Zvezdo, mesto ti je u Ligi šampiona!

Trajaće fudbalski mamurluk u dobrom delu Srbije jako dugo, možda do sledećeg izazova u Ligi šampiona i gostovanja na San Siru 11. decembra. I neće tu biti racionalnih razmišljanja, već kalkulisanja o tome kako i na koji način tim Vladana Milojevića može do nokaut faze elitnog takmičenja, pošto su bodovi protiv Jang Bojsa već upisani, a i PSV je na dobrom putu da bude otpisan.

Ostavila je ova generacija Crvene zvezde u amanet pokoljenjima peticu protiv Štutgarta, divnu i čarobnu noć, koja je Crvenoj zvezdi donela rejting ozbiljnog kluba. Donela je novim generacijama njihov Bajern, i njihovu Karl Cajz Jenu i njihovu sportsku priču dečačkih dana.

 Crvena zvezda je u tih perfektnih 90 minuta završila forumašku i krajnje infantilnu raspravu o tome da je za njeno dobro bolje da igra Ligu Evrope. Da svima na početku bude jasno: i posle ovog Štutgarta, desiće se ili će se učestalo dešavati neki Monako ili neka Barselona, kada će stanje eurofije zameniti neka vrsta apatije i neispunjenih očekivanja, mada je srpski šampion dobijanjem Bodo Glimta ispunio jedan od glavnih sezonskih ciljeva. Ali biće povremeno i ovakvih mečeva, doktorskih disertacija Vladana Milojevića, koji će samo učvrstiti tezu da je Crvenoj zvezdi uvek mesto u Ligi šampiona. Odnosno, da Crvena zvezda uvek mora da se bori za Ligu šampiona, jer je tamo 4. marta 1945. godine osnovana da bi se takmičila sa najboljima.

Uostalom, da li neko može da pojasni kako se to namerno igra Liga šampiona. Da li se namerno ispada protiv Bodo Glimta pred 48 hiljada ljudi? Da li se piše molba UEFA da srpskog šampiona prebaci u drugo po rangu takmičenje gde će biti konkurentniji? Da li se, u nekom ludilu, navijači klubova iz Čempionšipa setno sećaju vremena iz drugog ranga takmičenja, a sada moraju da gledaju poraze od Liverpula i Mančester Sitija?

Pravila je vrhunska ostvarenja Crvena zcvezda u Ligi Evrope. Pisala istoriju osvajanjem abnormalnog broja koeficijentinh bodova, ali ni jedan tamošnji trijumf nema suštinsku vrednost kao ovaj protiv Štutgarta. Ovo protiv Švaba, to će biti uklesano u zidine Marakane, u trofejni muzej pored kopački Rajka Mitića i zaostavština Barija.  To je zato što Ligu šampiona prate sve generacije, sve nacionalnosti od Enkoridža do Vladivostoka. Ligu Evrope samo povremeno.

Može da se desi – mada sumnjamo – da Crvena zvezda do kraja takmičenja ne uradi ništa, ali suštinski to neće promeniti tezu o tome da joj je mesto u Ligi šampiona. A da bi pobeđivala u tom ringu, sa bokserima iz više kategorije, potrebno je da ima pomoć i vanovozemaljskih sila. Izgledala je porozno ova ekipa crveno-belih na prethodnim gostovanjima, ali je protiv Štutgarta sve bilo drugačije.

OCENE – ZVEZDA: Silas može da bude beogradska Tutankamonova maska! Rade, to je taj rad

Kada je na optimalnom nivou, i kada u doktorskoj kancelariji nije više od pola tima, Vladanova generacija je kadra da se pobije u Ligi šampiona. Videli ste i sinoć: vrlo je važno da na poziciji desnog beka igra beka. A da trener ima toliku dubinu u igračkom kadru da sa klupe ulaze Nemanja Radonjić, Gelor Kanga i Mirko Ivanić. Za srpske prilike takav kapacitet talenta, brzine i fizike je monstruozan. Za Evropu više od pristojnog.

Crvena zvezdam, odnosno njeni čelnici, moraju da urade sve da smanje amplitude raspoloženja milionskog puka. Mada je takav posao značajno teži, nego dati Štutgartu pet golova. Prosto, očekivanja su se toliko podigla da se spartanski otpor Barseloni podrazumeva. I logično je što će ova euforija trajati, i što će biti novih razočaranja.

Samo bi odanost klubu morala da bude konstanta. Negde to smeta i Vladanu Milojeviću.