Bonga kakvog do sada niste čitali: Željkov sam švajcarski nož, kao dete sam više igrao fudbal

Da li si zamislio da će ovako sve izgledati u Partizanu pre nego što si potpisao ugovor?
"Iskreno, ništa nisam očekivao. Nisam sebi ni zadao očekivanja jer nisam znao šta da očekujem. Znao sam da će biti sjajna atmosfera na utakmicama, ali nisam mogao da znam kako će biti u klubu, kako će izgledati živeti u Beogradu, ali već sada mogu da kažem da će ova sezona biti upečatljiva u mojoj karijeri".

Kako si se odlučio da dođeš u Partizan?
"Bila je definitivno teška odluka. Dve godine sam bio u Minhenu. Pričao sam sa prijateljima, sa mentorima koji su mi pomogli u karijeri, ali na kraju razgovarao sam sam sa sobom i shvatio da želim nešto novo u karijeri. Definitivno se ne kajem što sam došao u Partizan, dobru odluku sam doneo, ali u tom trenutku nije bila laka odluka".

Da li si pre dolaska u Partizan znao neke o današnjih saigrača?
"Ne baš. Malo sam znao Frenka Nilikinu, igrao sam protiv Sterlinga u Nemačkoj, naravno igrao sam protiv Vanje, samo to. Nikoga u suštini nisam poznavao pre nego što sam došao".

Koliko je onda bilo teško uklopiti se u svlačionici?
"Za mene lično... Bilo je lako. Čak se i ne sećam tih prvih dana, sve je nekako brzo prošlo, ali generalno atmosfera u svlačionici je bila opuštena. Imam osećaj da se ceo tim vrlo lako uklopio. To se vidi po putovanjima jer smo svi zajedno izlazili na večere, družili se. To se ne dešava u svakoj ekipi. To mi je bilo baš kul za ovu ekipu".

Šta ti prvo na pamet padne kada kažemo - Željko Obradović?
"Iskustvo, definitivno iskustvo. Nema potrebe da ja pričam šta je sve osvojao. Košarka se za njega zasniva na odlukama, na detaljima. On ne razmišlja o nekim 'fensi' akcijama, već je fokusiran na te sitne stvari što ga izdvaja. Nisam iznenađen zbog svega toga. Bio sam spreman da radim jer u suštini nisam znao puno o Evroligi pre nego što sam došao pre dve godine, tako da sam proširio košarkaške horizonte".

Kako izgleda igrati sa Karlikom Džonsom kome je ovo bila prva evroligaška sezona?
"Veoma pozitivno me je iznenadio, pre svega zbog načina na koji se prilagodio i koliko je zapravo raznovrstan napadač. Sve može da uradi na parketu, to je bilo zaista impresivno".

Ko je najviše slavio posle pobede protiv Budućnosti?
"Vašington... Definitivno Vašington".

LUČIĆ KAO KRIS POL

NBA ili Evropa? Proveo si četiri godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a sada tri ponovo u Evropi. Šta ti više prija?
"Sve je to košarka. Ne mogu da kažem šta mi više prija. Naravno igra u NBA ligi je brža, više dolazi do izražaja atletika, fizičke sposobnosti, a u Evroligi vidite koliko je zanimljivo. Evroliga baš ima dobar slogan jer je stvarno svaka utakmica bitna, od prve do poslednje. To je i najteži i najbolji deo Evrolige. Ova ekipa, Partizan kao klub, može da se pohvali neverovatnom podrškom, stvarno ne znam da li iko ima podršku kao što smo je mi imali, to je bilo posebno i svi u svlačionici smo shvatili koliko je sve to zapravo neverovatno".

Kako gledaš na svoj period u NBA ligi, igrao si za Lejkerse, Vizardse i Toronto Repptorse.
"Nekako je sve brzo prošlo kada sada razmišljam o tome. Sa 18 godina sam živeo sam u Los Anđelesu, igraš protiv Lebrona, Ronda, Lensa Stivensona, ali to u tom trenutku ni ne shvataš jer sam bio toliko koncetrisan da pokušam da napredujem, da se izborim za svoje mesto. Bio sam baš mlad, sada sam iskusniji, ali onda shvatim da i sada imam samo 25 godina i da sam i dalje veoma mlad i da imam još puno toga pred sobom u karijeri. Definitivno je bilo iskustvo gde sam mnogo toga naučio, pre svega šta je mentalno potrebno da uspeš u košarci".

Da li postoji momenat u NBA ligi koji ćeš uvek pamtiti?
"Imam nekoliko momenata koje ću uvek pamtiti... Ne znam koje sada da izaberem... Ha-ha-ha... Setio sam se, duel sa Krisom Polom".

Slušamo...
"Kris Pol je igrao za Oklahomu, a ja za Vašington. Protiv njega sam shvatio da košarka nije samo postizanje koševa. Sećam se dobro, bio sam na parketu i koju god akciju naš trener pozove, Kris Pol je već unapred zna i govori svojim saigračima šta ćemo da odigramo i to sve do detalja. Nisam mogao da verujem. Sećam se da sam se okrenuo ka treneru i rekao: 'Je l igramo stvarno ovu akciju ili da menjamo nešto jer ovaj sve zna'. Pamtim da mi je ukrao nekoliko lopti. Pomislio sam, čoveče ovaj nam je dao 20 poena, a onda shvatam da je zapravo dao četiri poena, ali toliko je u stanju da manipuliše čitavom utakmicom sa mentalne strane da je to neverovatno"?

Postoji li takav igrač u Evroligi?
"Jedini koji mi pada na pamet, doduše on ne priča na terenu toliko kao Kris Pol, ali to je Luča. Igrao sam sa njim i shvatio sam koliko on zapravo zna o košarci".

Da li je Lučić uticao na tvoju odluku da dođeš u Partizan?
"Ne bih rekao da je uticao na moju odluku. On mi je pomogao kako da razmišljam o košarci, pre svega kako da bude relevantan igrač da duže staze baš kao što je to slučaj sa njim".

Želiš li nekada da se vratiš u NBA ligu?
"Da, želim. Mislim da je mnogim klnicima san da odu u NBA ligu, ali opet sa druge strane, vidite napredak košarke na globalnom nivou. Uostalom pogledajte ko su MVP-evi u NBA ligi prethodnih godina. Sa druge strane, nije lako ni igrati u Evroligi. Uvek kažem da moraju da se sagledaju svi aspekti i da postoji i nešto drugo van NBA lige".

Da li sebe smatraši defanzivnim specijalistom?
"Hmmm... Da, rekao bih da jesam defanzivni specijalista, ali isto tako mislim da mogu da budem još bolji u odbrani. Sebe lično gledam kao nekog ko je 'švajcarski nož', mogu na bilo koji način da pomognem. Postoje utakmice kada imam četiri poena, ali 10 skokova. Bilo je utakmica kada sam ubacio 20 poena, a onda da se fokusiram da sprečim najboljeg protivničkog igrača da postigne koš. Sve sam radio".

Koga je bilo najteže čuvati ove sezone u Evroligi?
"Teško pitanje...uhhh, moram da razmislim... Rekao bih Karsen Edvards... Majk Džejms. Njih dvojicu bih izdvojio. Iz moje perspektive, igrao sam sa Karsenom, nisam iznenađen šta sve može, ali ove sezone je pokazao svima kako može da igra".

Prebacujemo se na večiti derbi, kako su tebi izgledali okršaji protiv Crvene zvezde?
"Prva utakmica protiv Zvezde, ona mi je najupečatljivija. Pre svega zbog navijača. Sećam se, nedelju dana pre te utakmice, gde god da sam išao, gde god da sam se pojavio, svi su pričali samo o derbiju. Već tada sam shvatio o čemu se tu zapravo radi. Ceo grad je o tome pričao. Dobro iskustvo. Rekao sam familiji i prijateljima, ako želiš da vidiš nešto specijalno, dođi da gledaš večiti derbi u Beogradu. Pobedili smo ih na toj prvoj utakmici, tada smo pokazali šta možemo da odigramo, bilo je bitno jer smo u tom momentu imali loš učinak u Evroligi. Pokazali smo tada da se ne predajemo, nismo menjali mentalitet ni kada smo gubili ni kada smo pobeđivali".

Koga je bilo teško čuvati u Crvenoj zvezdi? Ko ti je najviše otežao život na tim utakmicama?
"Ne bih mogao da izdvojim bilo koga".

UŽIVANJE UZ JAMALA I DEMBELEA

Kako je bilo odrastati u Nemačkoj, čeka se sećaš iz detinjstva?
"Po ceo dan sam bio napolju, igrao sam sport. To su mi najupečatljivije uspomene. Moja braća i ja smo sve igrali, od fudbala, košarke, tenisa, igrali smo puno i ping-pong, ali najviše fudbal i košarku".

Kako si prelomio u korist košarke?
"Jednostavno sam sam nekako na kraju više igrao košarku, iako sam kao mlađi igrao više fudbal. Kako je vreme proticalo, nekako sam više uživao u košarci, bila mi je zabavnija. Naravno i zbog visine".

Koliko pratiš fudbal?
"Naravno, volim da gledam fudbal. Nemam sada baš tim za koji navijam, ove sezone sam definitivno najviše gledao Barselonu i PSŽ. Generalno volim španski fudbal pa sam dosta gledao La Ligu."

A igrače koje najviše voliš da gledaš?
"Daću tipičan odgovor, Jamal, Dembele, Barselona je ove sezone igrala prelep fudbal. Bio sam i na utakmicama Bajerna... Sjajno iskustvo, pravi spektakl. Bio sam i na utakmici PSŽ-a, kada imam vremena, volim da odem da gledam fudbal".

BITKE PROTIV SRBIJE

© FIBA

Da li ćemo te gledati na Evrobasketu ovog leta u dresu Nemačke?
"Hoćete, biću tamo sa reprezentacijom".

Mečevi u Manili i Parizu protiv Srbije su bili za pamćenje...
"Čoveče, neverovatne utakmice... Neverovatne!"

Čega se najviše sećaš?
"Manila je baš neverovatna, svaka utakmica je bila posebna. Za mene lično je najteža utakmica u Manili bila protiv Letonije. Igrali su izvanrednu košarke, ali smo uspeli da ih pobedimo i posle toga smo shvatili da niko ne može da nas zaustavi. Na kraju finale protiv Srbije, a da stvar bude još smešnija... Iskreno, Srbija mi nije bila ni na radaru. Baš sam bio iznenađen kako su došli do finala, ali onda kada vidiš kako je Srbija zapravo igrala u Manili, sve mi je bilo jasno. Protiv Srbije je uvek žestoka borba. Moram da pohvalim trenera Gordona Herberta koji je znao kako da nas pripremi za sve te utakmice".

A Pariz? Uspeli smo da vas pobedimo...
"Posebno iskustvo. Bili smo u Olimpijskom selu, toliko sportista na jednom mestu. Toliko zanimljivih razgovora sa drugim sportistima. Za mene lično fenomenalno iskustvo, a što se tiče utakmice, imali smo velika očekivanja. Izgubili smo od Srbije, ali moramo da budemo ponosni jer smo se borili", završava Bonga razgovor za Mozzart Sport.

Možda još uvek nije sasvim jasno da li ćemo ponovo gledati Bongu u crno-belom dresu, ali nema dileme da navijači, ali i ljudi u klubu žele da se saradnja nastavi i naredne sezone.