Verovatno ste već videli, a evo i zašto se tako oblači...

Događaj koji ovih dana zaokuplja pažnju svetske javnosti je čuveni Met gala. Glamurozna svečanost u Njujorku na kojoj se ljudi iz američkog i svetskog džet-seta okupljaju da bi učestvovali u humanitarnim akcijama, ali još više da bi odevnim kombinacijama privukli pažnju planete. Modernim, čudnim, skandaloznim…

Ako postoji lilčnost iz sveta fudbala koja bi mogla da se zamisli na Met Gali, onda je to Alehandro Sehundo Kastiljo. Ekvadorac koji je nekada igrao i za Crvenu zvezdu je poslednjih meseci postao planetarni hit zbog zanimljivih i atipičnih odevnih kombinacija u kojima kao trener vodi utakmice Barselone iz Gvajakila.

Reč je o najpopularnijem ekvadorskom klubu kojeg je Kastiljo doveo do grupne faze Kopa Libertadores prethodno elimnisavši slavni Korintijans. Uspeo je da odigra i 0:0 protiv Rivera Plejta na Monumentalu. Iznenađujući rezultati su samo još više doprineli da javnost obrati pažnju na stajling Barseloninog trenera. Koliko je postao globalno viralan, govori i interesovanje čuvenog magazina Forbs koji je sa njim napravio veliki intervju. Povod je bio njegov stil oblaćenja.
“Nama je Kopa Libertadores kao vama Liga šampiona u Evropi. Zato se trudim da igrači osete moje prisustvo i da sam OK lik. Važno je da ih im skinem deo tenzije kako bi mogli da budu bolji”, kaže Kastiljo za Forbs.

Kaže da nije namerno hteo da postane globalni hit.
“Nisam imamo nikakvu nameru da postanem popularan. Za prvo odelo sam izabrao domaći brend, od mog krojača Huana. Koštalo je 400 dolara. Rekao sam sebi: ‘Sad je vreme da tim momcima navučem osmehe na lice kad se pojavim u svlačionici’. Njihova reakcija je bila sjajna. Smejali su se, a ja sam se osećao sjajno pred utakmicu protiv velikog tima u kojoj nismo bili favoriti. Osetili smo da možemo da priredimo iznenađenje jer smo tim sa sjajnim karakterom”.

Nada se da će ljude širom sveta ekvadorski fudbal više zainteresovati.  
“Nadam se da sam skrenuo pažnju na ekvadorski fudbal i da ću otvoriti vrata i za neke druge trenere da dođu ovde”.

Otkrio je i kako izgleda njegova dnevna rutina.
“U 7.00 ujutro sam na stadionu da bih odradio svoj trening koji traje oko 45 minuta. Želim da budem napunjen pozitivnom enegrijom pred trening ekipe koji počinje u 8.30. Sve planove treninga pripremam dan ranije sa svojim saradnicima”.

Kaže da odevni stil na utakmicama bije deo njegove svakodnevnice.
“Moj omiljeni izgled je da nosim udobnu odeću. Da bude široka i lagana. Zbog ovdašnjih visokih temperatura volim “kežual” stil, a često nosim i šorts”.  

Što se modnih marki tiče, kaže:
“Nemam omiljeni brend. Ako mi se sviđa nešto iz Kelvin Klajna ili Zare, kupiću to. Ali, isto tako, ako mi se sviđa Hugo Bos odelo, kupiću ga. Imam ovde u Gvajakilu i lične krojače koji mi šiju odela. Trudim se da ostanem skroman i prizeman, ali nekada jednostavno nemate vremena za celu tu proceduru odela po meri i kupim gotov proizvod. Najskuplja obuća koju sam kupio u životu su bile Dolče i Gabana cipele od 700 evra, a najskuplja stvar Luj Viton torba od 1.200 evra. Volim i staove: Kartije i Roleks. Imam Roleks od 10.000 dolara i to je otprilike to od skupih stvari”.

Tvrdi da je modnu kulturu stekao u Engleskoj.
“Ja mislim da čovek radi da bi sebi udovoljio u nečemu. To je suština života. Nije to pitanje ulaganja u stvari već u sebe. Naravno, u okvirima svojih finansijskih mogućnosti. Neke stvari koje sada nosim sam kupio još dok sam igrao u Evropi, ali sam ih čuvao i očuvao jer sam vodio računa. Kada sam igrao u Evertonu i Vulvsima, često smo imali klupske aktivnosti sa vlasnicima kluba i morali smo da budemo dobro obučeni. Tamo sam razvio kulturu lepog oblačenja”.

Kastiljo je postao globalni hit koji se komentariše. Ali, ne samo na društvenim mrežema već i u krugovima visoke mode.
“Nije baš ono što očekujete da vidite na fudbalskom terenu, ali mu svakako daje auru autoriteta”, kaže Sara Kolins, profesorka mode na Univerzitetu u Mančesteru.

U zemlji mode su oduševljeni Kastiljom.
“Ima tako elegantan i originalan stajling. Nijedan fudbalski trener nikada nije uradio nešto ovako”, prokomentarisao je modni stručnjak Đakomo Ariđa za italijanski Vog.

Kastiljo kaže da prati modu i ne vidi u tome ništa čudno…
“Fudbaler mora da bude pomalo sujetan i ekstravagantan. Voleo sam da nosim dobru garderobu dok sam igrao u Evropi i na Bliskom istoku. Ako imam priliku, voleo sam da se okružim fudbalerima koji prate modu. Lepo mi je da nosim Luj Viton torbu ili kofer ako to mogu da priuštim”.

Uprkos nekim skupim odevnim kombinacijama, tvrdi da ne zaboravlja odakle potiče.
“I dalje imam vrednosti poput skromnosti i poniznosti, ali znam da sam sve sam zaradio i zaslužio. Mnogo je važno ne zaboraviti odakle dolaziš. Ništa mi nije poklonjeno, mnogo naporno sam radio da dođem do prvog tima. Kada sam bio mali, igrali smo klikere na ulici. Ja ih nekada nisam imao pa sam ih pozajmljivao od drugara. Bili smo siromašni i nismo mogli da trošimo novac na klikere. Ali, takve stvari te guraju da zapneš jače, da više veruješ i da ostvariš ciljeve. Bilo nas je sedmoro dece u porodici, šest sinova i ćerka. Ja sam drugi po redu i zato sam i dobio ime Sehundo. Od malena sam morao da budem ozbiljniji i odgovorniji. Otišao sam od kuće sa 14 godina i u prvom klubu često nisam imao ni doručak već smo trenirali gladni. To me ojačalo i ostavrio sam snove da zaigram na Svetskom prvenstvu sa Ekvadorom”, opisuje Kastiljo životnu priču.

Danas je trener najpopualrnijeg kluba u zemlji.
“Veličina ovog kluba i visoki zahtevi navijača su nešto prelepo i izazovno. L Život vas stavlja na takva mesta, a Bog vam daje priliku da budete tamo jer on zna da imate sposobnost, odgovornost i karakter da budete ovde i da to dobro uradite. Dakle, imam sreće. Nadam se da mogu da uzvratim uspesima i važnim stvarima za klub”.