Trebalo je da planeta strepi pred Embapeovim Realom, a trese se pred - Flikovom Barsom

Real Madrid je slavio duplu krunu, titule šampiona Evrope i Španije. Florentino Perez je nadmeno paradirao stadionom “Santjago Bernabeu“ dok je Zinedin Zidan čekao Kilijana Embapea na svečanoj promociji pred 80.000 ljudi. Višegodišnja ideja konačno je ostvarena. Sa Vinisijusom, Džudom Belingemom i ostalima, Embape je trebalo da od Kraljevskog kluba napravi monstruma pred kojim će se tresti planeta.

U Barseloni je struna bila nagetnuta do ivice pucanja. Ćavi je odlazio, pa se vraćao, na kraju i definitivno shvatio da nije taj. Repovi iz prošlosti i dalje su nagrizali klupske račune i mada su se lojalni mediji trudili da nekakvim bajkama održavaju pozitivnu atmosferu među navijačima znalo se da Blaugrana nema para, ne da odgovori na Embapea, nego da uradi ništa više od dovođenja Danija Olma, a i to na mišiće. Rafinja je bio besan zbog Ćavijevog nepoverenja i hteo je da ide po svaku cenu. Verovatno bi većina analitičara na kraju prošle sezone predvidela da će se jaz između Reala i Barse samo produbiti, nikako da će se situacija okrenuti.

Onda se desilo ono Evropsko prvenstvo, Lamin Jamal je eksplodirao leteo po terenu kao ispaljen iz katapulta i sa tom kontinentalnom krunom uneo u svlačionicu bar nešto dobrog raspoloženja. Ali ako ćemo pošteno, ova titula nije Jamalova. Ovo je pre svega podvig Hansija Flika, jer upravo je Nemac sproveo pravu malu revoluciju na stadionu Kamp Nou i situaciju u španskom fudbalu okrenuo za 180 stepeni.

Sada u Madridu pričaju o tome da je vreme za rekonstrukciju, da Vinisijus možda uzima i više nego što daje, era Karla Ančelotija svakako je završena, pa svet u narednih godinama treba da strepi pred nekom novom Barsom sa Jamalom, Pedrijem, Gavijem, Baldeom, Kubarsijem, Pedrom i ostalim mladim lavovima.

Slavlje fudbalera Barselone (AFP)

I sve je to Flikova zasluga. Došao je tiho, tek nakon teškog razvoda Barse sa Ćavijem, nakon što ga je Deko na ručku u Londonu ubedio da pokuša da se “opere“ posle neuspeha na klupi reprezentacije Nemačke. U prvoj sezoni tripla kruna, izmakla mu je samo Liga šampiona, a i tu su Katalonci ispali tek posle epskog polufinala sa Interom, jednim od najboljih u 21. veku. I to uz fudbal koji nas je opčinio, iako su tamo negde na početku jeseni svi “stručnjaci“ govorili kako je samo pitanje trenutka kada će mu se onaj rizičan fudbal sa ofsajd zamkama na centru terena obiti o glavu.

Flik je istrajao: visoko postavljena poslednja linija u sistemu 4-2-3-1, maksimalan intenzitet svih 90 minuta, treninzi uz osmehe, ali ne bez strogih pravila. Poput onih o kašnjenju zbog čega su utakmice propuštali i Žil Kunde i Injaki Penja.
“Tačnost je pravilo. Reč je o poštovanju. Poštovanja saigrača. Ako kasniš, saigrači moraju da te čekaju, a to nije poštovanje“, govorio je Flik, dok je Pau Viktor pojašnjavao.
“Ako je trening u 11 sati, a ti stigneš u 11.03 za njega si zakasnio“.

Klinci su prosto morali da shvate da je ovo već ozbiljan fudbal. Zabava svakako, ali ipak posao. Primilo se. I malo po malo, ova nova Barselona dobijala je jasne konture. Sa četiri noseća zida.

SIMBOL REVOLUCIJE LAMIN JAMAL

Nagovestio je još na Evropskom prvenstvu, ali posle ovakve sezone već je legitiman kandidat za Zlatnu loptu i svakako omiljeni igrač na stadionu Kamp Nou. Svakako delom zbog toga što je dete kluba, pride sa poučnom životnom priču o uspehu imigranta koji je učio da dribla igrajući se sa psima. Dobro su ga istrenirali svi ti “džekiji“. Sa svega 17 godina, 17 golova i 25 asistencija. Po gol u ova prvenstvena El Klasika. Dao im je gol i u Superkupu. Upisao i dve asistencije u finalu Kupa. Mlad i kuražan. Nije on slučajno pričao da je pritisak samo izgovor kada igraš loše, da suštinski ne postoji. Na kraju krajeva, njegov gol protiv Espanjola je i uneo pehar u svlačionicu. Simbol ove nove generacije i momak čiji je dres sa brojem 19 na leđima najčešći na tribinama.

RAFINJA U POTERI ZA ZLATNOM LOPTOM

Verovatno i najveći Flikov bingo. I još jedan as koji s pravom može da se nada Zlatnoj lopti. U stvari, možda sa najvećim pravom. Bio je na pragu da ode kada mu je Flik saopštio da na njega najozbiljnije računa.
“Za mene lično, to je promenilo praktično sve. Trener je bio neverovatno važan u odluci da se predomislim, da ostanem. Dao mi je sve poverenje koje mi je trebalo. Sve dugujem njemu“.

Slavlje na ulicama Barselone (©Reuters)

Rezultat? Čak 34 gola i 25 asistencija na 54 utakmice. U prevodu, Brazilac je učestvovao u 59 od ukupno 167 golova Barselone, učestvovao dakle u 35 odsto njih. Najbolji je asistent Evrope. U stvari, samo je Viktor Đekereš sa 52 gola i 11 asistencija produktivniji od njega, ali portugalsko prvenstvo ne može da se meri sa La Ligom. Mohamed Salah, Hari Kejn, svi oni gledaju Rafinji u leđa. Samo što se od njih to i očekivalo. Od Rafinje nije, jer on u prve dve sezone u Barseloni zbirno postigao tri puta manje golova nego u ovoj jednoj pod Flikom. Nestvarna sezona.

PEDRI JE PORASTAO

Povreda je možda usporila Gavija, ali zato je Pedri lansiran u orbitu do koje dobacuju samo najtalentovaniji vezisti planete. Mlado telo mučilo se u uvodnim sezonama na vrhunskom nivou, ove se prepustio lekarskom timu na čelu sa doktorom Rikardom Prunom, odigrao je više od 4.500 minuta na čak 97 odsto Barsinih utakmica. Nije se povredio nijednom, a propustio je samo sudar sa Valensijom i to zbog stomačnog virusa. Dao je šest golova, pridodao tome osam asistencija, uzimao lopte kao klasična šestica, spajao linije kao osmica, bio i “desetka“ kada je trebalo. Statisički podatak koji mnogo govori: ove sezone je njegovo učešće u kreiranu gol šansi skočio za ogromnih 35 odsto u odnosu na prošlu. Šutirao je dva puta više. Sazreo je i više nije samo talenat. Sad je prava zver.

LEVANDOVSKI JE I DALJE GOSPODAR ŠESNAESTERCA

Taman što su počeli da ga šalju u penziju, vanvremenski Poljak se vratio u najboljem ruhu. Shvatio je i on da ga stižu godine, nije više igrač koji se buni kada ga izvedeš sa teren u 87. minutu. Ali i dalje je gladan golova što najbolje oslikava brojka od njih 40 uz ime Roberta Levandovskog. To što je i Feran Tores umeo da ga odmeni kada je trebalo pomoglo mu je da ostane svež. Nije možda nedodirljiv kao što je bio, ali će u poslednja tri kola svakako pokušati da nadoknadi minus od tri gola i baš Embapeu “otme“ Pićići nagradu za najboljeg strelca. Svakako je u La Ligi dao 25 od Barsinih 87 golova, dakle tačno 26 odsto.

Sa četiri ovakva asa, svima ostalima je bilo mnogo lakše, posebno imajući u vidu da im je posao olakšala jasna Flikova vizija. Frenki De Jong se konačano otarasio imidža promašenog pojačanja, Injigo Martinez je posle sezone u kojoj je bio nevidljiv, prezeo od Rolanda Arauha ulogu komandanta odbrane, usput je tutorisao 18-godišnjeg Paua Kubarsija, Alehandro Balde je rezervisao mesto uz levu aut liniju, a pogodio je Flik i kada je procenio da je posle povrede Mark Andrea Ter Štegena još rano za Injakija Penju i sa dvomesečnog odmora u fudbal vratio Vojćeha Ščensnog...

I pred ovo leto se ne priča toliko o novim pojačanjima na stadionu Kamp Nou. Jer ovom timu ne treba mnogo toga. Ovaj tim već ima sve?