Željko Obradović (© Star Sport)
Željko Obradović (© Star Sport)

Ludost Željka Obradovića transformisala Partizan u evropsko čudo

Vreme čitanja: 4min | sub. 15.04.23. | 08:41

Kamen temeljac svega što Partizan Mozzart Bet radi je jedan čovek, a njegovo ime je Željko Obradović

"Ako je lud, nek se vrati, šta drugo da mu kažem. Šta da radi kad se vrati, kad nema sportski kadar, a ni igrače. Koga da dovede bez para i u ovoj situaciji", pitao se legendarni Dražen Dalipagić kada su novinari tražili sagovornika da prokometariše u to vreme sve glasnije šaputanje o povratku Željka Obradovića u Partizan, na mesto gde je sve počelo.

"Zar ludost nekad nije dobra? Kada sam 1991, u 31. godini, ženi rekao da više nisam igrač, već trener, čudno me je pogledala i rekla: 'Dobro, sedi, odmori se'. Suština je u ovome, znam koja je moja cena u Evropi, ali to ne može da bude presudno da bih otišao negde da radim, nego ambicija", odgovorio je Obradović nekoliko dana kasnije i nagovestio ono što će se dogoditi 25. juna 2021. godine kada je ozvaničen njegov povratak na klupu Partizana posle tri decenije.

Izabrane vesti

Tog dana počela je nova era u Partizan Mozzart Betu – era Željka Obradovića!

Već u narednim danima je postalo jasno svima u Evropi šta tačno znači kada vam Žoc sedi na klupi. U crno-beli tabor stižu Kevin Panter i Zek Ledej, dva košarkaška koja su samo nekoliko meseci pre toga vodili milansku Olimpiju da završnog turnira Evrolige. Obojica su otvoreno isticala da je poziv Obradovića bio presudan u njihovom dolasku u Beograd.

"Hteo sam da dođem ovde i uradim nešto veliko. I mislim da smo zakoračili ka tome. Naravno, prvi cilj je bio da igramo Evroligu. Možda tada nisu svi delili moju viziju i šta se se događa u Partizanu. Samo su videli da sam potpisao a ne širu sliku. Lično, srećan sam što sam napravio takav izbor", rekao je bio Kevin Panter pred meč sa Panatinaikosom koji je i sam na svojoj koži osetio šta znači Željkov Partizan koji se ne predaje ni na minus 18.

Pratkično preko noći se klub iz Humske transformisao u organizaciju koju prati čitava Evropa. Svi su bili fascinirani odlukom najtrofejnijeg trenera u istoriji Evrope da se vrati na mesto gde je sve započeo pre 30 godina.

U klub koji je godinama bio u izuzetno teškoj situaciji, koji nije mogao da parira konkurentima u regionu, a o Evroligi i da ne pomišljamo. Danas je to klub koji čitava Evropa prati i ne samo to, stvoren je tim koji je strah i trepet, tim koji pred sobom u rekordno popunjenim dvoranama pobeđuje Real Madrid, Olimpijakos i obezbeđuje mesto među osam najboljih.

Od dolaska Obradovića svi su hteli da budu povezani i viđeni u Partizanu. Od igrača koji oživljavaju karijeru kao Dante Egzum o kome sada pričaju da treba da se vrati u NBA ligu, preko Džejmsa Nanelija koji ponovo dokazuje vrednost, pa preko toga da crno-beli dovode najtalentovanijeg Izraelca Jama Madara i dugogodišnjeg kapitena Panatinaikosa Joanisa Papapetrua. Tu su i mladi srpski asovi pred kojima je budućnost kao što su Alen Smailagić i Balša Koprivica, dok je Aleksa Avramović pod dirigentskom palicom Željka Obradovića postao evroligaški kalibar.

Za sve ovo je su bile potrebne i pare, a ime i reputacija Željka Obradovića je i to obezbedila. Sponzorski pul se drastično povećao dolaskom najtrofejnijeg trenera u Evropi. Njegova harizma, znanje, reputacija i autoritet su otvorili vrata koja bi inače ostala zakatančena. Uostalo teško da bi Partizan danas uopšte i imao priliku da igra elitno takmičenje da nije Željka Obradovića koji sam po sebi privlači pažnju, a danas nema kluba u Evropi koji izaziva veću fascinaciju od kluba iz Humske.

Iako istinski izgleda da se transformacija Partizana desila preko noći, prvi će Željko Obradović reči da je to daleko od istine. Rećiće da je to proces za koji je potrebna vera, a on je pokazao baš to. Veru i kada je izgubljen meč protiv Burse u Evrokupu prošle sezone i kada je Crvena zvezda slavila posle pet mečeva u finalu ABA lige i kada je ova sezona izgledala izgubljeno u decembru.

Loše smo počeli sezonu, sredinom decembra smo imali 4-9, a sada imamo 20-14, što znači da smo potom napravili 16-5. Gubili smo sami zbog sebe neke utakmice, ali smo nastavili da verujemo u sopstvene mogućnosti. Izuzetno sam zadovoljan, lepo je videti da je Paritzan među osam najboljih u Evropi“, rekao je bio Žoc na konferenciji za medije posle pobede nad Panatinaikosem i okončanog ligaškog dela sa 20 pobeda.

Od tima koji je bio sedmi u ABA ligi pre njegovog dolaska, Partizan je postao evropsko čudo koje privlači ljude širom regiona da dolaze samo da vide igrače crno-belih, ali i Željka Obradovića čije emotivne reakcije izazivaju pažnju koliko i trojke Kevina Pantera i Alekse Avramovića ili zakucavanja Dantea Egzuma. I istina je da će se pričati godinama o ovoj sezoni, ali možda će se i decenijama prepričavati odluka najtrofejnijeg trenera da se vrati na mesto gde je sve počeo.

"Najveća želja koju imam je da ova ekipa koja se skupila ostane što duže zajedno, a ako ostanemo u nekom vremenu zajedno možemo i da ostvarimo neke snove koji imam povremeno. Nemojte da zaboravite da igrate u najboljem klubu na svetu", obratio se Željko igračima crno-belih na proslavi 30 godina od osvojene evropske titule u Istanbulu.

Ostaje da se vidi da li se snovi ostvaruju, ali jednu stvar je Željko dokazao... Ludost nekada jeste dobra.



tagovi

Željko ObradovićKK PartizanEvroliga

Obaveštavaj me

KK Partizan Mozzart Bet

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara