Vanja Dragojević: Neće nas prodati na prvu ponudu! Ne jurimo za parama i slavom, već volimo Partizan

Pre šest meseci bilo je nezamislivo da Ljuba Perić, čuveni spiker Partizanovih utakmica, usklikne: „Kapiten, Vanja Dragojević“ i da „šesticu“ pozdravi izvesno krcat stadion. A desiće se, opet, u četvrtak, kad momak koji zimus nije bio ni planiran za prekomandu u prvi tim izvede saigrače pred tribine identičnog kolorita kao pre dve sedmice.

Biće to pokazatelj da je sve moguće. Jer, centralni vezista je meteorski napredovao na svim poljima i sad je predvodnik novog talasa crno-belih, koji uživaju ogromnu podršku sa tribina, što se nije baš dešavalo od početka 2025. Da se ne vraćamo dalje u prošlost.

I jedno i drugo je stvarnost. Da dečak oblikovan u mlađim kategorijama „Zemunela“ sa trakom oko ruke, zajedno sa ostatkom tima, emituje energiju kakva deluje zarazno za navijače. Između ostalog zato što je i sam – Grobar.

Zato smo ga tokom gostovanja u podkastu „2x45“ suočili sa pitanjem: da je samo navijač i da skuplja ulaznice kao pre, da li bi kupio sezonsku ulaznicu za Partizanove utakmice?
„Bih! Video sam da ih je dosta ljudi nabavilo. Uzeo bih i ja, jer navijači vide da je sad zdrava priča i da je mladim momcima potrebna podrška. Dosta poruka i poziva sam i ja dobio, čak od nekih bivših asova, svi su mi rekli da odavno nisu videli takvu energiju, borbu i požrtvovanost. Očekujem 30.000 ljudi protiv Oleksandrije. Pokazali su nam protiv AEK-a šta mogu. Samo bih ih zamolio da fer navijaju, jer su nam potrebni i ne bih voleo da ih izgubimo, pošto su kazne rigorozne. Razumem ih, išao sam i ja na tribine, ali ih molim da ovoga puta razmišljaju o nama, koliko su nam potrebni“, ističe Dragojević tokom gostovanja u sedmoj epizodi podkasta „2x45“ emitovanoj na Jutjub kanalu Mozzart TV.

I odmah širi priču na košarkaški klub.
„Uzeću sezonske ulaznice i za mečeve KK Partizan. Ne moram ni da gledam utakmice četvrtkom, jer bi to onda značilo da ćemo mi igrati Ligu konferencije. Dogovorili smo se Ognjen Ugrešić, Jovan Milošević i ja da ćemo uzeti sezonske, a želi sa nama na tribine i Janis Karabeljov, jer je video atmosferu iz Arene. Idemo zajedno da gledamo i Evroligu i ABA ligu. Strašna pojačanja su došla“.

Baš zato, zbog emocije i dečake povezanosti sa klubom, Vanja Dragojević uživa simpatije kao deo „klase 2006“, formirane rukama počivših Momčila Vukotića i Dušana Trbojevića, a trenerski oblikovane radom Nebojše Neškovića. Iz te generacije sad su u prvom timu Ognjen Ugrešić, Dušan Jovanović, Zoran Alilović i upravo Dragojević koji precizira koliko se promenio u odnosu na početke.
„Najveći problem sam imao ne zbog kvaliteta igre, već ponašanja. Ceo život sam bio ratoboran, nisam mogao da se kontrolišem. Uvek sam igrao, nikad se nije dovodilo u pitanje da me trener ne vidi, bio sam na terenu po zasluzi, međutim, žustar karakter mi nije dozvoljavao da napredujem. Pravio sam gluposti. Jednom sam na pripremama slomio televizor. Ugrešić i ja smo bili u sobi, ponela me neka pesma, slučajno sam gađao televizor i on je – pukao! Uvek su svi verovali u mene što se tiče igre, ali su hteli zbog ponašanja da me se reše. Sećam se da me nekoliko puta Ivica Iliev uhvatio na stadionu, nešto smo se pokačili u svlačionici, jer je njegov sin igrao sa nama. To su bile dečije gluposti, koje su me sprečavale da napredujem. Bio sam na lošem glasu zbog ponašanja. Zato me nisu ni zvali u reprezentaciju. Pošteno! Nije ni trebalo da me zovu, jer sam se ružno ponašao“.

U ubrzanom procesu sazrevanja, Dragojević ističe ulogu roditelja, a posebno apostrofira Bojana Šaranova, nekadašnjeg golmana Partizana, sada funkcionera pančevačkog Železničara, sa kojim sarađuje poslednje dve godine.
„Mama je u jednom trenutku angažovala sportskog psihologa, koji mi je donekle pomogao, ali se zatim u mom životu pojavio Šaranov, bez kojeg ne bih sad bio ovde. Nije dozvoljavao da padnem na istim mestima kao on. Davao mi je knjige na čitanje, slao podkaste Srđana Zirojevića, naučio da idem u crkvu, sve kako bih se smirio. Godinu dana kasnije niti sam pričao sa sudijom, niti sam napadao saigrače na terenu, jer sam naučio rituale koji mi pomažu“.

Govoreći o savetima iz bliskog okruženja, Vanja je pomenuo i dvojicu igrača.
„Vojislav Stanković mi je, kad bih odlazio na treninge iz Teleoptika u prvi tim, govorio: ’Idi tamo, ne da treniraš i da budeš 25. igrač, nego da budeš najbolji. Nema veze što oni trebi gledaj kao klinca iz Teleoptika’. Ili recimo, kad sam bio razočaran što nisam na pripremama prvog tima, nije mi bilo ni do čega, Lazar Romanić mi se obratio rečima: ’Kad ti se ne trenira, tad ćeš najviše dobiti. Kad ti se izlazi na teren, uradi svaku vežbu 100 posto’. Tako i ja sad delim savete, po sistemu: šalji daje, ne vraćaj“.

Govorio je Dragojević šta ga je zadržalo u Humskoj kad je bilo opcija da ide ili u situaciji kad njegovi vršnjaci žure u inostranstvo, te zašto je, zajedno sa Ognjenom Ugrešićem, potpisao novi ugovor do 2030.
„Zbog ljubavi prema Partizanu! Od malena sam navijač ovog kluba! Redovno sam išao na utakmice i nisam mogao da zamislim život van Humske. Da odem u neki drugi superligaški klub za mene je bilo nemoguće. U ’Zemunelu’ sam 11 godina, maltene više viđam ljude u Sportskom centru ’Partizan – Teleoptik’ nego roditelje kod kuće. Osim toga, najbitnije je da ljudi iz kluba imaju plan za mlade igrače. Drago mi je što tako razmišljaju, da ne bi bilo dobro da nas prodaju na prvu ponudu. Neće to učiniti, jer smo i oni i mi svesni da nismo spremni u ovom trenutku za uloge u inostranstvu. To nije put. Bar ne sad. Isto važi za Ugrešića, okružen je i on sjajnim ljudima i primećujem da je svestan da nema razloga da se razmišlja o odlasku. Ne jurimo za parama i slavom, nego imamo sreću što znamo što su u klubu normalni ljudi, koji ne žele odmah da nas bace u vatru inostranstva“.