U oku oluje

Sam pogled na listu utakmica koja ih očekuje do 12. januara može da ukaže samo na sledeće, još patnje, još bola, još mogućih poraza. Fudbalska logika to nalaže, jer slede okršaji sa Njukaslom, Liverpulom i Arsenalom.

Svi su daleko, daleko ispred Junajteda, u svakom pogledu. Tako da bi decembar, kakav se ne pamti na Old Trafordu (tri pobede i pet poraza u svim takmičenjima), mogao da se olako preslika i u januar.

Tmurno, da tmurnije ne može biti.

Ruben Amorim nije morao da bude vrhunski "meteorolog" da bi ubrzo po dolasku predvideo skorašnju oluju. Kada je izrekao taj sud, 1. decembra posle meča sa Evertonom (4:0), nad Old Trafordom je bilo vedro i nije bilo oblaka.

"Voleo bih da mogu da kažem drugačije stvari, ali ponoviću opet, oluja će doći. Ne znam da li vi ovde koristite taj izraz, ali imaćemo teške momente, bićemo 'provaljeni' u nekim utakmicama. Znam to jer poznajem igrače i poznajem fudbal koji dugo pratim. Mi smo u onoj tački kada implementiramo jednostavne stvari u tim, ali bez treninga", rekao je tada Amorim.

I oluja, u svojoj zastrašujućoj silini, poput uragana, stigla je i njeno svemoćno oko je uhvatilo u kovitlac Junajted i ne pušta ga. Vrti li ga, vrti, i ko zna kad i gde će da ga ispljune.

Nemoćan je Ruben Amorim protiv takve sile, nemoćan je da u takvom metežu usmeri brod na pravi put. U tom orkanu, na sve strane lete krhotine trošnog broda, Junajted je poput olupine koja udara od hridi do hridi i ni ko ne zna kako će ovo preživeti. A Amorim je posle novog sloma, protiv Vulvsa, rekao prostu stvar.

"Sad treba preživeti"...

Zaista, treba to preživeti. Treba preživeti sav taj haos koji se poput grozne prašine taložio i taložio proteklih godina, kao na nekom memljivom tavanu. Jer Junajted su do te tačke doveli pijani kormilari - mornari, pre svig Glejzeri. Nestručni vlasnici koje je zanimao samo puki profit i ništa više. Koji su od fudbalskog dragulja napravili bezličnu korporaciju.

Junajted je za njihovog perioda postao klub u kojem ama ništa baš više ne može normalno da funkcioniše. U kojem nema ni glave ni repa, gde se odluke donose "ad hok" bez jasne vizije, plana, bez osećaja za situaciju. Gde su se godinama problemi gurali pod tepih, pokušavalo sa raznim terapijama bez ikakvog efekta. Ispada da je Ralf Rangnik, koji se tamo nekim slučajem zadesio po odlasku Olea Gunara Solskjera, bio u pravu kada je dao dijagnozu.

"Mančester junajtedu je potrebna operacija na otvorenom srcu..."

Pravo je pitanje, ko je sada taj koji će uzeti u ruke skalpel i izvršiti takav rez, a da pacijent preživi? Da li su Ser Džim Retklif i njegova ekipa zaista u stanju da izvedu takav gigantski poduhvat?

A mislili su da ne može gore...

Amorim govori, sala prokišnjava: Da znam, rešio bih sve probleme, čak i ovaj

Jer Premijer liga više nije ono što je bila kada je Aleks Ferguson sa lakoćom, u proseku svake druge sezone u svojoj eri na Old Trafordu, uzimao titulu. Liga je od tada izrasla u pravo čudovište koje je pregazilo Junajted i ostavilo ga da tavori sa glavom u oblacima, u toj slatkoj, opijajućoj prošlosti. Nijedan igrač protivničkog kluba više ne dolazi na Old Traford odsečenih nogu - naprotiv, dolazi sa mišlju da je pred njim božićna, novogodišnja rasprodaja. Mislite li da u Njukaslu već ne trljaju ruke pri pomisli da bi mogli da se oslade bodovima u ponedeljak veče?

A kako i ne bi? Jer Mančester Junajted će ovih dana, čak i kada to izgleda nelogično i nemoguće, uvek naći način da izgubi. Matematičari su u čudu, jer proveravajući statistiku, imate sasvim drugačiji utisak o ekipi. Više udaraca na gol protivnika, više šansi, više poseda lopte, veća verovatnoća da postignu gol... a rezultat - negativan.

Zašto onda i oni iz Njukasla ne bi forsirali kornere i prekide kada znaju da imaju ogromne šanse da tako profitiraju kao Arsenal (dva puta), Notingem Forest, Totenhem (u Liga kupu), Bornmut i Vulvsi takođe u Premijer ligi. Iz kola u kolo Junajted niže gluposti posle prekida, ima deset primljenih golova na taj način od starta sezone!

Da se razumemo, fudbal nije puka statistika. Nikad nije niti će biti. Jer toj statistici često prolaze stvari koje su matematički nevidljive i neuhvatljive - psiha, mentalitet, stanje duha. (Ne)kvalitet igrača. Mančester junajted odavno nije bio na nižoj tački, a svaki novi poraz, neuspeh, krizu dodatno produbljuje.

Fudbal se, istina, u proteklih deset godina strahovito promenio. Problem je što Mančester Junajted nije i što ne ume da prati savremene tokove. Pokušavaju, ali ne umeju, ne ide.

Svaki navijač ovog kluba će vam reći da odavno nije video takav skup prosečnih igrača koji ni po čemu ne zaslužuju da nose grb njihovog kluba. I potpuno su u pravu. Tu je niz igrača koji su predobro plaćeni za premalo što pružaju. Koga sve nisu bacili od trenera pod točkove ovih godina? Van Gal, Murinjo, Solskjer, Rangnik, Ten Hag... Nadajmo se da njihovu sudbinu neće doživeti Amorim, jer se sada, u trenutku ovog sloma, vidi da nije u pitanju trener, već mnogo, mnogo više od toga.

Neviđena bruka i sramota Mančester junajteda: Miševi na stadionu, miševi na terenu (VIDEO)

Preplaćene i umišljene zvezdice tipa Markusa Rašforda, slika su i prilika u kakvom stanju je Mančester Junajted. Momak koji ima najveću platu od 375.000 funti nedeljno, nije u stanju da uđe u startnih 11, jer jednostavno više ne može da nađe motiv da igra za Mančester junajted. I Ruben Amorim to vidi i ne želi da mu trula jabuka i dalje razara tim, pa ga je odstranio. Treba ga podržati, Junajtedu zaista na terenu ne trebaju šetači, već momci spremni da grizu svih 90 minuta. Ako to Rašford više ne može, ako mu je važnije da u trenutku kada se njegove kolege bore za dah, da intervju u kom ističe sebe i da je "spreman za novi izazov", onda mu je vreme da ide. Ne, nije on spreman ni za kakav izazov više, ako nije u stanju da se bori za klub za koji navija. To je čisto PR bacanje prašine u oči.

Ben Foster, nekadašnji golman Mančester Junajteda, posle utakmice sa Vulvsima, dao je hirurški preciznu analizu i malo je onih koji se sa njom ne bi složili.

"Ima mnogo ljudi koji za Rašforda kažu, 'na svoj dan'... Njegov dan je jednom u deset utakmica! Istina je, on igra dobro jednom u deset utakmica i u modernom fudbalu ne možete da imate taj luksuz da imate dobru utakmicu 1/10. Jednom kada izgubite tu vatru, kako da je vratite? Sve zavisi od njega, ali ne verujem da je on u stanju da je vrati. Opet, pričamo o novcu koji sada sve uništava. Jednom kada momak potpiše masivan ugovor na pet godina, i kada u njemu dobije sve što im je neophodno za ostatak života, to ubija tu vatru da se borite. Oni pričaju da bi da ga prodaju za 40.000.000 funti. Ja zbog svega što ga prati ne bih platio ni deset", jasan je Foster.

Markus Rašford (©Reuters)

U redu je to što Rašford čini van terena, na humanitarnom planu, što dobija priznanja za taj rad. Morao bi ipak da shvati da je fudbaler pre svega fudbaler i da se pamti i piše to što pre svega radi na terenu. A on je u debelom padu...

A šta reći za kapitena, Bruna Fernandeša? Čovek koji ostavi ekipu na cedilu u 47. minutu, olako dobivši drugi žuti karton protiv Vulvsa. Momak zaista ne ume da kontroliše emocije i tim problemom neko u klubu je morao odavno da se pozabavi, ali nije. Tri crvena kartona od 29. septembra? Prvi od Nemanje Vidića 2008/09, da, ali šta bi dali u Junajtedu da imaju sad onog Vidića, umesto ovog skupa neubedljivih, klimavih štopera?

Čini se da 1. januar i početak prelaznog roka, na Old Trafordu jedva čekaju. Nadajući se da bi neko mogao da se prevari i odvede im Rašforda. Ispražnjenih kofera (letos je Ten Hag potrošio 214.500.000 miliona evra), uslovljeni gubicima i poštovanjem pravila o finansijskom fer-pleju, u Junajtedu su stisnuti u ćošak iz kog nemaju kud. A treba početi sa čišćenjem igračkog kadra i pomoći Amorimu da stabilizuje ekipu. Jer ovo što je preuzeo, nije njegov tim.

Ako bi hteli da budemo maksimalno korektni, teško je reći koga bi od igrača u ovom kadru Mančester junajteda, uopšte trebalo ostaviti. Činjenica je da će morati da ostane većina, jer se ne može tim promeniti u jednom prelaznom roku, ali Amorim i čelnici kluba moraju biti odlučni i surovi u narednom periodu. Inače sledi nastavak tavorenja i ko zna šta još.

Ali pre svih mogućih poteza, treba promeniti one koji skautiraju. Jer koji je to talentovani skaut mogao da preporuči golmana Andrea Onanu? Po čemu je on bio bolji da izbaci iz tima Davida de Heu, tri puta igrača sezone u Junajtedu i golmana koji im je preteklih deceniju i nešto više, spašavao sezone da ne budu još gore? Zar je zaista "ta igra sa loptom" za golmana važnija od onoga što mu je osnovni zadatak, da brani, da spreči da lopta završi u mreži? Da ne prima poput Onane golove "kroz uši" i iz kornera? Imao je i David svojih momenata, ali u celini, utisak o njemu je daleko iznad ovoga što vidimo kod Onane i njegove zamene sa klupe Bajindira.

Džim Ratklif je neke stvari nedavno primetio kada je u intervjuu klupskom fanzinu "United we stand" rekao da klub ne koristi podatke kako treba. Kako im brojne korisne informacije prolaze ispod radara. Šta im vredi naučni centar, tim stručnjaka za analitiku, ako te podatke ne umeju da iskoriste i primene?

Ruben Amorim je odličan mlad stručnjak i potrebno mu je dati vremena, dati poverenja. Dati elemente od kojih može da načini nešto, jer od ovog što ima trenutno na raspolaganju - ne može. To je valjda sada svima jasno.

Zato je apsolutno u pravu kada kaže da želi samo da misli na naredni dan, na trening, na ono što je ispred njega na dnevnoj bazi. Ne sme se ići daleko, ne sme se tražiti nemoguće. Jer proći će nedelje, meseci i godine pre nego što Junajted opet bude konkurentan. Kada će biti? Zavisiće sve od procesa oporavka posle ove dugogodišnje, iscrpljujuće bolesti.

Početak ozdravljenja počinje onog trenutka kada odrede tačno koje su slabosti. Kada prestanu da se zavaravaju da im je dobro i da je sve u redu, a nije. Junajtedu nije dobro i valjda su tamo konačno shvatili šta nije dobro i gde greše.

A ako nisu, ona oluja će ih vrtložiti još dugo, dugo. I ne zna se da li će je uopšte preživeti.

PIŠE: Zoran KECMAN