Slavko, kad će neka bomba? A, bombe prave probleme

Kliknulo je očigledno i Stojkoviću, pa je Radnički dobio golmana koji je branio tri Svetska prvenstva, ima 84 utakmice za A reprezentaciju Srbije, koji dakle definitivno sigurnost, ali ne samo to.
“Doneće nam dozu autoriteta, poštovanja drugih ekipa prema nama, slobodnu mogu da kažem da se nadam da ćemo dobiti i malo veće poštovanje sudija prema nama. Zbog toga što definitivno kao klub još nemamo to poštovanje sudija ili da kažem nekih trećih lica. To se verovatno zaslužuje i godinama, ali generalno, ako sumiramo prethodnu sezonu, i sa te strane smo zaslužili dosta više kao ekipa koja se dve godine godine uzastopno izborila za Evropu. Nikad nisam pričao o tome, nismo pisali nikakva saopštenja, niti ćemo. Ne mislim da neko to namerno radi, ali ako podvučemo crtu Radnički je de fakto najoštećenija ekipa protekle sezone. Od pet najskandaloznijih odluka tri su bile na štetu Radničkog. Možemo da nabrajamo: počevši od Zvezde u Gornjem Milanovcu, preko penala u Novom Sadu za Vojvodinu, posle dva penala u Lučanima. Možemo i dalje. Ali opet, nismo se time bavili u toku sezone da ne bude da plačemo ili da stvaramo neki pritisak. Sada, kada se sve završilo – možemo, a nadam se da će i sa Stojketom to da se digne na jedan viši nivo”.

Ostale novajlije nisu toliko zvučna imena. Stigao je doskorašnji kapiten Tekstilca Nikola Marjanović, iz austrijskog Blau Vajs Linca Danilo Mitrović, a kao bonusi su dovedeni Nikola Skrobonja (takođe Tekstilac), te levi bek Jedinstva sa Uba Stefan Petkoski Cimbaljević.
“Ono što smo želeli za početak prelaznog roka to je da ojačamo zadnju liniju. Doveli smo faktički četiri nova igrača u poslednjoj liniji. Doveli smo dva štopera, jednog levog beka i golmana. I na taj način smo taj preliminirani posao obavili. Koliko dobro? To će da pokaže naredno vreme kada budemo podvlačili crtu. Imamo sada 23 igrača plus tri golmana. Uvek volim da kažem, imamo 23 realna igrača koji konkurišu za tim. Ne igrača iz omladinaca, ne igrača koji su tu samo radi treninga. Eventualno, ako se ukaže prilika u narednom periodu, ako se bude pojavio još jedan igrač, imamo tu prostor da nešto pretumbamo. Ali u principu to je to. Želeli smo da zadržimo neki mir za početak prvenstva, za Evropu, da ne dovodimo igrače tri dana pred utakmicu. Nego da na vreme sve obavimo. Posebno što znam koliko je treneru bitno da većina ili okosnica tima prođe kompletne pripreme koje mu puno znače. Potrudili smo se da ispoštujemo te zahteve”.

Sa druge strane, od startera klub je napustio samo golman Milošević, dok su papire uzeli i levi bek Slaviša Radović i Amerikanac Šejn O`Nil. Izuzev među stativama, dakle, prilično isti tim. Neminovno je ipak da će do kraja prelaznog roka biti prodaja i da će od jeseni ovaj tim drugačije izgledati.
“Mi od Milana Aleksića i tog rekordnog 3.700.000 evra vrednog transfera nismo prodali igrača. Trudili smo se, najviše zbog rezultata, zbog stabilizacije posle ispadanja iz Evrope, a i velike želje da i ove godine igramo u Evropi, pa nismo prodavali ono što smo mogli da prodajemo i što je možda bilo i planirano. Jedino je otišao Evandro na plaćenu pozajmicu, a ni on nije imao status nezamenljivog igrača. U ovom prelaznom roku moramo da prodajemo. Neki igrači su već doneli klubu dosta toga, oni moraju da budu ispoštovani, da zarade i oni, da zaradi i klub, da jednostavno pratimo neki prirodan proces fudbala. Što se tiče transfer politike mi moramo u tom smeru da idemo. Ali definitivno nam je Evropa svima u fokusu i do Evrope samo neka jako dobra ponuda i za klub i za igrača može da poremeti naše planove. I igrači, a sa mnogima sam razgovarao, imaju veliku želju da odigraju Evropu, da poprave utisak iz prošle godine. U tom smislu su nam želje i ambicije iste. Nadamo se da će ta Evropa da potraje što duže, pa da i njihovo bitisanje ovde potraje”.

Interesovanja i ponuda naravno uvek ima, ali baš i Aleksićev primer mogao bi da posluži igračima kao smernica…
“Mi smo pre te dve utakmice sa Mornarom, na kojima je Aleksić dao dva gola, za njega imali dve ponude iz Austrije, obe su bile više nego duplo manje od ove Sanderlendove. Sad smo imali dve inostrane ponude za Bogdana Mirčetića, procenili smo, u dogovoru sa njegovim agentima, da nisu zadovoljavajuće ni za klub ni za igrača. Posle evropskih utakmica očekujemo ozbiljne ponude za Mirčetića. Jer Evropa može da posluži kao odskočna daska i jedna ili dve utakmice menjaju tržišnu vrednost i tok karijere. I ne važi ovo samo za Mirčetića. Zato smo svi trenutno i fokusirani na prvu evropsku utakmicu i nismo ulazili u neke dublje pregovore i nuđenja”.

(©Starsport)

Posle prodaja biće sigurno i kupovina, ali Perović neće odstupati od filozofije.
“Nemam problem - klasičan primer je sa Vladimirom Stojkovićem - da dovedem igrača velike karijere, velikog imena, za koga mislim da može da nam pomogne. Ali da dovodim nekoga samo da bismo ga doveli za neke velike novce, ponavljam – nismo taj klub i nisam takav direktor. Nije to nešto što će napraviti prevagu. Više volim – i mislim da je to poštenije prema fudbalu – da kada su neki novci u pitanju, da ispoštujem igrača koji mi je nešto već doneo. Milutin Vidosavljević je recimo tri godine kod nas, krvari za ovaj klub i prošle godine nas je sam uveo u Evropu. Ne mogu sad da dovedem igrača i da kažem – ti ćeš da budeš plaćeniji od Crnog. Postoje kodeksi kod mene, poštovanje. Kada tako nastupamo očekuje se, što se i pokazalo, da će poštovanje biti uzajamno. Mi funkcionišemo na taj način, postoje klubovi koji ne moraju da igraju Evropu da bi 'razbijali' budžete kako bi pokrivali sebe nekim velikim imenima. Ima klubova koji dovedu igrače iz Kragujevca sa 15 godina pa mu daju 40.000 evra na ruke i 100.000 dinara platu. To su neke stvari koje razbijaju tržište, a propo onoga da nikada nije bilo više para u srpskom fudbalu. Slažem se, ali bez namere da pametujem i da me neko pogrešno shvati, mislim da se novac nekada ne troši na normalan način. Mi se trudimo da poslujemo jako pažljivo i odgovorno prema ovom velikom klubu i samom gradu Kragujevcu”

Prihvata Perović i surovu životnu istinu: svi trče za boljim sutra. Ali ni ovo danas u Kragujevcu nije isto kao ono pre pet ili šest godina.
“I mi smo prilično porasli kao klub, infrastukturalno, pa i što se tiče finansija. Niko nas više ne doživljava kao klub gde će provesti šest meseci pa da ide što pre. Kod nas su svi zadovoljni, i klubom i životom u Kragujevcu. E sad, znamo da nisu došli ovde da završe karijeru, ali i njima kažem: koliko god da ste vi dali klubu, klub je vama dao više. Niko od vas pre dolaska u Radnički nije bio na nivou na kojem je danas, zbog toga smo svi dužni da poštujemo klub. A, mi svakako pratimo proces i trenutak koji je najbolji za njih da odu iz Radničkog na pravo mesto, za pravi novac i u pravom trenutku. Verujem da sam kompetentan za to, jer sam dugo godina jeo taj hleb. I znam da igrač nekad i ne zna šta je dobro za njega. Pričam iz ličnog iskustva".

No dobro, da se vratimo sad Evropi. I okršaju sa boljim iz dvomeča KI Klaksvika sa Farskih Ostrva i finskog SJK-a. Dva tima koje će mnogi ovde unapred otpisati, ali Radnički neće napraviti tu grešku. Ne samo zbog Mornara, već i zato što je Finska, a to ste mogli ranije da čitate na stranicama Mozzart Sporta, jedna od zemalja koju u Kragujevcu detaljno skautiraju.
“Finsku dosta skautiramo, dosta smo upoznati s ligom, pa znamo i kroz skauting dosta o SJK-u. To je jedna jako zanimljiva ekipa, taj klub ne radi na klasičan način. Imaju samo jednog igrača starijeg od 2000. godišta. Imaju dobar skauting Afrike, imaju jako talentovanog, mladog igrača 2006. godište, standardni je A reprezentativac Zimbabve sa nepunih 19 leta (Prosper Padera, prim.aut). Dosta su brža ekipa, dinamičnija i konkretnija u odnosu na KI Klaksvik. Potentija. Ako budemo igrali protiv njih biće tu napada sa obe strane”.

Što se tiče KI Klaksvika…
“Imaju mnogo duži staž u Evropi od nas. Takmičarski je jako dobra ekipa, tu je pola reprezentacije Farskih Ostrva, a ona je sve bolja. Pričao sam sa nekim prijateljima koji su tamo igrali fudbal, pa su ostali da žive, kažu mi da su se pojačali sa još nekoliko za taj nivo odličnih, reprezentativnih igrača. Da su vratili trenera koji je za taj nivo jako dobar trener. I da su u odnosu na Vikingur, koji je potencijalni rival Crvene zvezde, neuporedivo jači. To pokazuje I tabela, imaju 19 bodova više. I jedna I druga ekipa sigurno zavređuju naše poštovanje. Spremaćemo se. Bez straha. Ali sa respektom. Obe ekipe su dosta teži protivnici u realnosti nego na papiru. Pogotovu u odnosu na ono kako ih ljudi u Srbiji doživljavaju”, završio je Slavko Perović.