom i njegovim menadžerom. Ovde ste imali posla sa fudbalerom, nekoliko menadžera i još oko 20 drugih ljudi u sobi. On je sjajan fudbaler, ali odjednom shvatiš da je ovo skroz drugačija priča”.

A Junajted tada, rekosmo već, ozbiljan titan.

“Drugačija je priča, ta vrsta kulture, ponašanja na treningu, kašnjenja… Drugačije je. To kako Brazilci vode brigu o zdravlju, opet drugačije. Kažem, fantastičan je igrač, ali počele su da se pojavljuju razne druge stvari i postalo nam je jasno da on sa sobom vuče još gomilu ljudi. Znate sami kakav je Junajted bio u to vreme. Bio je institucija, svi su imali isti tretman”.

Junajted uzima još dvojicu igrača iz Minhena?! Bajern oslobađa ogroman prostor u budžetu...

Niko nije bio povlašćen. Nije recimo ni Bekam. U to vreme ipak veća zvezda od Ronaldinja, koji je punim sjajem zasijao tek u Barseloni. Bekam je bio Holivud u Mančesteru. Toliki da je Aleksu Fergusonu to počelo da smeta. Nije tajna da je tokom jedne njihove svađe u svlačionici kopačka pogodila Bekama u lice. Tad je i otišao. Kad je birao naslednika, Junajted je bio rešen da dovede nekoga ko neće sa sobom nositi svu tu pompu. A Ronaldinjo s 20 ljudi u najbližem okruženju…

“To je bilo veći problem od novca. Skoro da smo imali dogovor sa klubom, imali smo dogovor sa igračem, ali kad smo se vratili razmislili smo… Na kraju, neće to funkicionisati. Dejvid je tek otišao i još se oko kluba čula ta buka”.

Ronaldinjo je tako otišao u Barselonu. Ali ni Junajted nije loše prošao, mada su navijači verovatno bili razočarani kada im je klub za skoro duplo manje novca doveo – Kristijana Ronalda, tada još na početku karijere.

“Nije ispalo loše, zar ne?”, smeje se Kenjon.

Istini za volju, Junajted naredne tri sezone nije osvojio titulu, jer su prvo vladali Arsenalovi “nepobedivi”, a onda Čelsi Žozea Murinja. Ali zato su kasnije tri završile u Junajtedovoj vitrini.