Šta klubove brine kod formata takmičenja i zašto to neće da kažu

Prvi i osnovni zadatak je: sagledati sebe što je realnije moguće. I na osnovu zaključaka doneti odluku o budućnosti. Međutim, realna slika može poprilično da se razlikuje u zavisnosti od toga iz kog ugla gledate situaciju. Ljubitelji fudbala u Srbiji svakako će, komentarišući kvalitet igre u Mozzart Bet Superligi, prstom pokazati na inferiornost većine u evropskim okvirima. Istaći će verovatno jednoglasno da bi smanjenje prvenstva na 12 klubova dovelo do koncetracije kvaliteta i boljih utakmica. Sa tim je saglasan i Fudbalski savez Srbije koji zato zagovara ideju da se već od sezone 2026/2027 Superliga igra s 12 klubova što znači da bi već u sledećem takmičarskom ciklusu njih čak šest ispalo.

Sami klubovi će pak prvo razmišljati o goloj egzistenciji, opstanku u eliti, a usput u prvi plan gurati procenu koju poslednjih godina sve češće slušao, ne samo u Srbiji, već i u mnogo većim fudbalskim silama kakve su recimo Holandija ili Belgija. A ta procena kaže: Mozzart Bet Superliga u ovakvim finansijskim okolnostima može da bude samo razvojna liga koja će da preživljava od prodaje mladih igrača. Ako je tako, reći će oni, onda skraćenje lige sputava mlade.

Taj stav verovatno je najjači argument grupe klubova koji se protive promeni formata u Mozzart Bet Superligi. Istina, uglavnom u tišini. Javno, retko ko hoće da istupi. Nogu je povukao Fikret Međedović, koji je za Mozzart Sport rekao da Novi Pazar jeste za skraćenje lige, ali ne po dinamici koju bi trebalo da usvoji Izvršni odbor FSS.
“Smatramo da je previše radikalno da sa 16 pređemo na 12 klubova. Prebrzo je to. Ako se već kreše broj učesnika elitne divizije, mnogo je prirodnija varijanta sa 14 klubova. Tražićemo podršku drugih klubova kada je ova stavka u pitanju", rekao je Međedović za Mozzart Sport i otvorio javnu diskusiju kad već niko drugi nije.

TEKSTILAC KATEGORIČKI PROTIV: SKRAĆENJE U INTERESU VELIKIH

Ta tražena podrška, bar javno, nije stigla. Da li je i ima? Teško je reći, jer klubovi su prilično zatvoreni, barem kada treba zvanično istupiti i stati iza tih reči. Redakcija Mozzart Sporta kontaktirala je sve učesnike elitnog ranga takmičenja u Srbiji i javili su se samo retki: Crvena zvezda, Tekstilac, Železničar i Napredak. TSC je zamolio za vreme, a većina je odgovorila da trenutno nema zvaničan komentar ili da ga je već iznela na sastanku klubova, inače zatvorenom za javnost.

Treba reći da su se, kada se govorilo o formatu, na tom sastanku za reč javili, sa manjim ili većim primedbama, samo IMT, Radnički 1923 i drugoligaš Javor. Kao da smo malo zaboravili i da diskutujemo, jer tema je na stolu već nekoliko meseci. Mada, kako nezvanično kažu u Napretku...
“Smatramo da treba dati klubovima malo duži period da se dodatno razmisli i da se održi još neka diskusija na tu temu, jer sigurno da mogu da se čuju i neke dobre ideje koje treba uzeti u obzir i o kojima treba razmisliti, a za koje niko od prisutnih na sastanku nije mogao da se izjasni bez odluka organa klubova“.

Ima doduše i onih koji su jasno određeni. Tekstilac recimo, iz sasvim očiglednih razloga. Predsednik superligaša iz Odžaka Jovan Miletić nedvosmisleno kaže: protiv smo skraćenja, posebno protiv toga da u jednoj sezoni ispadne šest klubova.
“Mi i dalje gajimo nadu da ćemo opstati u eliti i sledeće godine, ali ne možemo da se zavaravamo da ćemo iduće godine uspeti da izborimo opstanak u Superligi, kada ispada toliki broj klubova. Time se ubija i motiv kod igrača, kao i kod mene kao predsednika kluba. Kako ja sada da nađem sponzora, kada će mi svaki reći: ’Za šta se vi borite, kada ćete sledeće sezone ispasti?’  Ako je u interesu srpskog fudbala da se skrati Mozzart Bet Superliga, na tome treba da se radi godinama. Ne može da se preko noći napravi odluka, da se zanemari sve što se dešavalo 30 godina unazad, da se preseče i očekuje da će sve da valja.“

Naravno, Miletić govori iz pozicije čoveka na čelu kluba koji se grčevito bori za opstanak. I ne krije to.
“Ovo skraćivanje najviše odgovara klubovima sa velikim budžetima, koje ovakva promena ne bi pogodila. Verujte mi da je od 16 klubova, 10 protiv skraćivanja, jer bi ih ova promena direktno pogodila... Ovako, desiće se da ispadnu četiri kluba koja su upumpala veliki novac u tim, a takmičenje  Prvoj ligi Srbije ne može da doprinese eventualnoj prodaji igrača, jer nije toliko moćno tržište, odnosno nije ekvivalent Mozzart Bet Superligi“.

I još jedna Miletićeva zamerka, možda i najmanje bitna, a tiče se mogućnosti izlaska u Evropu iz plej-auta.
“Da li možete samo da zamislite šta bi se desilo ekipi iz plej-auta u Evropi? Ako je samo cilj otići u Evropu, iako će tamo neko da vas ponižava sa ogromnom gol razlikom, onda dobro“.

ŽELEZNIČAR UZ FSS, I PARTIZAN ZA SKRAĆENJE, ZVEZDI ODGOVARA 12 KLUBOVA, ALI...

Stadion Železničara (©Starsport)

Ima naravno i drugačijih stavova. U Pančevu su recimo otvoreno na liniji Fudbalskog saveza.
“Nama je prošle nedelje na sastanku sa klubovima predočeno da je ta odluka o promeni formata takmičenja već doneta, samo da je usvoji Izvršni odbor FSS. A naš stav je da ćemo svaku odluku FSS poštovati. Svakako jesmo za skraćenje, iako smo novi u Superligi. Na kraju krajeva, FSS je stao iza te odluke i mi ćemo to poštovati“, rekao je Mozzart Sportu vrlo kratko i vrlo jasno predsednik Železničara Zoran Naunković.

Iz Ljutice Bogdana je na naš upit stigao zvaničan klupski stav, koji nagoveštava da bi crveno-beli mogli i ovamo i onamo, jer...
“Zvezdi realno odgovara skraćenje lige, jer ćemo mi kao Zvezda imati jače takmičenje koje nam je neophodno za evropsko takmičenje. Sa druge strane mislimo da nije dobro za srpski fudbal, jer donosi mnogo negativnih efekata. Postoji opasnost da veliki centri kao sto su Niš, Kragujevac, Kruševac, Subotica, Novi Pazar itd. ostanu bez elitnog takmicenja i Superliga se svede na beogradizaciju lige. Da ne govorimo kada će se neki uspavani centri kao sto su Čačak, Užice, Zrenjanin ili gradovi u kojima su građeni novi velelepni stadioni kao što su Loznica, Zaječar i Leskovac, približiti elitnom takmičenju“.

Poseban problem je ta sezona 2025/2026 kada bi iz elite trebalo da ispadne šest klubova.
“Sledeće godine, kada ispada šest klubova, biće jako turbulentna i može dovesti do niza negativnih posledica. Biće mnogo problema i sa forsiranjem i razvojem mladih igrača u godini kada šest klubova ispada iz lige, isto tako i u godinama nakon toga gde će klubovi samo juriti rezultat sa starijim igračima, a zapostavljati razvoj mladih igrača. Ova sadašnja liga je neizvesna i interesantna i što se tiče izlaska u Evropu, i što se tiče ulaska u plej-of i plej-aut, i što se tiče ispadanja iz lige. Klubovi su zaista ujednačeni i mala je bodovna razlika na tabeli. A to što je mala gledanost ili liga ima malu tržišnu vrednost mislimo da nije pitanje veličine lige nego mnogo drugih faktora, a pre svega infrastrukture“.

Zvezdin zaključak dakle...
“Ovaj sadašnji format takmičenja ima mnogo i prednosti i mana. Pruža recimo mnogo mogućnosti klubovima da razvijaju mlade igrace što treba da bude suština i fokus svakog kluba ako žele da od svog kluba naprave samoodrživ sistem. Crvenoj zvezdi odgovara novi skraćeni format, ali ćemo se prilagoditi svakoj odluci za koju bude bila većina klubova“.

Partizan se ovog puta nije oglašavao, ali setimo se da je predsednik Rasim Ljajić nedavno prokomentarisao...
"Srbija ima preko 2.500 registrovanih klubova. Broj je možda sada i veći, nije to normalno. Ne mora svako selo da ima fudbalski klub. Nema koncentracije kvaliteta, privreda ne može da izdrži takav sistem. Pomažu lokalne samouprave, država, svi… Smanjenje Super lige na 12 klubova apsolutno je na mestu. Smanjili bi se troškovi, kvalitet igrača i trenera došao bi do izražaja”.

ŠTA KAŽU OSTALI?

Tu dolazimo do ostatka lige, a on je poprilično tih. Bar zvanično. Nezvanično, ima tu zanimljivih stavova, iako se, sasvim logično, uglavnom oni svode na sopstveni interes. Ne uvek, pa tako jedan funkcioner iz plej-of kluba iznosi svoje brige, mada insistira na anonimnosti.
“Zamislite samo sledeću sezonu. Šest klubova od 16 ispada, dakle više od trećine. Svi će da budu paranoični, tenzija će da probije plafon. Mnogi će da igračima obećavaju i ono što neće moći da ispune – sve sa idejom da će da se vade kada bude ispadao jedan, a još jedan bude išao u baraž – pa postoji rizik da se vratimo u vreme od pre 10 godina kada pola lige nije redovno isplaćivalo plate“.

Utisak je ipak da se klubovi najviše brinu oko – opstanka i para. Jer ako bude ispadalo šest klubova, pa čak i kasnije samo jedan direktno, u pretpostavlja se jačoj konkurenciji u ligi s 12 klubova, ionako nizak prag strpljenja prema trenerima i posebno mladim igračima dodatno će opasti. A kako više neće biti komforne zlatne sredine u kojoj se igra bez pritiska, procena je da će mnogi klubovi u stalnoj poteri za rezultatom “žrtvovati“ talentovane zarad iskusnih fudbalera.
“Naša liga mora da bude razvojna, a ako se smanji na 12 niko neće da gura klince. A samo pogledajte koliko je para ušlo u klubove poslednjih sezona: IMT je prodao igrača za 4.700.000 evra, Spartak za dve sezone uzeo skoro 5.000.000, Radnički Kragujevac 5.000.000, Čukarički i TSC i više, da ne pominjemo Zvezdu. Ekonomski je suludo, besmisleno. Mnoge klubove sada finansiraju privatnici koji mogu da zarade, kakav će biti njihov ineres da ostanu tu ako ispadnu u drugu ligu? To je apsolutno neisplativo, ne možeš da prodaš igrača za dva dinara“, kaže nam jedan od funkcionera kluba sada već poznatog po fosiranju mladih fudbalera.

Već čuvena “beogradizacija“ lige je još jedan argument onih koji se protive skraćenju, mada iz jednog prestoničkog kluba stiže i odgovor koji mora da se uvaži.
“Ko u Premijer ligi priča o ’londonizaciji’ a tamo ima sedam klubova iz Londona? Ako ćemo da od fudbala pravimo samoodrživ biznis onda treba da ga gledamo kao biznis, a u biznisu preživljava onaj koji najbolje posluje. Kako to Voždovac i Čukarićki mogu da stvaraju i prodaju mlade igrače, a ne mogu klubovi van Beograda?“.

AKO SMO BIZNIS, GDE SU ONDA STADIONI, ŠKOLE, SAJTOVI BAR?

Naravno, svaka ima priča ima dve strane medalje, a i zagovornici skraćenja lige mogu da postave kontra-argument: kako mislimo da pravimo samoodrživ sistem ako dva prestonička kluba nemaju svoj stadion, kao ni Tekstilac, bar ne takav da ispunjava uslove za takmičenje u Mozzart Bet Superligi? Ili ako neki drugi klubovi mlađe selekcije održavaju samo zato što moraju, bez realnog osnova da se nadaju da će iz njih dobiti pojačanje pošto funkcionišu na amaterskom nivou? Ili ako dobar deo njih u 2025. godini nema internet sajt? A većina pride i dalje živi na pomoći lokalne samouprave, koja svakako ne može da isprati evropski nivo.

I opet se vraćamo na ugao gledanja. Da li je za funkcionisanje kluba prvi preduslov da proda igrača da bi imao sa čim da radi? Ili je, kao u većini drugih biznisa, neophodno prvo uložiti u osnovne stvari, pa tek onda razmišljati o profitu? Jer ako je profit od prvog dana jedini i samo bitan, možemo li onda zaista da govorimo o samoodrživom sistemu i nekakvom napretku?

Ili da preformulišemo, ako ne bismo ništa da menjamo, onda to znači da smo sasvim zadovoljni i sa onim što trenutno imamo?